Vinsent Van Gog je jedan od najvećih slikara svih vremena. Većina ljudi na svetu zna da prepozna bar 2-3 njegove slike.

Isto tako, većina ljudi zna da Van Gog tokom svog života nikada nije uspeo da proda nijednu sliku. Tek nakon njegove smrti slike su dobile na vrednosti.

Ali, da li ste se ikada zapitali kako se ovo desilo? Šta je to doprinelo da Van Gog od neuspešnog slikara postane “jedan od najvećih slikara ikada”?

Oni koji znaju malo bolje istoriju umetnosti, znaju i odgovor. Osoba zbog koje je Van Gog postao “jedan od najboljih slikara svih vremena” zove se Jovana. Evo je na slici:

Ali kako? Šta je to ova Jovana uradila?

Jovana je bila udata za Van Gogovog rođenog brata koji se zvao Teodor, Teo.

Vinsent Van Gog je imao jako težak i buran život, a brat mu je bio jedini oslonac u životu. Brat je pomagao Vinsentu, slao mu novac da preživi dok se bavio slikanjem na selu, i najvažnije od svega – njih dvojica su stalno razmenjivali pisma.

Šta god da se dešavalo u burnom životu Van Goga, on bi napisao pismo svom bratu u kojem bi mu sve te stvari opisao. Napisao mu je preko 600 pisama, dok se nije ubio u 37-oj godini života. Nekoliko meseci kasnije umro je i njegov brat Teo.

Jovana je ostala sama, u kući prepunoj Van Gogovih slika, i njegovih pisama. Slike su bile prelepe, ali u tom trenutku bezvredne. Svet nije znao za njih.

Jovana je tada odlučila da uradi ključnu stvar, koja bi mogla da se nazove “najboljom marketinškom kampanjom u istoriji slikarstva”:

Sakupila je sva Van Gogova pisma, i objavila ih u knjigu.

Knjiga se pokazala kao veoma uspešna, i počela je da se prevodi na sve svetske jezike. Odjednom, ljudi su dobili direktnu verziju Van Gogovog tragičnog života, iz dana u dan, tokom niza godina kada je grcao i pokušavao da se izbori kao slikar. Njegovi ljubavni jadi, muke sa Pol Gogenom, bolest brata, svi detalji.

Tog momenta, vrednost Van Gogovih slika je počela je da raste u nebesa, da bi na kraju dostigla milionske cifre i kultni status.

Šta se zapravo desilo?

Ljudi su dobili fenomenalnu priču, koja je postala vezana za “proizvod”. PRIČA je postala integralni deo njegovog dela, a ne samo slike.

Dok gledamo “Zvezdanu noć” i divimo se Van Gogovim fantastičnim nebeskim vrtlozima, istovremeno zamišljamo usamljenog, slomljenog Vinsenta koji sedi na prozoru male seoske kuće u pet ujutru i gleda u nebo koje je počelo da se pretvara u ranu zoru. O čemu li razmišlja? Kakve muke su ga sustigle? To su sve stvari o kojima razmišljamo dok gledamo u njegove slike.

Da Jovana nije objavila ova pisma, ne znamo šta bi se desilo. Možda bi njegove slike zauvek istrunule po tavanima i podrumima raznih kuća u Francuskoj i Holandiji.

U svakom slučaju, na ovom primeru se najbolje vidi šta se dešava kada imamo jaku priču koja je vezana za brend. U slučaju Van Goga, ako posmatramo iz domena marketinga, to je doprinelo da vrednost njegovog brenda poraste milion puta.

Ovo što sam sada opisao, u marketingu se zove storytelling.

Storytelling

Dobra priča je upravo stvar koja izdvaja velike, poznate brendove, od nekih mediokritetskih. Kada imate dobru priču, nema mnogo problema oko marketinga. Potrebno je da učinimo da što više ljudi čuje našu priču. Ako je priča jaka, i dobar proizvod, onda sve ide glatko. Novinari će objavljivati tekstove o vama, besplatno. Jer oni traže priču, željni su dobre priče. Priča se polako širi organski, i to je ono što zovemo PR.

Ako nemamo priču, ako smo dosadni, onda moramo da plaćamo da “na silu” pričaju o nama i to ima neke efekte, ali uglavnom slabe.

Ili, kako je to nedavno izjavio Elon Musk:

Hajde da vidimo još jedan primer.

Anastasia Beverly Hills

Ako ste žensko i pratite trendove u šminci, verovatno znate za brend Anastasia Beverly Hills. Za vas ostale, u pitanju je izuzetno popularan globalni brend, pre svega na Instagramu i YouTubu, i beauty blogerke se “kunu” u ovaj brend, pre svega kada je u pitanju šminka za obrve.

Vlasnica brenda je Anastasia Soare, o kojoj su pisali svi svetski mediji – Njujork Tajms, Gardijan, Vogue, bila je kod Opre Vinfri, a njena šminka se može kupiti u svakoj ozbiljnijoj prodavnici u metropolama širom sveta.

Iza ovog brenda stoji fenomenalna priča. U Srbiji ovu priču ne zna mnogo ljudi, ali u Americi itekako znaju.

Poslušajte njenu priču.

Anastasia Soare je Rumunka koja je se rodila u Konstanci (grad na Crnom Moru). Tu je otvorila svoj kozmetički salon 80-tih godina, kada je imala dvadeset i nešto godina.

Da stavimo stvari u perspektivu – zamislite devojku od 23 godine koja otvara svoj kozmetički salon u Leskovcu ili u Jagodini. To je bila njena polazna tačka.

Sada vas već verovatno zanima – kako je uspela odatle da dođe do ovoga danas. Osetili ste da tu postoji neka dobra priča, i želite da čitate ovo do kraja.

Krajem osamdesetih, Anastasia je shvatila da neće daleko dogurati u Rumuniji, socijalističkoj državi koja sputava svaki vid kreativnosti i ideja. Želela je da ode na mesto gde su ljudi sa idejama mnogo bolje prihvaćeni.

Spakovala se i otišla u Ameriku, sa malom ćerkom i mužem. Bez znanja Engleskog. U Los Anđelesu se zaposlila kao kozmetičarka jer je bila dobra, a mogla je da radi taj posao bez znanja jezika u početku.

Anastasija je u svet kozmetike i lepote uvela jednu stvar koja je zahvaljujući njoj danas postala izuzetno popularna, a u to vreme nije postojala.

Obrve

“Zašto Amerikanke ne obraćaju pažnju na obrve?”, pitala je Anastasija svoju gazdaricu. U to vreme, obrve se jednostavno nisu radile, polagala se pažnja na sve ostalo na licu. Gazdarica joj je rekla da je to nebitno.

Anastasija je u slobodno vreme odlazila u biblioteku i čitala knjige iz istorije umetnosti. Tu je shvatila da su svi renesansni slikari polagali izuzetnu pažnju obrvama na svojim portretima, pre svega Leonardo Da Vinči.

Renesansni slikari su smatali da su obrve najvažniji detalj na svakom portretu. Oblik obrva mogao je da učini da osoba deluje nežno, zlokobno, uplašeno, prevrtljivo, nevino. Obrve su bila ključna stvar koja je davala ličnost ljudima na slikama.

Anastasija je polako naučila Engleski jezik i počela je da objašnjava ove ideje renesansnih slikara svojim klijentkinjama. Među poznatim ličnostima na Beverli Hilsu i u Holivodu, pročulo se da u nekom tamo salonu postoji neka Anastasija koja pravi prelepe obrve, i cela njena priča iza toga.

Anastasija u jednom trenutku otvara svoj salon. Neke od prvih klijentkinja bile su joj Sindi Kraford, Naomi Kempbel, Klaudija Šifer, i ostale poznate ličnosti koje su je preporučivale dalje u tom svetu. “Hej, Sindi, mnogo su ti lepe obrve, kako tako dobro izgledaju?” Nakon toga Sindi bi ispričala priču o Anastasiji, i tako se to širilo.

Prolaze godine, i posao se širi. Anastasija otvara svoje salone širom Amerike, i lansira svoju liniju kozmetike: “Anastasia Beverly Hills”

Obrve i briga o obrvama postaju jedna od najbitnijih tema u kozmetici. YouTuberke koje se bave šminkom imaju danas na stotine klipova o obrvama.

Anastasija je uvela u svet kozmetike ključnu ideju, koju su renesansni slikari još davno otkrili. Znamo kakav je ranije bio trend onih tankih, bezličnih obrva. Obrve su stvar koja je učinila da žene širom sveta izgledaju neuporedivo lepše nego pre 20 godina. Ne samo lepše, obrve bukvalno daju karakter celom licu. To je nešto što je nama ljudima nesvesno ugrađeno u mozak – mozak prvo obrati pažnju na obrve, jer nam one nesvesno daju signale da li je druga osoba tužna, vesela, neprijateljski raspoložena ili ne.

“Tanke obrve ne samo da su ružne, već deluju da osoba izgleda starije”, rekla je Anastasija. “Znate li one glumice iz starih crno-belih filmova, poput Marlen Ditrih? U tim filmovima one izgledaju kao da imaju 40-50 godina, a zapravo su imale 20. Samo zbog ultra-tankih obrva koje su tada bile popularne.”

Jedan od ključnih momenata desio se kada je Kim Kardašian objavila da je Anastasija zadužena za njene obrve. To je učinilo da njen brend postane izuzetno popularan na društvenim mrežama, gde je Kim influenserka broj jedan.

Upoznajte Anastasiju:

Anastasijina priča je inspirativna, čak i za ljude koji se ne bave kozmetikom. Čak i ako mislite da je cela ta industrija površna, morate da skinete kapu za ideju i za dobru priču.

Anastasija je zapravo uzela već dobru priču – o tehnikama Leonarda Da Vinčija, i na bazi te nje napravila je svoju dobru priču . To nije priča koja je “izmišljena za potrebe marketinga”, to je nešto realno u šta je ona duboko verovala.

Kao i sa Van Gogovim slikama, kada uzmete u ruku kutiju na kojoj piše “Anastasia Beverly Hills”, to nije samo “dobra šminka”, istovremeno se oseća i cela njena priča, priča o ženi koja je jednom davno došla iz neke istočnoevropske države, o ženi koja je verovala u svoju priču i promenila estetske standarde celog sveta. Anastasija je danas poznata kao “kraljica obrva”.

Šta je zaključak?

Vrhunski brendovi imaju dobru priču, to je ono što im daje vrednost. Ako nema priče, onda je mnogo teže probiti se na tržištu.

Mnoge stvari o kojima pričamo u digitalnom marketingu zasnivaju se na nekom gledanju u brojeve, analitici, optimizaciji konverzija, retargetingu, CRM-u, pikselima… Sve je to ok – ali ako sam brend u startu nema dobru priču, onda je sve to jedno veliko natezanje i ceđenje suve drenovine.  Jer, sve te stvari služe da vaša priča dođe do što više ljudi za što manje uloženog novca. Ako je priča dosadna – biće teško. S druge strane, ako je priča dobra, potrebno je mnogo manje ulaganja.

Van Gog je imao jednu jedinu “kampanju” za svoje slike, pre tačno sto godina – kampanju koju je napravila Jovana, tako što je jednostavno ispričala njegovu priču. Anastasija je gurala svoju priču.

Ako danas uđete u “Sephoru” (multibrand prodavnicu šminke) bilo gde u svetu, u centru pažnje su isključivo novi brendovi koji imaju neku dobru priču iza sebe, brendovi koji su ponikli na YouTubu i Instagramu pre nekoliko godina, brendovi od ljudi koji su imali svoju dobru priču. “Stari brendovi” kozmetike su posali dosadni, jer je njihova priča dosadna.

Koja je vaša priča? Da li imate priču koja može da pogodi neke ljude u srce? Ako je odgovor “ne”, bacite se na razmišljanje. Ako je odgovor “da”, ispričajte tu priču na način koji je danas pogodan – video klipovi, Instagram, YouTube. Jer brend nije ništa drugo do proizvod uz koji je vezana dobra priča.

The post Storytelling, čarobni sastojak marketinga first appeared on Istok Pavlović.

Newsjacking je odgovor na magično pitanje “kako da moj brend bude zanimljiv na društvenim mrežama”

Princip je vrlo jednostavan: čim se pojavi nešto o čemu svi pričaju, mi gledamo da što pre izbacimo neku foru koja je referenca na tu aktuelnost a sadrži i naš brend. Kad kažem što pre, to znači u prvih 24 sata ili manje.

