Analiza i cifre akcije sa srpsko-hrvatskom zastavom

Povodom nasilja nad hrvatskim navijačima u Novom Sadu, Milan Strongman Jovanović pokrenuo je pre par dana akciju da ljudi promene svoju Fejsbuk sliku u miks hrvatsko-srpske zastave, rad dizajnera Stefana Gužvice (SR) i Anje Blažević (HR). Ideja akcije nije bila nikakvo ujedinjenje i obnavljanje Jugoslavije, već zalaganje za civilizivano ponašanje na utakmicama i normalne odnose dve susedne zemlje.

Akciju sam prihvatio među prvima i postavio ovu sliku na profil, uz kratak komentar. Vest o akciji zatim je objavljena u hrvatskim, a potom i srpskim i bosanskim medijima, i obišla je region.

Prema nekim analizama koje smo Strongman i ja radili na neutralnim uzorcima, između 1 i 2 procenata korisnika Fejsbuka iz Srbije postavilo je ovu fotografiju kao svoju profil sliku, odnosno više od 10.000 ljudi. Nisam merio korisnike iz Hrvatske, ali odokativno, bilo ih je takođe u velikom broju. U prevodu, svako ko koristi Fejsbuk sa obe strane je primetio da se ovo desilo.

Dalje, s obzirom da su svi mediji sa obe strane izvestili o ovome, svest o akciji stigla je i do ljudi koji verovatno ni ne koriste društvene medije. Stoga se cela akcija može smatrati uspelom. Naravno, “uspeh” nije da već sutra prestanu svi nemiri, uspeh je ovde činjenica da je do ogromnog broja ljudi došla informacija da sa obe strane u svojim kućama sedi jedna velika masa ljudi koja se zalaže za zakopavanje ratnih sekira i normalan odnos.

Za jedan dan dobio sam preko 300 zahteva za prijateljstvo i stotine poruka u Inbox, uglavnom iz Hrvatske, Srbije, i nešto malo iz Bosne. Ljudi su uglavnom pisali da podržavaju akciju, među njima čak i Hrvati koji su učestvovali u ratu ili koji su u ratu izgubili svoje bližnje. Iste komentare dobio je i Strongman. Ovde je jedna od poruka koja najbolje ilustruje reakcije:

Moram priznati da sam prijatno iznenađen količinom pozitivnih reakcija, s obzirom da je u pitanju ipak prilično ekstremna stvar kao što je mešanje zastava. I ja sam se dvoumio da li da postavim ovu sliku kada je Strongmen pokrenuo akciju, ali je sve to ispalo veoma pozitivno. Zanimljivo je da se sve ovo dešava u vreme aktulenosti Dragojevićevog filma “Parada“, koji nosi istu poruku.

Ova akcija možda i najbolje do sada pokazuju moć društvenih medija i društvenog kapitala. Strongmen je sedeo u fotelji i spremao se za ručak, kada je video vest o napadu hrvatskih navijača. U roku od minut našao je sliku, i postavio tvit koji poziva na akciju. To je sve što je uradio. Lančana reakcija dovela je do efekta da ljudi širom Balkana dobiju informaciju o želji za pomirenjem i tolerancijom. Dakle – Strongmen je potrošio jedan minut svog vremena i nula dinara da izazove isti efeket koji je Dragojević proizveo svojim filmom koji se snimao godinu dana sa ekipom od 300 ljudi i milionskim budžetom.

U čemu je razlika? Pa, Strongmen koristi medij koji je hiljadu puta brži i efikasniji od medija kao što je film. Za gledanje filma potrebno je mrdnuti zadnjicu iz tople stolice, otići u bioskop po ovoj hladnoći, kupiti kartu, kokice, i tako dalje, a onda preporučivati film drugim ljudima koji treba da se nakane to isto da urade. Za postavljanje slike dovoljan je jedan klik.

Ideja sa slikom konzumira se i kapira u roku od 5 sekundi, “Parada” traje sat i po. Naravno, ne nipodaštavam vrednost Dragojevićevog filma (jako mi se svideo), samo ukazujem na razlike u brzini prenošenja poruke ova dva medija. Suština uspeha viralnih akcija jeste u tome da poruka bude kratka i jasna, da ne zahteva od prenosioca da mrda iz fotelje da bi je preneo, i da mu je potrebno maksimum 60 sekundi vremena angažovanja da poruku ukapira i prenese dalje (u ovom slučaju postavljanje profil slike). I naravno, treba da je pokrene osoba ili osobe sa kredibilitetom i puno pratilaca na društvenim medijima.