Evo odmah vrlo aktuelnog primera: prvi snimak crne rupe koji je preplavio mreže.

U roku od deset sati, IKEA Srbija je objavila ovo:

 

Ovo je Newsjacking.

Newsjacking izaziva najbolju moguću reakciju pratilaca na mrežama, jer vam daje osobine koju danas retko ko ima: spontanost i brzina.

Uostalom, pogledajte komentare, kako ljudi reaguju na ovo: 

 

Verovatno ste i ranije viđali po mrežama ovakve primere, ali možda niste znali da se to zove NEWSJACKING. Termin je inače popularisao David Meerman Scott u knjizi The New Rules of Marketing and PR. To je igra reči od fraze “hijacking”, što znači “otmica” – vi ovde praktično “preuzimate” aktuelnost i remiksujete je za svoje potrebe.

 

Newsjacking diferencira  “cool brendove” i “smarače” na mrežama

Ako pogledate brendove čiji su profili na mrežama dosadni, primetićete jednu simptomatičnu stvar: oni nikada ne newsjackuju.

Svaki njihov post, svaka objava i slika je medijski autistična, u smislu da nema nikakvog naslanjanja na aktuelna, iznenadna dešavanja iz popularne kulture, a to je upravo ono što je suština društvenih mreža.

Pritom ne mislim na stvari kao što je Dan Zaljubljenih, prvi dan proleća, rođendan Nikole Tesle i slično. To nisu iznenadne stvari. To su stvari koje oni planiraju dve nedelje unapred, kao i ostale objave iz medija plana. Newsjacking mora da bude iznenadan i planira se isključivo danas za danas.

 

Evo još nekoliko primera:

Moj omiljeni primer je Norwegian Airlines. Jedan dan nakon što su raskinuli Bred i Anđelina, oni su objavili ovaj oglas u novinama:

 

KitKat je odmah odreagovao kada se pojavila vest da se novi iPhone 6 Plus savija u džepu…

We don't bend, we #break.
#bendgate #iPhone6plus pic.twitter.com/uippCg4kCi

— KITKAT (@KITKAT) September 24, 2014

…a kada je ceo Internet raspravljao koje je boje haljina, Dunkin’ Donuts je izbacio ovo:  

Doesn't matter if it’s blue/black or white/gold, they still taste delicious. #thedress pic.twitter.com/Oq8srrAKnd

— Dunkin' (@dunkindonuts) February 27, 2015

 

Kada je Luis Suarez po ko zna koji put ujeo protivničkog fudbalera na Svetskom prvenstvu 2014, Snickers je odreagovao sa ovom objavom. Obratite pažnju na vreme kada je slika postavljena – svega nekoliko sati nakon ujeda o kojem su svi pričali.

Hey @luis16suarez. Next time you're hungry just grab a Snickers. #worldcup #luissuarez #EatASNICKERS pic.twitter.com/3RAO537HjW

— SNICKERS® (@SNICKERS) June 24, 2014

To nas dovodi do jedne veoma bitne teme. Kako se pravi newsjacking marketing content?

Jedna stvar je presudna. A to nije kreativnost. Glavna stvar je:

BRZINA

Cela poenta je da se odreaguje izuzetno brzo. Čim se trend dogodi, kreativni tim treba da bude na vezi sa menadžementom i da se u roku od nekoliko sati smisli i realizuje ideja.

Evo jednog grafikona koji opisuje koliko je zapravo tajming bitan:

Najbolji primer kako ovaj grafikon funckioniše u praksi je čuveni post koji je Oreo postavio u trenutku kada je nestala struja u dvorani tokom finala NFL 2013. Mreže su eksplodirale, svi su zbijali fore i pošalice. U roku od pola sata Oreo je izbacio na Tviter ovaj post, koji se u literaturi smatra za najbolji newsjacking primer ikada:

 

Power out? No problem. pic.twitter.com/dnQ7pOgC

— Oreo Cookie (@Oreo) February 4, 2013

Ovo je zapravo igra reči, jer “dunk” znači zakucavanje, kao u košarci, a sa druge strane “to dunk” je “umakati”, kao kad se umače kolačić u (crnu) kafu. Stoga je copy “You can still dunk in the dark” perfektna igra reči.

Ovaj tvit je eksplodirao, a eksperti širom sveta su pisali tekstove kako je Oreo označio početak ere real-time advertisinga, što je drugi termin za newsjacking.

Pisalo se o tome kako je klasičan isplanirani advertajzning dosadan za društvemne mreže i kako će pobednik u budućnosti biti onaj ko bude najbrži a ne najkreativniji. Sa čime se potpuno slažem.

Ono što je zanimljivo je proces kojim je ovaj tvit nastao. Evo kako se to desilo.

Ko ima posla sa agencijama i klijentima, zna da se postovi uglavnom planiraju po nedelju-dve unapred,  taj sistem ovde ne pije vodu.

Evo kako priču počinje kreativni direktor agencije 360i, koja radi Oreo: 

 

Struja je nestala malo posle poluvremena. Sedeo sam u fotelji i jeo cepkanu prasetinu. Bilo nas je desetoro u prostoriji agencije. Ustao sam i rekao "Ajde da smislimo nešto"!

Michael Nuzzo, kreativni direktor 360i - Oreo

U roku od 5 minuta smislili su copy, “You can dunk in a blackout”, i uradili su grafički prikaz ovog keksa. Poslali su Danijeli iz Orea, i ona je predložila korekciju: “You can still dunk in the dark”. Korekcija usvojena. Post objavljen u roku od deset minuta od nestanka struje.

Reakcija je bila masovno oduševljenje publike širom sveta – Oreo je postao heroj momenta. 

 

Kao što vidite, ovde je presudna brzina i spontanost. S tim u vezi, postoji jedna stvar koja je najveći neprijatelj spontanosti na društvenim mrežama.

Njegovo ime je:

Plan objava na društvenim mrežama

Marketing agencije uvek prave plan aktivnosti, šta će kada biti objavljeno, kog dana i u koliko sati. Ti postovi se spremaju po dve nedelje unapred, odlaze kod klijenta na odobravanje, vraćaju se po pet puta tamo i nazad, ispravlja se svako slovo…

I to na kraju izgleda nekako ovako:

Na prvi pogled deluje da je ovo odlično, planiranje je odlika ozbiljnih profesionalaca, samo amateri ne planiraju, jel tako? 

Ali društvene mreže ne funkcionišu tako.

 

Život je ono što se dešava dok se vi bavite drugim planovima.

Džon Lenon

Osnovni problem je što sa planom rada, mi pokušavamo da nametnemo ljudima nešto što nije aktuelno.

Sa druge strane, svakog dana na društvenim mrežama postoji jedna aktuelna tema o kojoj svi pričaju. Društvene mreže diktiraju nama šta da radimo, obratno ne ide.

To je kao da sedite u kafani za stolom, i svi pričaju o tome kako su se smuvali Željko i Marija, a usred tog razgovora vi se javljate i kažete: 

– “E, ljudi, a znate da ja imam komšiju koji živi u Australiji i sad je baš kupio francuskog buldoga?”

– “Kakve veze to ima sa bilo čim?? Mi celo veče pričamo o Željku i Mariji, otkud ti sad to???”

– “Pa znate, meni je to u medija planu… pre nedelju dana sam smislio da ću vam to reći večeras, da bih bio zanimljiv u društvu i da biste me prihvatili…”

– “Koji si ti smarač. Nećemo te više nikad zvati. “

Ako mi pravimo naš media plan nezavisno od toga šta je trenutno aktuelno, teško ćemo se ikada izdvojiti iz kategorije “smarači”. To mogu da budu najkreativniji postovi na svetu, ali ako nema nikakvog vezivnog tkiva sa trenutnim kontekstom sveta oko nas, džabe sve.

Svaki plan rada na mrežama mora da sadrži stavku:
“Bar jednom nedeljno izbacićemo foru koju pravimo danas za danas, vezano za današnju aktuelnu temu”

To znači da, ako se nešto dogodi u sedam uveče, vi morate da imate neku foru spremnu već za devet-deset uveče, najkasnije sutra ujutru. Da, mora da se radi van radnog vremena

Naravno, ne kažem da ne treba imati plan – nije realno da svaki dan “newsjackujemo”.

Kako da izmerimo konverzije od ovih postova? Gde je tu prodaja?

Ne može da se izmeri. Ove stvari služe isključivo za jačanje brenda. Da bi nas ljudi voleli . A kada nas ljudi vole, onda ne moramo da plaćamo za njihovo interesovanje. Doći će kod nas jer su nas zavoleli. Građenje brenda služi za to da ne moramo doveka da sipamo pare u direktni marketing.

Kačenje na duže trendove

Nekada možemo da se nakačimo na stvari koje nisu toliko kratkotrajne. Na primer, dok ovo pišem bliži se nova, finalna sezona Game Of Thrones. To je prilika za newsjacking koji nije “danas za danas”, već imamo malo više vremena da smislimo foru.

Evo recimo šta su tim povodom izbacili u “Glazuri“, to je lanac lokala za krofne. Imaju najkreativnije krofne u Beogradu:

 

View this post on Instagram

A post shared by Donuts Coffee Churros (@glazura_bg) on Apr 9, 2019 at 5:14am PDT

Inače, ove krofne mogu zaista da se KUPE kod njih u radnji (imaju nekoliko lokala u Beogradu.

Ovo je nešto što oni stalno rade, šta god da je aktuelno, oni naprave krofne koje su referenca na tu aktuelnost.

Dakle, u Glazuri newsjackuju sopstveni proizvod, a ne samo objave na Fejsu i Instagramu! 

I naravno, ovo im dovodi veliki broj novih i starih kupaca u radnju, kao i porudžbine za dostavu.

Neki primeri iz moje prakse

 

2010 godine sam za jednu noć napravio igricu pod nazivom “Gej Protiv Navijača”, kada se pojavila informacija da se navijači spremaju da razbiju gej paradu. 

Tada nisam ni znao da se to zove newsjacking, jednostavno imao sam oduvek prirodni osećaj da ove stvari treba raditi. Uzmeš nešto o čemu svi trenutno pričaju i napraviš foru na račun toga. Nema boljeg načina za privlačenje pažnje.

Igra može i dan danas da se igra ovde.

Igrica je u roku od nekoliko sati postala viralna. Puštena je u petak oko podneva, a već isto veče našla se u dnevniku RTS-a.  Sutradan je bila na nasovnoj strani ALO, i sve novine su pisale o tome. Ako izguglate termin “gej protiv navijača”, videćete da nema medija koji nije objavio vest.

Ulaganje za PR: nula dinara. Dobitak: medijski prostor vredan milione. I da, naš portal je duplirao posete preko noći.

 

Drugi primer je igrica Sastavi Svoju Vladu, newsjackovanje aktuelne krize oko sastavljanja vlade u Srbiji.

Imam još masu svojih primera, i na stranom i na domaćem tržištu, pisaću o tome nekom drugom prilikom.

Nego da se vratimo na Game Of Thrones. Evo još nekih primera, šta ljudi rade:

 

There is only one thing we say to hunger. Not today! RU watching? #GOTPremiere pic.twitter.com/yh4hXSKnHJ

— Pringles (@Pringles) April 6, 2014

Winter is coming and we're bringing the fire with Smoky Grilled goodness! #GoTS7 #GOT pic.twitter.com/dHruxkXFaF

— KFC India (@KFC_India) July 15, 2017

Čak i Donald Tramp newsjackuje Game Of Thrones. Zapravo, on je tata za sve marketinške tehnike za loženje masa. 

pic.twitter.com/iSFAokoIP7

— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) January 6, 2019

Newsjackovanje kroz ozbiljan blog post

Ljudi vezuju newsjacking samo za zezanje i duhovite slike, ali ne mora da bude tako. Ovo možemo da radimo i ako smo veoma ozbiljan brend.

Na primer, kada se završila kompletna serija Breaking Bad, ovaj časopis je obavio veoma ozbiljan tekst pod nazivom “Šta Breaking Bad može da nas nauči o investiranju“. Verujem da su tada dobili ogroman broj novih fanova i da su ljudi obratili pažnju na njih.

Dovoljno je samo da se bustuje ova objava na Fejsbuku i da se targetuju fanovi serije , sa “narrow audience” sužavanjem na “finance” kao interesovanje.

Loši primeri

E da, stvarno. Može li nešto da pođe naopako ako pokušavamo da radimo ove stvari?

Naravno. Postoje neke veoma senzitivne teme sa kojima se ne treba igrati. Mnoge od ovih stvari su “na ivici”. Generalno, kada radimo ove stvari uvek će biti jedno 10% hejtera, ali to ne treba da nas tangira. Bitno je samo da ne radimo nešto što zaista nije moralno.

Na primer, AT&T koji pokušava da reklamira svoju mrežu kroz smrt hiljada ljudi,

…ili ovi koji koriste uragan koji je pobio silne ljudi da dovedu malo traffica na svoj shop:

Zaključak

Ovo nije za svakoga. Ne treba veliki budžet da bi se ovo radilo, zapravo često je dovoljan samo vispren mozak. Ali ovo nije za vas ako imate stav “ja volim sve da isplaniram mesec dana unapred, ne radim ništa na brzinu”, ili ako imate agenciju koja ima takav stav.

Efekti mogu biti sjajni, ako radite ovo redovno imaćete jak, prepoznatljiv brend i bićete najzabavniji profil na društvenim mrežama.

E da, kao što vidite i ja newsjackujem sa ovim blog postom. Trenutno je aktuelna prva slika crne rupe, pa sam to uzeo za glavni primer.

Za kraj, evo da završimo sa trenutno aktuelnom crnom rupom, kao što smo i počeli. Post od Durexa:

Ovo je recimo negde na granici dobrog ukusa, tj. za mnoge je previše.

U svakom slučaju – sada kada znate za ovo, počnite da primenjujete! I šaljite mi primere kada objavite nešto što je uspelo :)

The post Newsjacking – kačenje na aktuelnosti first appeared on Istok Pavlović.

Dobio sam bezbroj poruka da napišem GDPR vodič, i evo, ovaj tekst treba da odgovori na najčešća pitanja koja svi mi imamo.

Da bih napisao ovaj tekst, konsultovao sam se, po mom mišljenju broj 1 ekspertom za GDPR kod nas, advokatom Aleksandrom Ugljevarevićem. Prvo smo imali dugačak razgovor-intervju, a onda sam ja još dodatno istražio po netu i ispisao sve što ovde vidite.

No, i pored toga, odmah želim da stavim:

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI

Ovo što piše u tekstu nisu pravni saveti i ne treba da ih uzimate kao takve. Ja nisam odgovoran za bilo kakve probleme koje možete imati zbog kršenja GDPR regulativa. Ovo je blog post jednog blogera koji daje svoje mišljenje i na svoju ruku interpretira najčešće GDPR nedoumice.

Pošto je to jasno, možemo da pređemo na temu.

Šta treba da uradim da bih bio GDPR compliant?

Mnogi ljudi misle da se GDPR rešava tako što se instalira na sajt nekakav “GDPR plugin”, ili se copy-pejstuje neki gotov tekst i to stavimo u nekakav privacy policy na sajtu, samo zamenimo ime firme sa našim. Ili da samo treba da stavimo onaj popup sa gomilom teksta koji niko ne čita, i dugme “slažem se”.

Nažalost, GDPR ne može da se reši “u dva klika”. Internet je prepun ljudi koj žele da kapitalizuju na račun GDPR panike, da iskoriste to što su se svi uplašili od onih milionskih kazni o kojima pišu klikbejt novinari, i zato ćete naleteti na razna takva instant “rešenja”.

 

Kod GDPR-a, ne postoji “one size fits all” rešenje. Umesto toga, odvojite vreme da pročitate ovaj tekst, da biste shvatili šta vi zapravo radite sa podacima vaših korisnika i gde vas GDPR klasifikuje. Na kraju teksta će vam biti jasno i šta treba da uradite.

 

NEMOJTE ČITATI OVAJ TEKST “NA PRESKOK”

Ako budete čitali samo sekcije koje vas zanimaju na osnovu podnaslova, nećete ništa razumeti, ili još gore, pogrešno ćete razumeti. Morate prvo da naučite šta koji GDPR termin znači, jer ćemo te termine da koristimo u kasnijem delu teksta. 

Velike kompanije već odavno imaju nekog ko im sve ovo uteže i brine se redovno o tome. Ovaj tekst je namenjen za mala i srednja preduzeća, da ih uvede u priču. I naravno, GDPR je mnogo širi od samo marketinga, odnosi se na celo poslovanje. Ja se ovde fokusiram samo na marketing.

Opet, ako želite da budete 100% sigurni šta radite, idite na konsultacije kod nekog ko je GDPR stručnjak (kasnije u tekstu pomenuću i kako da izaberete tog stručnjaka).

Za početak, bitna napomena:

GDPR ne važi samo ako poslujete u EU – važi i u Srbiji

GDPR je napravio revoluciju u smislu da se primenjuje i van teritorije EU. Bilo koji sajt/aplikacija/kompanija koja nudi svoje usluge ili proizvode licima u EU ili prati ponašanje lica u EU (čitaj ‘cookies’, pixel…), u obavezi je da se uskladi sa GDPR-om.

Da, u Srbiji od avgusta 2019 godine počeo je da se primenjuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je isti kao i evropski GDPR, tako da sve ovo možete da uzmete kao relevantno i za našu državu.

Prvi korak je da razumemo suštinu GDPR-a, i zašto je on zapravo donet.

 

Zašto postoji GDPR?

Nikada u istoriji čovečanstva nije se dogodilo da 2-3 firme toliko narastu preko noći i da odjednom drže celo čovečanstvo “u šaci”. Pre svega Facebook, Google, i ostala zvučna imena. Oni imaju zastrašujuću količinu podataka o svima nama. 

GDPR je napravljen pre svega zbog njih. To znači da Zuckerberg ima mnogo više razloga da se znoji oko GDPR-a nego tamo neki mali online shop iz Srbije. 

Svaka inovacija u tehnologiji nosi sa sobom i mogućnosti zloupotrebe koje nisu ograničene zakonom jer se tehnologija mnogo brže razvija od zakona koji je reguliše. Zato se s vremena na vreme uvode ove nove regulative, da zaštite građane. Recimo, kad su se pojavili dronovi, vrlo brzo smo dobili regulative, čiji je cilj da spreče da se neko povredi, ili da se sruši avion prepun putnika jer je neko pustio drona pored aerodroma. 

Isti cilj ima i GDPR – da zaštiti građane.

Zakon je predložen još 2012, i velike IT kompanije su se dugo opirale. Donošenje GDPR-a je bila velika borba, oni su sipali veliku lovu u lobiranje da se zakon ne izglasa. Jer, njihov biznis model se zasniva na našim podacima. Uz teške muke, GDPR je ipak usvojen 2016. godine.

Da biste shvatili šta treba da radite, prvo je potrebno da razumete osnovne termine GDPR-a. Ovo je toliko važno, da ću da izdvojim u poseban blok:

 

Da biste razumeli šta treba da radite po pitanju GDPR-a, morate da naučite šta znače određeni GDPR termini. Tek tada ćete skontati koji od tih termina se primenjuje na vas.

GDPR terminologija

 

Controller (rukovalac)

Onaj ko kontroliše podatke. Na primer, ako vi sakupljate email adrese na vašem sajtu, vi ste controller. Vi odlučujete šta ćete da radite sa tim adresama.

Processor (obrađivač)

Onaj ko procesuira podatke koje je kontroler sakupio. Recimo, ako koristite firmu Mailchimp da sakupljate adrese ljudi i šaljete im poruke, Mailchimp je processor.

Vi izdajete komande Mailchimp robotu šta da radi sa adresama i kad šta kome da šalje, on ne radi ništa “na svoju ruku” sa tim podacima. Dakle, vi ste kontroler, on je procesor.

Personal data (lični podaci)

Da biste znali da li se GDPR odnosi na vas, morate da znate da li su podaci koje skupljate lični ili ne.

Lični podaci su sve ono na osnovu čega možete da identifikujete određenu osobu. Neke stvari su očigledne, na primer, ime i prezime, ili email adresa. Međutim, tu spadaju i stvari kao što je IP adresa, GPS lokacija, i slično.

Data protection officer – DPO (lice za zaštitu podataka o ličnosti)

Ovo je osoba koja je u firmi zadužena za brigu da sve aktivnosti budu “GDPR compliant”. Ova osoba može da bude stalno zaposlena, ili da se angažuje kao spoljni saradnik.

Po zakonu ste dužni da imate data protection officera ukoliko se srž vašeg biznisa zasniva na prikupljanju i obradi ličnih podataka.

Na primer, bolnica koja ima veliki broj pacijenata i obrađuje veliki broj osetljivih podataka mora da ima DPO. Ali, lokalni stomatolog iz Kragujevca koji beleži podatke o svojim pacijentima ne mora da ima posebnog DPO.

Sada dolazi veoma važan korak – da definišemo koji sve osnovi prikupljanja podataka postoje. Osnov obrade se određuje u odnosu na svrhu zbog čega prikupljate lične podatke (marketing, ugovor, radni odnosi…). Jednom kada znate ove osnove, tada ćete znati šta da radite.

Mogući osnovi prikupljanja podataka

GDPR definiše šest osnova za prikupljanje podataka. Vaš zadatak je da ovo pročitate i da ukapirate u koji od ovih šest spada ono što vi radite (ili planirate da radite).

Za naše, praktično i svakodnevne potrebe marketinga, bitno je da zapamtite načine 1, 2 i 6. Njih sam označio crvenom bojom.

1. Pristanak (consent)

Pristao sam da dam svoj podatak za određenu namenu. Na primer, uneo sam svoju email adresu da biste me kontaktirali povodom prodaje životnog osiguranja. To ne znači da sutra možete da me kontaktirate povodom ponude kredita za stan.

 2. Ugovor pri kupovini

Dajem svoje podatke jer mi je jasno da bez njih ne može da se obavi transakcija. Na primer, kupujem na sajtu i ostavljam email adresu da bih tamo dobio račun, podatke oko isporuke itd. Takođe, ostavljam broj telefona i adresu da bi me kurir kontaktirao oko dostave.

3. Zakonski

Zakon je propisao da taj podatak mora da se uzme. Npr. poručujem tri flaše viskija online, moram da unesem datum rođenja da bih dokazao da nisam maloletan.

4. Životni interes

Ako neko padne u nesvest na ulici, vi imate pravo da izvučete njegov telefon i ličnu kartu iz džepa i da zovete rodbinu (i hitnu pomoć, naravno!)

5. Javni interes

Na primer, država postavlja kamere po ulici da bi zaštitila građane od terorizma itd.

6. Legitimni interes

Ova stavka je jako važna za nas iz marketinga, i generalno kroz nju mogu da se opravdaju mnoge stvari koje marketari rade, ali je veoma podložna i zloupotrebi.

Legitimni interes je kada neko smatra da ima legitimno pravo da me kontaktira jer misli da može da mi pomogne. Na primer, ja prodajem softver za stomatologe koji im olakšava posao. Pronađem kontakt  jednog stomataloga na njegovom sajtu, i pišem mu email u kojem se predstavim, objasnim kako softver radi, i predložim da se sastanemo da mu pokažem demo. To je ono što u B2B marketingu zovemo email outreach.

U ovom slučaju ja mogu da se pozovem na legitimni interes, jer se taj neko bavi veoma specifičnom vrstom posla i ja nudim nešto što može da unapredi njegovo poslovanje.

S druge strane, kada bih se javio tom istom stomatologu sa idejom da mu ponudim životno osiguranje, tu više ne može da se govori o legitimnom interesu, jer ja nudim nešto što nije specifično vezano za njegov posao.

Kao što vidite, legitimni interes nije egzaktno definisana stvar, i zato je zanimljiva. Mnoge marketinške metode iz pre-GDPR ere danas pokušavaju da se provuku kroz ovaj “legitimni interes”. Budite veoma pažljivi.

Ko definiše legitimni interes? Ako sam ja neki spamer koji šalje raznim nepoznatim ljudima emailove za prodaju parfema, u teoriji ja mogu da se pozovem na legitimni interes i da kažem “svako želi da miriše lepo, ja želim da pomognem ljudima”. Međutim, legitimni interes se zasniva na zdravorazumskim očekivanjima. 

Znači, ako proizvođač softvera za stomatologe kontaktira stomatologa, to spada u zdravorazumsko očekivanje, nešto sa čime bi se većina ljudi funkcionalnog stanja svesti na ovom svetu složilo da je ok. Stomatolog razvija svoj biznis i pretpostavka je da želi da ga unapredi, pa ukoliko taj softver zaista njemu olakšava posao može se pretpostaviti da bi mu bio zanimljiv.

Legitimni interes uglavnom može biti legitiman u B2B transakcijama. 

Vratićemo se kasnije na sve ove termine, kada budemo razmatrali neke primere uklapanja marketinga u GDPR.

Sada kada smo definisali termine, hajde da vidimo kako da ih primenimo u praksi.

Šta je sa cookies na sajtu?

Cookies, kao što znamo, služe da neki podaci o posetiocu našeg sajta ostanu zapamćeni u browseru.

Ljudi često misle da se samo GDPR bavi regulativom cookies-a. Međutim, time se bavi i jedna druga, srodna regulativa koja se zove ePR (ePrivacy regulation). Trenutno se u EU radi na novoj regulativi ePR, koja će zameniti ePD, sličnu uredbu iz 2002,  i koja će biti komplementarna GDPR-u.

Kad se kaže GDPR, uglavnom se misli na GDPR i ePD u paketu, ali eto, čisto da znate šta je šta.

U zavisnosti od toga kako koristimo cookije sakupljamo na sajtu, moramo ili ne moramo da stavimo popup obaveštenje posetiocima sajta kada prvi put dođu.

Da li moram da stavim popup koji traži od posetioca dozvolu za cookies?

GDPR kaže da moramo da tražimo dozvolu ukoliko u naše cookies smeštamo lične podatke.

ePD kaže da moramo da tražimo dozvolu za sve cookies osim za one koji su neophodni za normalno tehničko funkcionisanje sajta.

Na primer, imam sajt na kojem posetioci mogu da biraju da li je pozadina crna ili bela, i to smeštam u cookie da bude zapamćeno za sledeći put. 

Međutim, ako se u cookies smešta bilo kakav lični podatak, onda moramo da tražimo dozvolu pre nego što se taj cookie aktivira. Idite gore i ponovo pročitajte šta se sve smatra za lični podatak – IP adresa, itd.

S obzirom da danas sajtovi koriste Google Analytics, Facebook Pixel i razne druge pluginove koji pamte makar IP adresu, šansa da ne morate da imate ovu dozvolu je bliska nuli. 

Zaključak: popup, ili neki drugi način pristanka morate imati (budite kreativni i probajte da zamenite klasične popapove – svajp preko telefona, mahanje ispred kamere telefona…).

Kakav popup da stavim? Da li može samo dugme “slažem se” i sitan tekst pored?

Ovo je tema oko koje ima raznih interpretacija. Naravno, svi mi želimo da što manje narušavamo doživljaj posetiocima. Ako pitate nekog ko je zadužen za marketing u firmi, oni bi najradije stavili nešto ovako, sitno u dnu sajta:

 

Ako pitate nekog ko propagira striktno poštovanje regulativa do najsitnijeg detalja, reći će da posetiocu treba da se otvori nešto ovako, posred sajta u full screenu:

 

Ovo je, dakle, full GDPR kompatibilno rešenje, otvara se prozor u kojem mogu posebno da se čekiraju vrste cookie-a, i po defaultu moraju biti odčekirani svi osim onih neophodnih za normalno tehničko funkcionisanje sajta. Sa druge strane, ovakav doček na landing stranici rasteruje posetioce, povećava bounce rate i drastično smanjuje prihode sajta koji dolaze od marketing cookie-a, jer ljudi treba svesno da ih uključe (jasno vam je da jako malo ljudi to uradi).

Pravo rešenje je zapravo negde između, i zavisi od industrije do industrije. 

Prvi primer se smatra za nedovoljan, po GDPR-u: “Samim korišćenjem sajta smatramo da se slažete”, i golo dugme OK. I automatski se uključe sve vrste cookie-a.  

Drugi primer je verovatno isuviše invazivan. Unesite kreativnost

Međutim, na mnogim sajtovima ćete naći upravo ovakvo rešenje, čak i sajtovima nekih velikih brendova kao što je New York Times. Kako sad to?

To je zato što su se magazini i portali širom sveta dogovorili da budu u ovoj “sivoj zoni”. Cela ta oblast online novinarstva ionako jedva uspeva da se skrpi sa prihodima, poslednje što im treba je da ostanu bez prihoda od reklama koje se zasnivaju na cookies i praćenju ljudi (retargeting). 

Da stavimo stvari u perspektivu: Recimo da imate portal koji živi od običnih Google AdSense reklama, i zarada od toga je 10.000 dolara mesečno. Poslednjih godina pojavile su se header bidding reklame (prostim rečima, retargeting baziran na podacima iz cookies-a, reklame koje vas jure), i kada stavimo ove reklame na naš portal umesto AdSense, zarada ume da skoči i do 20-25 hiljada, znači dvaput više. Takva je bar statistika kod ljudi koje lično poznajem (radi se o portalima na engleskom jeziku).

Ako sada uvedete full GDPR popup, tu je u startu isključena opcija za marketing cookies, i posetioci bi morali svesno da je uključe pre nego što stisnu “OK”, da bi nama radile retargeting reklame. To uradi ispod 10% ljudi, jer kao što znamo, šta god da iskoči ljudima oni samo kliknu na OK, neće da se zamaraju detaljima. To znači da zarada vašeg portala sada spada sa 20.000 nazad na 10.000, samo zbog GDPR popupa.

U marketing cookies spada i Facebook pixel, tako da, ni on više ne radi ukoliko ljudi samo kliknu i nastave dalje. Znači, sa ovakvim rešenjem u problemu je i svako kome se deo poslovanja zasniva na Facebook pikselu.

Generalno, sa stupanjem GDPR-a na scenu nastala je panika, jer mnogim firmama sve zavisi od prihvatanja ovih marketing cookies-a – govorimo o kompanijama vrednim milione, o hiljadama ljudi koji bi ostali bez posla i njihovim porodicama.

To je, dakle, slučaj sa portalima.

Koje bi onda rešenje bilo dovoljno dobro za GDPR, a da omogućava korišćenje marketing cookies-a?

To bi bilo rešenje koje daje ljudima jasnu mogućnost da prihvate ili ne prihvate korišćenje marketing cookies-a, bez ulaženja u detalje.

Na primer, za moj sajt bih uradio ovakav popup u dnu stranice:

Klik na “prihvatam” uključuje sve cookie. Ako neko klikne na “pogledaj sve namene”, dobio bi novi prozor u kojem može posebno da izabere sve vrste cookie-a (marketing, analitika, funkcionalnost…), i po defaultu tu bi bili svi isključeni osim onih vezanih za funkcionalnost.  

To je recimo neko rešenje koje bi bilo prihvatljivo.

Naravno, ovde je i jako važno kako se obratimo ljudima. Pogledajte ovaj naslov, “cenim vašu privatnost”. Mnogi ljudi će samo zbog tog naslova da gledaju blagonaklono na celu ideju.

Uporedite to, recimo sa ovakvim naslovom:

Šta mislite kolika bi bila razlika u broju klikova na “prihvatam” u prvom i drugom slučaju?

Dakle od vašeg umeća obraćanja ljudima zavisi i koliko će ljudi kliknuti na prihvatam! Stavite krupan naslov, a ne sam sitan tekst. I neka taj naslov bude nešto fino i kulturno, da je ljude prosto sramota da ne prihvate.

Dakle, postoje razna rešenja i razne interpretacije. Princip je uvek isti – balansira se između poštovanja svih pravila i praktično upotrebljivih rezultata.

Preporučujem vam da istražite kako su ovo rešili poznati brendovi iz vaše oblasti u ozbiljnim državama kao što je Nemačka:

Uključite VPN i pogledajte kako su to rešili drugi iz vaše oblasti po Evropi

VPN je softver koji vam omogućava da promenite svoju IP adresu, tako da deluje kao da surfujete iz druge države.

Ja recimo koristim HideMyAss koji se plaća. Ali možete skinuti i besplatni VPN TunnelBear koji vam daje 500MB bandwidtha mesečno za džabe, što vam je sasvim dovoljno da napravite istraživanje.

 

 

Na primer, ja imam online shop koji prodaje tehničku robu. Uključiću VPN iz Berlina i otići ću na sajt MediaMarkt.de. Jako je važno da ovo radimo iz incognito prozora u browseru, pored toga što smo na VPN-u. Samo tako ćemo 100% sigurno videti “čistu” situaciju dolaska nove osobe na sajt.

Evo kako se meni otvorio sajt MediaMarkta iz Berlina:

 

 

Zanimljivo. Nema čak ni opcije da se odbiju cookies. (tzv. cookie walls). Samo informacija da se koriste cookies i dugme “slažem se” na nemačkom.

Hajde da odem na sajt njihove konkurencije, Saturn.de (i dalje sam na VPN-u, naravno):

 

Opet isto. Ako otvorim još nekoliko sličnih nemačkih sajtova i dobijem isti rezultat, zaključak je da se u toj oblasti generalno koristi ovakvo rešenje.

Opet, podvlačim, ne znači da je ovo rešenje 100% po GDPR pravilima, već samo da se u toj industriji tako radi. MediaMarkt i Saturn su firme koje imaju advokate čiji jedan sat košta 1000 eura, oni se sigurno ne bi igrali, i iza njihove odluke da ovako podese svoj sajt stoje top-level temeljne analize i tumačenja. Kompanija je procenila rizik koji nastaje kršenjem GDPR-a i verovatno je zaključila da taj rizik nije dovoljan da prestane sa ovakvom politikom.

Ovo takođe ne mora da bude ni trajno rešenje. Možda oni za tri meseca promene način na koji prikupljaju pristanak, jer ih je neko opomenuo.

Ono što je sigurno, to je da one milionske kazne o kojima svi pričaju ne mogu da im pljusnu tek tako. Jer, oni su očigledno pokazali nameru da se usklade sa GDPR-om. 

S tim u vezi, evo jednog bitnog zaključka koji treba da prihvatite:

Nikada nećete biti 100% GDPR compliant

Da, to je nešto sa čime treba u startu da se pomirimo. Možemo da radimo na tome da budemo 90% ili 95% GDPR compliant, ali na 100% nije niko.

Šta god da ste uradili, uvek će postojati neki deo vaših aktivnosti koji može da se popravi, dotera, utegne. I drugo, stalno se pojavljuju nove stvari koje treba uklopiti u postojeće GDPR regulative.

Ono što je važno, jeste da aktivno radite na tome da stremite ka 100%, i da postoji jasna namera da se uskladite.

Evo još jednog mita koji treba da se razbije: 

Ne postoje “zvanični sertifikovani GDPR stručnjaci”

Često ćete naleteti na priče o nekakvim “sertifikovanim GDPR eskpertima”. Međutim, to ne postoji. Ne postoji nikakav zvanični organ od strane Evropske Unije koji sertifikuje nekakve “stručnjake za GDPR” ili “sertifikovane Data Protection Officers”. Postoji samo sertifikacija controlera i procesora i njihovih aktivnosti obrade ličnih podataka. 

Ukoliko vam neko kao konsultant kaže da je sertifikovan za GDPR, to može eventualno da znači da je završio nekakvu obuku od strane neke privatne organizacije i dobio njihov papir, ali to ne mora da govori apsolutno ništa o znanju i iskustvu te osobe. Sa druge strane kompanije i njihovi procesi mogu biti sertifikovani (primer Mailjet).

Znači, ja sad mogu da napravim kurs za GDPR i da izdajem nekakve sertifikate svakom ko plati i odsluša.

 

Dakle, ako ne postoje zvanično sertifikovana DPO lica, kako da izaberete ko će da vam to radi? 

Ja sam na početku ovog teksta pomenuo Aleksanda Ugljevarevića, advokata koji se bavi GDPR-om, i koji do detalja poznaje industriju digitalnog marketinga – a to je najbitnije. On je jedan od prepoznatih stručnjaka kod nas zato što čovek ima veoma ozbiljan portfolio klijenata, velike kompanije iz inostranstva i naše zemlje za koje radi kao DPO, a ne zato što ima ili nema nekakav sertifikat. Plus, zovu ga da govori na konferencijama o GDPR-u i tako dalje.

Dakle, ako procenjujete ko je ozbiljan Data Protection Officer koga želite da angažujete za GDPR, gledajte za koga taj neko već radi i kakvo ima iskustvo. Nije redak slučaj da kompanije angažuju nekog “sertifikovanog GDPR stručnjaka” sa diplomom kao što je ova iznad, koji im potroši šest meseci života i napravi papazjaniju, pa na kraju kada shvate da su pogrešili, raspitaju se malo bolje i pozovu nekog ko se zaista razume da sredi haos koji je napravljen.

Email – šta je sa emailom?

Kada se govori o GDPR-u, email je možda i najčešća tema.

Ovako stoje stvari:

Prvo, verovatno ste čuli glasine da sve email adrese koje ste sakupili pre GDPR-a sada morate da sakupljate ponovo, odnosno da molite već postojeće ljude sa vaše liste da vam daju nekakvu dozvolu. Šta je tu tačno, da li morate, ili ne morate?

Da bismo odgovorili na ovo pitanje, prvo moramo da vidimo šta su uopšte GDPR pravila vezana za email.

1. Nema više ovih fazona:

 

Ne možemo više da “pecamo” email adrese tako što ljudima dajemo besplatnu knjigu ili nešto drugo u zamenu za njihovu email adresu koju ćemo da zatrpavamo ponudama.

Ovo može da se reši na par načina.

Prvi način je da stavimo checkbox za prijavu na newsletter ispod polja za unos emaila. Međutim, taj checkbox mora po defaultu biti deselektovan:

Ovo je NEPRAVILNO

Ovo je PRAVILNO

 

Recital 32 iz GDPR dokumenta kaže ovako:

“Silence, pre-ticked boxes or inactivity should not constitute consent.”

U prevodu, nema mesta preselektovanim checkboxovima. Ili, onaj prvi primer u kojem se ljudi prećutno slažu da daju email adresu u zamenu za knjigu.

E sad, kao što vidite, u ovom “pravilnom” primeru potrebno je da ljudi svesno checkiraju da žele i newsletter, što će mnogo manji broj njih uraditi. Ovo možemo da povećamo kroz sam opis, tako što možda malo više obrazložimo zbog čega će im biti vredan taj newsletter o mršavljenju.

Drugo rešenje za ovaj problem bilo bi da izvrnemo stvari. Dakle – u pravi plan stavimo newsletter, a u drugi plan ovaj besplatan ebook. Ovako nešto:

 

Ovo se smatra za ok jer su ljudi sada jasno dobili do znanja da se prijavljuju na newsletter, a knjiga je tu samo kao dodatni bonus. 

Naravno, i klasična forma za prijavu na newsletter, bez ikakve knjige, je takođe ok, sve dok ljudima jasno stavljamo do znanja da se prijavljjuju i kakve vrste emailova će dobijati.

2. Davanje dozvole mora da bude zabeleženo

Morate imati način da zabeležite da vam je neko dao dozvolu i kada se to desilo. Dakle, nije dovoljno da samo u frontendu imate popup ili checkbox, već je potrebno i da u bekendu u nekoj bazi evidentirate taj pristanak (kroz log).

Znači, ukoliko vaša email forma samo pošalje ovu adresu u nekakvu bazu adresa, kako vi možete da dokažete da je neko tu ukucao svoju email adresu i checkirao “slažem se”?

 

Poznati email servisi kao što su Mailchimp, Mailer Lite, i ostali, već imaju ovo ugrađeno. U njihovoj bazi se pamti za svaku osobu vreme i datum kada su se prijavili na vašu listu. Takođe, servisi koji koriste dvostepenu potvrdu prijave preko maila ostavljaju trag u vidu poslatog emaila. Znači, prijavite se na moj newsletter, ja vam prvo pošaljem jedan dodatni email u kojem morate da kliknete na link za potvrdu prijave, i Mailchimp sve to zabeleži. Time se sprečava mogućnost da neko kupi i nabavi gotovu listu email adresa. U slučaju eventualnog sudskog spora, Mailchimp kao nezavisna strana može da dostavi dokaz da je osoba dala ili nije dala dozvolu da se email adresa koristi.

Evo kako sada izgledaju GDPR ready forme za email na Mailchimpu i Mailer Lite: 

Kao što vidite, ovde se pojavljuje i jedna nova stvar: Dozvola se čekira za svaku namenu posebno. “Email” podrazumeva slanje emailova.

“Customized online advertising” podrazumeva retargeting baziran na email adresi. Na primer, ako ćete uzeti listu emailova i uploadovati na Facebook kako biste napravili custom audience, ljudi moraju posebno da se slože sa tim. Ne možete uzeti tek tako listu emailova koje ste skupili za potrebe slanja newslettera.

U praksi, ovo se masovno ne poštuje. Marketari i dalje uploaduju na Facebook email adrese koje su pokupili po drugim osnovama, jer za sada ne postoji način da znamo da su to uradili. 

Šta je sa B2B email ponudama (email outreach)?

Logično pitanje koje se postavlja je šta sad da rade svi oni koji su navikli na B2B email marketing.

Znači, primer – napravio sam neku smart košnicu za proizvođače meda, koja može da donese duplo više meda nego obična košnica. I sad, hoću da pišem email svim proizvođačima meda u zemlji, da im predstavim proizvod i pozovem na demonstraciju košnice.

Ovde može biti rešenje da se pozivamo na legitimni interes, kao što sam napisao gore.

S obzirom da je proizvođač meda stavio na svoj sajt javno email adresu za kontakt, ja se pozivam na legitimni interes time što mu šaljem predlog kako može da unapredi svoje poslovanje.

Iako taj proizvođač meda ne zna ni da ja postojim, i nije se nikada prijavio na neku moju mejling listu, legitimni interes mi u ovom slučaju daje pravo da ga kontaktiram. Ukoliko je taj proizvođač meda zainteresovan za moju ponudu, onda ulazimo u fazu pregovora i tu se osnov prikupljanja ličnih podataka menja u ugovor (tj. predugovorne radnje).

E sad, ako bi taj proizvođač meda odgovorio sa “hvala, nisam zainteresovan”, a ja i dalje nastavim da ga smaram, onda bi to već izašlo iz domena legitimnog interesa i krši GDPR.

Gde je granica za legitimni interes – o tome smo već pričali gore. Moraju da postoje neka razumna očekivanja, odnosno da je to što mi nudimo firmi smisleno za njihovo poslovanje. Ako kontaktiramo špeditersku kompaniju i nudimo sistem filtera za kamione koji može da im uštedi 100.000 evra godišnje za gorivo, to je legitimni interes. Ako ja kupim 10.000 random email adresa i krenem da nudim ljudima suplemente za mršavljenje, onda postoji samo jedan interes, a to je moj lični da zaradim.

I u primeru sa kamionima i košnicama cilj pošiljaoca je da zaradi, ali postoji sa druge strane i razumno očekivanje da je firma zainteresovana za takav proizvod. To je, dakle, suština legitimnog interesa.

Da li mogu da koristim email adrese kupaca mog proizvoda?

Recimo da imate online shop za foto opremu, i neko poruči od vas objektiv. Da bi se ta porudžbina realizovala, kupac vam ostavlja email adresu, telefon, ime i prezime i gomilu ličnh podataka. Oni se uzimaju po onom osnovu broj 2 – ugovor o kupovini.

Nakon toga, ja uzmem i ubacim tu email adresu na moju mejling listu, i krećem da šaljem jednom mesečno newsletter sa novom ponudom foto opreme.

Ovo je opet neka “siva zona”. Po GDPR-u, trebao bih da imam na porudžbenici checkbox “dodajte me na newsletter”, i da dodajem samo one koji su to checkirali.

Ako toga nema, već samo automatski dodajem ljude na moju listu, u teoriji bih opet mogao da se pozovem na legitimni interes: “čovek je kupio od mene foto opremu, ja imam razumno očekivanje da je zainteresovan za moj newsletter o foto opremi”. Međutim, imajte na umu da je ovo sve na ivici. Ukoliko vam osoba kaže da je skinete sa liste, odmah to morate uraditi. S tim u vezi, bitno je i da postoji

Laka mogućnost povlačenja sa mailing liste

To znači da u vašim emailovima dole mora postojati link za unsubcribe, i da vi morate ručno skinuti ljude koji vam odgovore da ne žele da budu na vašoj listi. Ovo nije ništa novo, i većina email provajdera je imala ovu mogućnost i pre GDPR-a.

Nikako ne bi trebalo da se skidanje sa liste komplikuje, tipa da linkujemo više sajtova ili da sam proces skidanja bude nešto komplikovano što zahteva više koraka.

U svakom slučaju, sada vam je jasan i odgovor na pitanje “da li treba ponovo da tražim dozvolu od ljudi sa moje mailing liste”. Ukoliko ste te adrese prikupili na način koji ispunjava ova pravila, ne morate. Ako ste ih prikupili legitimno, ali nemate u nekoj bazi zabeležen dokaz o tome, onda te adrese nažalost nisu pokupljene po GDPR pravilima.

GDPR Privacy Policy i Privacy Notice na sajtu

Ozbiljni sajtovi su i pre GDPR-a imali stranicu koja se zove “Privacy Policy” u kojoj opisuju na koji način sakupljaju i obrađuju podatke.

Ove dve fraze se često mešaju, pa hajde da vidimo koja je razlika. Privacy Policy je dokument kojim se interno, na nivou jedne organizacije objašnjava kako se obrađuju lični podaci. Sa druge strane, Privacy Notice je dokument koji obaveštava eksterna lica – kupce, korisnike – na koji način će njihovi lični podaci biti obrađivani. Tako da, ako na sajtu vidite da piše Privacy Policy, to je najčešće zapravo Privacy Notice, jer je namenjen krajnjim korisnicima.

Vama je na sajtu potreban Privacy Notice, i to tako da je apdejtovan sa GDPR pravilima.

Sve češće ćete na sajtovima viđati i Website Policy, koji se bavi isključivo cookies, trekerima i drugim tehnologijama koje se koriste na sajtu.

Dakle može da postoji beskonačno mnogo privacy notice (za zaposlene, za recruitment, za newsletter…), ali bi trebalo da postoji samo jedan Privacy Policy koji bi na sveobuhvatan način uključio sve to na jednom mestu u jednom širem kontekstu poslovanja organizacije.

U teoriji, možete sami da napište ovaj Privacy Notice, ali je jako teško i nešto ćete sigurno pogrešiti. Prvo, morate dobro da poznajete sve termine iz ovog teksta (šta je kontroler, procesor, osnovi prikupljanja podataka itd itd). Zatim možete da čitate Privacy Notice na sajtovima drugih firmi sličnih vama da biste shvatili logiku.

Kako da znate da je nečiji “Privacy Notice” na sajtu pisan u skladu sa GDPR-om? Kada otvorite njihovu stranicu, idite na “find” i potražite termine kao što su “data controller” i “data processor”. Ukoliko stranica sadrži ove termine, to znači da je taj dokument pisan u novije vreme, nakon pojave GDPR-a.

Međutim, prisustvo ovih termina na Privacy Notice stranici i dalje ne mora da znači da je taj dokument napisan pravilno. Štaviše, u velikom broju slučajeva tu se pominju stvari koje nemaju veze sa realnim poslovanjem te firme. Oni su možda prepisali i preradili od nekog ko je prepisao i preradio od nekog trećeg, a niko u tom nizu zapravo ne razume šta te rečenice zaista znače. GDPR predviđa šta svaki Privacy Notice mora da sadrži (identitet kontrolera, DPO, svrha i osnov prikupljanja ličnih podataka, transferi ličnih podatka između zemalja itd.).

Privacy Notice, između ostalog mora da obavesti korisnike o svim njihovim pravima, među kojima se nalaze:

Transparentnost – pravo da imaju kompletan uvid u način na koji vi skupljate i obrađujete njihove lične podatke. U gornjem primeru sa cookies, to je zapravo tekst koji opisuje na koji način se koristi svaki od cookie-a. To je zapravo Privacy Notice (Obaveštenje o privatnosti).

Pravo na uvid (right to access) – ljudi mogu u svakom trenutku da pitaju da li obrađujemo njihove lične podatke, i da dobiju na uvid sve što imamo o njima – da dobiju u nekom elektronskom formatu kompletnu moju bazu vezanu za njih.

Pravo na prenosivost podataka – treba da bude lako prebacivanje ličnih podataka ukoliko korisnik želi da se odjavi sa mog servisa i koristi uslugu nekog drugog provajdera koji radi sličnu stvar

Pravo na brisanje (right to be forgotten) – korisnik može u svakom trenutku da zatraži da obrišete sve njegove lične podatke iz vaše baze.

Obratite pažnju na to da nije dovoljno da se ovo samo napiše, već mora i zaista da bude tehnički omogućeno.

Na primer, pravo na uvid. Nije dovoljno samo da napišete “imate pravo na uvid”, vi morate da imate i tehničku mogućnost da to izvedete. To bukvalno znači da, ako vam osoba zatraži uvid u sve podatke koje imamo o njoj, da vi možete jednim klikom da generišete, recimo nekakav CSV fajl u kojem se nalaze svi ti podaci. 

Opet, ako koristite neki popularni servis, kao što je Mailchimp za mail, oni sve ovo imaju već ugrađeno.

Kao što vidite, Privacy Notice nije lako napisati. Ako je u pitanju iole ozbiljna firma, bolje da vam to uradi neko ko se time bavi. Ako ste mali biznis, možete da sklepate nešto sami, ali bitno je da ste svesni svih ovih stvari.

 

Eksterni servisi

Postoje neki web servisi koji vam pomažu oko GDPR-a. Na primer, Cookiebot vam daje gotov GDPR consent popup za cookies, i besplatan je za sajt do 100 stranica.

Cookiebot će sam da iskenira šta sve vi koristite na sajtu (Fejsbuk piksel, Google Analytics, itd), i generisaće na osnovu toga consent popup koji kategoriše  sve cookies u 4 kategorije. To izgleda ovako:

Klik na “show details” omogućava ljudima da vide detalje oko ovih cookie-a, i time su potraživanja GDPR-a u potpunosti ispunjena.

Google Analytics, recimo spada u “Statistics” cookie.

Nije da ovako nešto ne možete da iskodirate i sami, tj. da vam neko napravi. Znači, recimo, ako na sajtu koristite samo Google Analytics i Facebook Pixel, ljudi treba da se slože sa uključivanjem Statistics i Marketing cookies. Opet, ima puno gotovih rešenja, pa možete da potražite.

Šta sad?

Pre svega je bitno da ste pročitali ceo ovaj tekst i razumeli sve termine, i njihove primene na određene situacije. U ovom tekstu sam pomenuo najčešće GDPR probleme i nedoumice sa kojima se marketari suočavaju i pokazao sam koja su rešenja.

Postoje, naravno, razni slučajevi koji ovde nisu navedeni, ali ovi primeri bi trebalo da vam daju jasne smernice u kom pravcu da razmišljate.

I naravno, opet podvlačim da GDPR pokriva mnogo šire oblasti poslovanja, ne samo marketinške aktivnosti, stvari kao što su podaci o vašim zaposlenima, njihove plate, medicinske informacije, zatim bezbednosne mere (enkripcije, pseudonimizacije, pen testovi) itd. itd.

Još jednom bih se zahvalio advokatu Aleksandru Ugljevareviću što mi je pomogao oko ovog teksta.

Ako mislite da postoji neka krupna i bitna stvar koju sam izostavio, pišite pa ću dodati.

Srećno sa GDPR transformacijom!

The post GDPR – vodič za marketare first appeared on Istok Pavlović.

Stock fotografija je posao u kojem vi prodajete svoje fotografije na Internetu. Samo u Srbiji ima na stotine ljudi koji se bave ovim poslom, i mnogi zarađuju nekoliko hiljada evra mesečno pasivnih prihoda od ovog posla.

Ali malo ljudi zna da svetski kraljevi stock fotografije žive upravo u Srbiji – u Zrenjaninu. To su braća Ivan i Bojan Zamurović, koje lično poznajem već 15 godina.

O njima su više puta pisali Adobe, Shutterstock, Canva i ostali, i proglasili su ih za najbolje na svetu u oblasti konceptualne stock fotografije. Sa druge strane, fotke koje oni prave su urađene u jednoj maloj sobi u Zrenjaninu, bukvalno štapom i kanapom!

Zašto su Zamurovići svetske zvezde stock fotografije?

Vrlo prosto. Otvorite prvo ovde da vidite kako izgledaju njihove fotke na Shutterstocku (najpoznatiji stock sajt):

Zamurovići na Shutterstocku

Ako zatim otvorite pretragu fotki na Shutterstocku ili na Adobe Stocku i ukucate bilo koji čest termin poput “fruit“, “creative“, “summer” i tako dalje, videćete da su njihove fotke u vrhu pretrage za sve popularne termine, a samim tim i među najprodavanijim.

Njihove slike ćete odmah zapaziti: među morem istih i dosadnih slika na stocku, primetićete da su neke od njih izuzetno kreativne i moderne, za dve klase bolje i modernije od ostalih. Ako kliknete da vidite ko je autor tih slika… 

Da, to su Braća Zamurović!

Njihove fotke su koristili najveći svetski brendovi za svoje kampanje: Samsung, Walmart, Huawei, Visa, LG, Piaggio, Pampers, Huawei, Adidas … ceo svet kupuje fotke braće Zamurović.

Ivan i Bojan su mi pričali da često tako odu negde po Evropi, uđu u šoping mol npr. u Barseloni ili u Beču i zateknu svoju veliku fotku na zidu. Verovatno ste i vi videli njhove fotke po netu, a niste ni znali da su iz Srbije.

Mnoge poznate ličnosti kupuju fotke Zamurovića jer su im zgodne za Instagram.

Evo šta im je napisala Britni Spirs (koja često koristi njihove fotke):
Love this!!! : Ivan Zamurovic

View this post on Instagram

Love this!!! : Ivan Zamurovic

A post shared by Britney Spears (@britneyspears) on Oct 18, 2016 at 8:07pm PDT

Na koju foru su fotke ova dva momka iz Zrenjanina među najprodavanijim na planeti?

Tajna Zamurovića je u tome što pre svakog fotkanja urade detaljno istraživanje trendova.

Sedeo sam sa njima više puta, gledao kako to rade, i shvatio sam: oni nisu samo fotografi – oni su pre svega sjajni analitičari savremene popularne kulture.

Istraživanje tržišta – kao i u marketingu i u biznisu – je upravo ono što razdvaje uspešne stock fotografe od neuspešnih. Zamurovići najveći deo vremena u poslu provode u istraživanju trendova.

Upravo zato njihove fotke izgledaju kao da su upravo izašle iz neke najnovije kampanje za Louis Vuitton, Hermes, Body Shop, Zaru, i slično.

 

Oni znaju tačno na kojim sajtovima da analiziraju ove trendove (Pinterest, Behance, Dribble, Reddit… ) i imaju izuzetno istančanu metodologiju da prepoznaju šta je trenutno popularno i šta će biti sledeći trend u narednih 4-5 godina: kakve tačno boje, koji materijali, kakve senke i svetlo, koliko kontrasta i tako dalje.

I na svom kursu stock fotografije koji su nedavno pokrenuli oni ovo detaljno objašnjavaju.

Ali, postoji još jedna, veoma bitna stavka u njihovom radu:

 

Ivan i Bojan naprave fotku koja izgleda kao iz Luj Viton radnje u Parizu pomoću jeftinih stvari koje kupe kod Kineza

Ovoj magiji sam lično prisustvovao više puta kada smo se družili. 

Ivan i Bojan me povedu u kinesku robnu kuću u Zrenjaninu, i tamo kupe preružne jeftine stvari koje ja ne bih u životu pogledao i plate sve to 200 dinara… onda se vrate kući i od toga naprave fotku koja izgleda brutalno kao iz nekog high-end modnog časopisa… i ta jedna fotka im zaradi više hiljada evra. Da nisam video svojim očima, ne bih verovao.

 

Pogledajte ovde kako su Zamurovići nabrali lišće ispred svoje kuće i od toga napravili fotku koja je zaradila preko 4000 evra:

 

To je video koji smo zajedno snimili. Sedeli smo i pomislili “hajde da pokažemo ljudima kako smo od lišća sa drveća  napravili jednu fotku koja je zaradila 4000 evra”. Pratio sam ih sa kamerom, i tako je nastao taj video. Ko kaže da novac ne raste na drveću?

 

 

Zamurovići su bogovi improvizacije. Njihova sposobnost da naprave fotku koja izgleda kao milion dolara od ničega, od đubreta, mene zaista fascinira.

Ne samo to – oni koriste izuzetno jeftinu opremu za fotkanje. Većina njihovih fotki snimljena je aparatom Canon 70D koji se može naći polovan za 200 evra.

Njihov studio je sobica od tri puta tri kvadrata. To je stvar koja me kod njih oduševljava. Kada sam video njihove fotke na stocku, pomislio sam “brate, za ovo verovatno treba neki skup studio i oprema”. Kad sam prvi put došao i video koliko je to “lo-fi”, bukvalno nisam mogao da verujem. 

 

Sve fotke koje su Zamurovići ikada napravili, nastale su na ovom stolu na rasklapanje u maloj sobi 3x3 u Zrenjaninu:

Kad sam video koliko niskobudžetno oni rade, zaista nisam mogao da verujem. 

Sa jedne strane, svetski uspeh: njihove fotke su najprodavanije širom sveta, kupuju ih najveće svetske marketing agencije iz Njujorka, Londona, San Franciska, Berlina, Pariza… kad se pogledaju njihovi radovi, ljudima deluje da oni imaju neki preskup studio i opremu. Evo šta su rekli poznati stock sajtovi o njima:

A ustvari, to je sve nastalo u jednoj maloj sobi u nekoj tamo Srbiji. Sa opremom koja košta par stotina evra.

Sećam se, prvi put kad sam došao kod njih, ušao sam na adresu koju su mi rekli, otvorio sam vrata i video njih u toj sobici. Rukujemo se i pozdravimo i pitam ih:

– “Jel idemo sad u taj vaš studio?”

– “Istoče, ti se već nalaziš u studiju. Ovde sve snimamo”, rekli su sa osmehom.

– “Čekaj, vi mene zajebavate???”

– “Ne. Sve što si video na Shutterstocku, to je sve na ovom stolu ovde slikano”

Pogledao sam u sto i u kutije na polici, gde sam prepoznao nabacane predmete sa njihovih fotki. Tog momenta sam shvatio da se ne zezaju. 

Došlo mi je da zaplačem.

Kada sam video da neko može sa toliko malo da postigne toliko mnogo.

Poželeo sam da dovedem u tu sobicu sve one ljude koji mi godinama kukaju kako u ovoj Srbiji ne može ništa da se uradi, kako je potrebno puno para da pokreneš neki posao… 

Pogledao sam u Bojana i Ivana i izgovorio citat od Njegoša koji mi je pao na pamet:

 

"Boj ne bije svijetlo oružje,
već boj bije srce u junaka."

A u srcu ova dva junaka se krije znanje.

Upravo ono što sam pisao na početku – oni znaju da naprave kreativne i zanimljie fotke koje će se prodavati.

– “Vas dvojica treba da napravite kurs, da naučite i druge ljude kako to da rade”, rekao sam im. “U Srbiji ima na hiljade ljudi koji bi ovo mogli da rade – lep i kreativan posao, bez šefa, bez radnog vremena, sa stabilnim pasivnim prihodima”

– “Pa nas već sad juri pola Zrenjanina da ih naučimo da ovo rade”, rekli su kroz smeh. “Vide da mi uživamo i radimo kad hoćemo i svi nas jure. Čak i direktor jedne velike strane firme ovde u Zrenjaninu, kaže ima ogroman stres na poslu i hoće da da otkaz i da se bavi ovim jer je ovaj posao bez stresa. Možda i uradimo taj kurs jednog dana.”

Bilo je to pre tri godine. U januaru ovde godine dobio sam poruku od Bojana:

“Hej, šta misliš da napravimo onaj kurs stock fotografije o kom smo pričali?”

Seo sam u auto i došao u Zrenjanin. Dogovorili smo se da zajedno osmislimo i snimimo ceo kurs, obzirom da ja imam iskustva i već sam napravio Kurs Digitalnog Marketinga sa Bildijem.

Ideja je bila da napravimo kompletan tutorijal – kako praviti kreativne i moderne fotke koje se prodaju, kroz niz primera, i da ljudi koji upišu kurs imaju pristup Fejsbuk grupi u kojoj će moći da postavljaju svoje radove i da dobijaju feedback od njih lično.

I tako je nastao:

"Kako da postaneš stock fotograf", online kurs braće Zamurović

Poslednjih nekoliko meseci često sam išao u Zrenjanin, gde smo nas trojica snimali lekcije na ovom kursu, od jutra da kasno u noć.

Slobodno mogu da kažem da je ovaj kurs nešto najbolje što postoji na svetu za oblast stock fotografije.  Snimili smo preko 50 sati materijala.

 

Ivan i Bojan su na ovom kursu otkrili sve svoje tajne, ali zaista. Nisam verovao da će to uraditi.

Kada smo na početku pričali o kursu, pitao sam ih:

– “Kako se ne bojite da će ljudi da nauče ovo što vi radite i da vam ukradu posao?”.  Odgovorili su mi:

– “Ne razmišljamo mi tako. Fotografija je beskonačna oblast i ima mesta za svakoga.”

Zaista, oni su pokrili sve. Prvo, tu su osnove fotografije za ljude koji nikada nisu uzeli aparat u ruku (svetlo, blenda, ekpozicija itd). Ali to je samo početak.

Najveći deo kursa je objašnjavanje kreativnog procesa – kako pratiti trendove i kako smišljati i realizovati ideje koje se dobro prodaju. Oni na kursu prave niz fotografija na razne teme, i kroz to vi možete da naučite kako da razmišljate na isti način i napravite jednako dobru fotku. 

Naravno, uz sve to ide i editovanje fotografija u Photoshopu i Lightroomu, kako dobiti prave boje i kompozicije (većina stvari koje “lebde” na njihovim fotkama su zapravo pridržavane čačkalicama i raznim “štap i kanap” metodama koje su kasnije brisane u Photoshopu)

 

Pogledajte ovaj uvodni video gde su Zamurovići objasnili sve o ovom kursu:

Sve detaljnije informacije i prijave na kurs imate na sajtu:

www.zamurovic.com

Evo šta mogu da kažem, obzirom da sam proveo nekoliko meseci posmatrajući kako Zamurovići rade i šta rade:

 

– Svako sa pola mozga može da nauči ovo tako da zarađuje bar 1000 evra mesečno. Ko ima malo više osećaja i talenta može i mnogo, mnogo više. Ne bih da govorim tačno koliko njih dvojica zarađuju jer je to privatna stvar, ali recimo da mogu da idu sa porodicom gde god požele i da kupe šta god požele.  

– Vi znate da ja pišem o stvarima koje mogu da se rade za globalno tržište preko Interneta sa Balkana, da zarađujete svetsku platu a pritom je trošite u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj i živite kao car…. Ovo je jedna takva stvar, idealna za ljude koji vole da rade nešto kreativno. 100% kreativan posao bez trunke smaranja i nema radnog vremena. Probudite se kad hoćete i snimate kad god hoćete.

– Prihodi od ovog posla su pasivni i stabilni. Šta to znači? To znači da ako ste ovog meseca zaradili, recimo 2000 evra, sledećeg meseca ćete zaraditi isto toliko čak i ako ne postavite nijednu jedinu novu fotku. Tek ako dugo ne biste ništa novo postavljali, prihod bi počeo polako da opada.

– Ne očekujte da ćete već posle mesec dana početi da zarađujete neke ludačke pare. Ovo nije neka formula za brzu zaradu. Ovo je nešto gde vam mesečna zarada polako raste, ako radite po metodologiji Zamurovića. Ali zato, posle 3-6 meseci imate stabilan izvor prihoda i platu sa kojom u Srbiji možete da živite kao car. 

– Ako već radite neki smarački posao od kojeg hoćete da pobegnete, možete ovo da radite u slobodno vreme ili da nađete nekog da vam pomogne, i kad postanete finansijski nezavisni samo date otkaz i ćao. 

– Ovaj posao može da se radi sa bilo koje lokacije u svetu, što znači da ako volite da putujete, ovo je idealan posao. Ne zavisite od mesta u kom se nalazite. Treba vam samo foto aparat, a materijale možete da nabavite u bilo kom gradu na svetu. Ako vam se putuje na Bali, kupite kartu i odete prekosutra, i ostanete tamo mesec dana (ovako žive mnogi stock fotografi). 

– Ovo je idealno i za majke koje sede kod kuće, jer ceo posao može da se radi u stanu, bilo kad u toku dana.

– Mnogi stock fotografi koriste ljude, odnosno modele na fotkama. Zamurovići to ne rade, jer je neuporedivo jednostavnije slikati predmete. Ipak, na kursu su pokrili i sve što je potrebno da biste fotkali ljude za stock, ako baš želite.

– Kada upišete ovaj kurs imaće pristup zatvorenoj Fejsbuk grupi u kojoj će Zamurovići lično da vam komentarišu fotke i da vam govore šta treba da popravite.

– Ceo kurs je na tri jezika: srpski, engleski i ruski (ima titlove) 

Za kraj, pogledajte ovaj video u kojem sam snimao Zamuroviće kako prave trendy fotku od starog megafona koji su našli na Kupujem Prodajem, u kombinaciji sa cvećem i kineskim plastelinom u obliku govneta:

 

A zatim, možete da pogledate i ovaj intervju koji sam uradio sa njima u kafiću u centru Zrenjanina:

Eto, mnogo mi je drago što sam imao priliku da učestvujem u jednom ovako lepom projektu koji će pomoći hiljadama ljudi da imaju bolji život.

Ako imate drugare i drugarice za koje mislite da bi voleli da se bave ovim – javite im.

Još jednom hvala braći Zamurović što su napravili ovako divnu stvar!

Kurs možete naći na www.zamurovic.com

The post Braća Zamurović, svetski poznati stock fotografi iz Zrenjanina pokrenuli svoj kurs first appeared on Istok Pavlović.

YouTube optimizacija je trenutno jedna od najbitnijih stvari koje možete da naučite. Ako pitate ljude iz posla ko je na našim prostorima broj jedan za to, svi će reći – Aleksandar Ašković.

Svojim znanjem Ašković je doveo Sport Klub od malog profila sa 10.000 subscribera do najgledanijeg sportskog kanala na Balkanu koji ima 250.000 pratilaca i prvi je u pretrazi za sve ključne reči iz sporta. U ovom razgovoru sa mnom je otkrio neke od ključnih recepata iz ove oblasti.

Konkretno, YouTube optimizacija je niz tehnika kojima postižete sledeće stvari:

 

– Kako da vaši klipovi budu u vrhu pretrage na YouTubu kada neko ukucava termine za koje želite da se rankirate (na primer “kako smršati” ili “koji televizor kupiti”)

– Kako da se vaš video pojavljuje u rezultatima pretrage istih tih termina na Guglu, u sekciji “video rezultati” (a ljudi sve više klikću na to umesto na tekstualne sajtove)

– Kako da se vaš video pojavljuje u predloženim video klipovima sa strane na YouTubu (“related sekcija”), što je jedan od ključnih načina kako se dovodi poseta na klip i često radi bolje od pretrage. Primer: neko gleda najpopularniji klip o kozmetičkim maskama za lice koji ima pet miliona pregleda, i vaš video na istu temu se pojavljuje sa strane. Postoji način da se poveća verovatnoća da budete u predloženim klipovima i ako ste zanimljivi, tako dobijate preglede i subscribere čak i ako počinjete od nule. 

– Kako da se poveća broj klikova na klip. Nije samo dovoljno da se pojavite u “related” sekciji i u pretrazi, već je jako važno da su naslov klipa i thumbnail (sličica) mamac za klik. Ako niste “klikabilni”, džabe vam što se pojavljujete jer ćete imati manje klikova. Ašković je objasnio šta tu prolazi (ljudska lica sa izražajnim gestikulacijama, kratki naslovi, itd)

– Kako da se poveća vreme gledanja klipa, što je jedan od glavnih faktora koji YouTube danas uzima pri rankiranju klipova. Nekada je bio presudan broj pregleda, ali pošto su i kurta i murta počeli da kupuju preglede, YouTube je počeo da meri koliko ljudi zaista provode vremena na klipu jednom kada kliknu na zanimljiv naslov. Ako je klip dosadan, neće mnogo pomoći klikabilna sličica. Ašković daje neke savete i za to.

– Kako da ljude zadržite u klipu u prvih deset sekundi – takozvani watchtime bait. Nema goreg početka za YouTube klip od neke dosadne špice ili nekog uvoda gde neko krene da drvi sa nekim razvučenim uvodom od Kulina bana. Aškovićev savet: uzmite najinteresantniji deo klipa (ili nekoliko njih) i stavite ih na početak, da ljudi dobiju neki “preview” najinteresantinijih stvari koje će se desiti u klipu (kao na Dnevniku na TV kad stave ono “gledaćete večeras” pa kratke isečke najinteresantnijih delova iz vesti da bi ljude zadržali do kraja). Ja sam u ovom klipu primenio taj savet i otvorio sa par zanimljivih scena, pa tek onda počeo sa “dobar dan, moj gost je…”

– Šta sme, a šta ne sme da se koristi, u smislu autorskih prava za klipove, muziku, i stvari koje provlačimo kroz klip.

– Kupovina pregleda: Ko kupuje preglede, ko ne kupuje, i da li se to isplati raditi u današnje vreme.

Pokrili smo i razne druge teme o optimizaciji i SEO za YouTube, pa pogledajte.

 

Kurs YouTube optimizacije Aleksandra Aškovića

Ako vas detaljnije zanima ova tema moja topla preporuka je da pogledate ceo Aškovićev kurs na platformi Masterbox. Masterbox je najkompletniji kurs digitalnog marketinga koji smo pokrenuli Ivan Bildi i ja, i čast nam je što je Ašković jedan od predavača na Masterboxu. Mislio sam da znam nešto o YouTubu, ali tek nakon što sam slušao Aškovića shvatio sam koliko tu ima skrivenih detalja koje 99% ljudi ne stavlja na svoje klipove. 

Kompletan video možete pogledati ovde:

The post Kako da budete prvi na YouTubu: Guru za YouTube optimizaciju Aleksandar Ašković first appeared on Istok Pavlović.

Preko 500 ljudi je upisalo kurs stock fotografije braće Zamurović koji je krenuo krajem prošle godine. Neki od njih nisu nikada ranije uzeli aparat u ruku, a neki su bili fotografi, ali bez ideje šta treba da rade da bi im se fotke prodavale na stock sajtovima.

Nekoliko meseci kasnije, većina njih pravi kreativne, konceptualne fotografije koje bi bez problema mogle da se stave na bilbord bilo kog globalnog brenda, i fotke su počele da im se prodaju.

Kako kažu Zamurovići, ovo je najkreativniji posao na svetu, sa pasivnim prihodima, a sve može da se radi iz dnevne sobe i fotke kupuju ljudi iz celog sveta.

Pogledajte ovde intervju koji sam uradio sa Ivanom i Bojanom, gde su opisali šta se dešavalo na kursu poslednjih meseci.

Ispod toga sam stavio i individualne utiske od ljudi koji su pohađali kurs, ima jako emotivnih momenata :) Tu možete videti i fotke koje su napravili polaznici.

Upis nove generacije je počeo, detalje o kursu i prijavu možete videti na stranici www.zamurovic.com

A ovde su i utisci ljudi koji su pohađali kurs:

Zoran:

Zoran – fotke:

Lazar i Aleksandra:

Lazar i Aleksandra – fotke:

Saša

Saša – fotke:

Jelena

Jelena – fotke:

Adela

Adela – fotke:

Esmir

Esmir – fotke:

Vladana

Vladana – fotke:

Duško

Duško – fotke:

The post Kako smo 500 ljudi sa Balkana pretvorili u kreativne stock fotografe za nekoliko meseci – Zamurovići first appeared on Istok Pavlović.

The post Otvaranje firme u Americi: rešite sve probleme sa plaćanjem za globalni biznis – Mirza Karamut first appeared on Istok Pavlović.

Ovo je najčešće pitanje koje sam dobijao poslednjih deset godina. “Istoče, hoću da radim to što radiš ti, odakle da počnem? Koje knjige? Koji kursevi?”

Bilo mi je mnogo krivo jer nisam znao kako tim ljudima da pomognem. Ja sam sve što znam učio dvadeset godina, sklapao kockice sa raznih izvora, a najviše iz iskustva. 

I jedini odgovor bio bi kao Petar Božović kada daje savet za ljubavne probleme: “Jedan deprozepam, jedan vinjak na svaka tri sata, i posle 15 godina ti bude bolje!”

Nigde nisam našao jedan sveobuhvatni kurs digitalnog marketinga koji bih nekom iskreno preporučio. Čak ni na engleskom jeziku, a kamo li na srpskom.

I zato sam rešio da napravim baš tako nešto. Masterbox – platformu za učenje digitalnog marketinga. Tu ima i mojih kurseva, i drugih predavača, i do sada je tu bilo preko 5000 ljudi.

Sve je počelo kada smo Ivan Bildi i ja krenuli da držimo jednodnevne radionice marketinga po Srbiji, Bosni, Hrvatskoj. Bilo je to lepo iskustvo, upoznali smo divne ljude, ali smo shvatili da to nije način da ljudi uče temeljno. To je super za druženje, da daš ljudima tu i tamo neki savet, i to je to…

Shvatili smo sledeće: Ako želimo ljude stvarno da naučimo digitalni marketing, treba da napravimo online kurs, sa stotinama sati predavanja, gde ćemo sistematski sve da složimo od osnova do naprednih tema, i onda ljudi da gledaju redom kad imaju vremena. A uz sve to da ide Fejsbuk grupa gde ljudi mogu da postavljaju pitanja i držimo lajvove.

Tako je nastao Masterbox.

Danas Masterbox ima preko 120 sati materijala i mislim da je to idealan kurs digitalnog marketinga ko, na bilo kom jeziku. Tamo je niz predavača iz raznih sfera digitalnog marketinga, svako ekspert u svojoj oblasti. 

Pošto kažu da nije kulturno hvaliti samog sebe, evo da vidite šta kažu naši polaznici. U bilo kojoj Fejsbuk grupi, kad neko pita “gde da naučim digitalni marketing”, 80% komentara je “Masterbox”.  Imate primera kako nas hvale ovde ovde, ovde, ovde, ovde, ovde, ovde i ovde (da ne tražim dalje).

Tamo gledate mene dok radim sve marketinške aktivnosti – kreiram strategiju i prodajne levke, sklapam prodajne stranice od nule, pišem copy, snimam i montiram videe za Fejs, Instagram, YouTube, TikTok…

U ovom tekstu hoću detaljno da vam objasnim šta ćete sve tamo da naučite, ali pre toga da odgovorim na jedno važno pitanje.

Zašto smo napravili Masterbox?

Želim da svako nauči digitalni marketing jer mislim da je to danas jedan put do ostvarenja snova za većinu ljudi – najefikasniji način da se razvije biznis, da imate finansijsku slobodu, i kontrolu sopstvene sudbine u svakom smislu.

Ja sam otkrio digitalni marketing pre 20 godina. To mi je promenilo život, i ovo radim da bi ljudi isto tako promenili svoj. Danas živim ono što je većini ljudi “život iz bajke” – sav posao mi je u laptopu, radim sa bilo kog mesta na planeti, i posao ne doživljavam kao posao već kao uživanje. Prihodi dolaze i dok spavam i dok sam budan, od raznih digitalnih biznisa koje sam postavio i automatizovao. Ili, što mi reče drugar pre neki dan, “ti brate imaš najbolji kvalitet života od svih ljudi koje znam”.

Sve ovo sam napravio da bih drugima omogućio da žive takav život. Zato sam počeo i da pišem ovaj blog. Stalno dobijam poruke od ljudi koji su zahvaljujući ovom blogu ili mojim kursevima razvili neki svoj posao, sada hrane celu porodicu i još X zaposlenih i to me motiviše da stvaram dalje.

Moj pristup marketingu je takav da volim da nalazim najefikasniji put do rezultata, kao onaj pas koji odmah namiriše gde su tartufi ispod zemlje. Čim pogledam bilo koji sajt, proizvod, brend, Instagram profil, odmah mi je jasno šta treba uraditi. Često mi se ljudi jave, i za sat vremena rešim im probleme koje imaju godinama. 

Cilj mojih kurseva na Masterboxu je da vi steknete taj osećaj, tu intuiciju, da stvarate marketing koji pogađa ljude u dušu. Da naučite da izazovete taj “wow” efekat kod ljudi, kada vide to nešto da dobiju osmeh na licu i odmah požele da budu deo priče.

A evo sada i detaljnije šta se sve uči na Masterboxu:

 

Naučićete kako se pravi prodajni levak

Prodajni levak je osnovna stvar u digitalnom marketingu – to je organizovani sistem koji pravi pare i dok spavate. Ko zna da napravi prodajni levak, može lako da napravi ozbiljan biznis na Internetu, u bilo kojoj oblasti. Pisao sam o prodajnom levku ranije ovde.

Biznis danas može najbrže da se razvije preko digitalnog marketinga sa nizom levaka, jer je to beskonačno skalabilan sistem. To znači da jedna levak-kampanja može da dođe do miliona ljudi,  tako što ulažemo malo po malo i sve vreme dobijamo profit koji je veći od ulaganja.

Kod nas ljudi i dalje nisu svesni ovih stvari i najčešće rade marketing u “pećinskom dobu”. Zato, ako znate da napravite prodajni levak, bićete u prednosti svetlosnim godinama u odnosu na sve ostale na našim prostorima i lako ćete izdominirati čime god da se bavite.

Prodajni levak je ukratko, niz stvari koje smo napravili da sprovedemo ljude do prodaje, i onda sistemski ponavljamo i optimizujemo proces. Levak koji ja najviše volim je sledeći: 1) zanimljiv video —–> 2) landing page —–> 3) retargeting sa par dodatnih tekstova i još par videa. To je sve. To je dovoljno da se razvije biznis čak i ako u početku imate samo par stotina folovera na mrežama. Ako je dobar i video i landing page, većinu ljudi baš briga koliko imate folovera (ovo je testirano i provereno u praksi). 

Jedan moj poznanik ima baš ovakav levak (samo jedan video i jedan landing page). Već par godina ide taj levak kao reklama na FB i Insta, ima konzistentno oko 30 prodaja dnevno (profit po jednoj prodaji kreće se oko 20 evra), bez ikakve smaračke komunikacije tipa “cena inbox” i slično. Ima nula zaposlenih. Sve ide automatski. Da, na domaćem tržištu. I takvih ljudi znam puno na našim prostorima, oni se ne pojavljuju na marketing konferencijama, već ćute i rade.

Na Masterboxu uživo pravim ove levke za razne primene, otkrivam čitav novi svet i objašnjavam šta se sve zapravo dešava “ispod haube”.

Naučićete kako se piše prodajni tekst - takozvani "copy"

Pisanje prodajnog teksta je jedan od najplaćenijih poslova na svetu. Ljudi koji to rade zovu se copywriteri, a ono što pišu zove se copy. Vrhunski copywriteri zarađuju po 10, 20 hiljada evra mesečno pišući copy uslužno za firme. Običan narod ni ne zna da postoji ovaj posao, ali svakog dana kupuju nešto zbog toga što je neki dobar copywriter smislio kako da ih pogodi u žicu.

“Copy” je tekst koji je namenjen da proda – da nekom zagolica emocije, da probudi one iskonske želje u ljudima, da uspostavi poverenje – i ja vas učim kako da to pišete.

Ja sam to naučio tako što sam pogledao na desetine kurseva copywritinga, pročitao gomilu knjiga (sve ove sa čuvene liste sa Warrior foruma), i do sada sam napisao preko 200 prodajnih stranica. Neke od tih stranica su zaradile preko milion evra prometa. 

Na Masterboxu nećete od mene slušati nekakvu suvu teoriju, već gledate mene dok pišem te prodajne tekstove od nule. 

Dakle, krećem od prazne stranice na kojoj nema ništa, i polako sklapam prodajnu stranicu koja ljudima budi emocije i zbog koje žele da kupe. Pritom objašnjavam svaku tehniku koju koristim, objašnjavam tačno zašto sam napisao baš ovakvu rečenicu, zašto sam upotrebio baš ove epitete, zašto baš taj red reči u rečenici.

Pri pisanju koristim nekih 80 tehnika koje sam sumirao u “puškice za pisanje” koje dobija svaki polaznik. 

Većina kurseva pisanja koje ćete naći su nekakve analize postojećih tekstova. Lako je biti general posle bitke i analizirati tuđe tekstove. Ovde ja pišem, ja vam pokazujem kako se stvara nešto od nule. Svako zna da analizira nešto tuđe i da to zvuči pametno. Fora je da vi sami napravite nešto od nule, a to je potpuno drugačije. 

Primera radi, ovde možete da pogledate jednu prodajnu stranicu za kurs lečenja anksioznosti kod pasa za koju mi je trebalo oko mesec dana pisanja. Ili ovaj landing za organsku hranu. Ili ovaj copy za montažne kuće. Na kursu sam detaljno pokazao proces nastanka takvih stranica. 

Internet je prepun stranica koje nešto analiziraju, pokazuju primere uspešnog, objavljuju nekakve primere tuđeg uspeha u onim lepo dizajniranim Canva carousel templejtima na Instagramu… sve je to lepo, ali na kraju ipak treba vi da sednete i da stvorite nešto jednako dobro, a najbolji način za to je da gledate mene kako to radim i da imate podršku u grupi.

 

Naučićete kako da napišete scenario, režirate, snimite i izmontirate video reklamu

Danas ništa bez videa. Za 90% poslova moj odgovor u grupi na Masterboxu je “treba vam prodajni video”. 

Bavim se video produkcijom već 20 godina i sve vas to učim na Masterboxu. Reklame koje sam pravio su se emitovale na raznim domaćim i stranim televizijama, kao i svuda po Internetu. Ako vam je nekad iskočila zanimljiva reklama na YouTubu, nešto za šta ste rekli “konačno zabavna reklama koju neću da skipujem”, velike su šanse da ja stojim iza toga.

Za sve te reklame sam pisao scenario, a neke sam lično čak i režirao, snimao, nameštao rasvetu i ozvučenje, i montirao i ubacivao specijalne efekte. Sve to objašnjavam do detalja kako se radi na Masterboxu.

Jedan dobar prodajni video vredi više nego da imate 100000000 objava i storija na Instagramu. To je moje iskustvo. Pogledajte ovde jedan od poslednjih primera, reklama koju smo uradili za “Love Organic”, koja im je donela preko 2000 novih stalnih korisnika.

Reklama vodi na ovaj landing page koji se pričom nastavlja na video i na dnu ima poziv na akciju za probni paket. To je prodajni levak. Video se pušta po društvenim mrežama, pametno targetiranje i retargetiranje, i to je sve. Jedan-dva-tri, prodaja. Jedan-dva-tri, prodaja. Jedan-dva-tri, prodaja. Nije potrebno zilion objava po Instagramu, sedam saveta o zdravoj hrani urađenih u Canva templejtu i slično.

Ako imate jedan jedini zanimljiv i duhovit video u kom je dobro objašnjeno šta nudite i koji su benefiti, to je najbitnije za prodaju. To se zove flagship video, glavni video koji prodaje, i na Masterboxu vas učim kako da ga napravite. 

Ako imate taj jedan dobar video, to je efikasnije nego da snimate 20 storija dnevno u kojima pokazujete kako izgleda vaš dan na poslu i slično. Pričam ovo jer vidim da neki ljudi već godinama rade upravo to – postavljaju beskorisne storije po ceo dan umesto da zasuku rukave mesec dana i naprave jedan video po ovim pravilima i da sa njim pokidaju. 

Dakle, ovo ću vas naučiti o video produkciji:

– Kako da napišete scenario koji priča priču na zanimljiv i duhovit način. Ovo je daleko najvažniji korak, i većina dosadnih reklama nastaju jer neko nije znao da napiše zanimljiv scenario. 

Ili, kao što je rekao Akira Kurosava: “sa dobrim scenarijem, i prosečan režiser može da napravi vrhunski film, ali sa lošim scenarijem, čak i najbolji režiser će napraviti loš film”. 

Pisanje scenarija nije lako. Ja ponekad pišem scenario za video od dva minuta po nedelju dana. Ali, na Masterboxu vam pokazujem ceo moj misaoni proces i sistem. 

– Naučiću vas filmski jezik – najvažniju stvar kod snimanja videa, a koja je ključna i za pisanje scenarija. To znači da razumete vrste kadrova/planova – establishing shot, medium shot, close up, total… .. kada se koji od ovih planova primenjuje i kakvu emociju svaki od njih izaziva kod gledaoca, kako da pišete scenario sa pravilnim planiranjem smene ovih kadrova tokom priče. Zatim, pokreti kamere, pravilo rampe itd.

– Location scouting, odnosno planiranje gde će šta biti snimljeno, istraživanje prostora, planiranje gde i koliko treba da se kreće osoba dok izgovara rečenice iz scenarija, šta treba da uzme u ruku u kom trenutku, i tako dalje.

– Fimske tranzicije u montaži, koje čine da video deluje dopadljivo i filmski (plus – ovo znanje je najbitnije da pravite kreativne TikTok videe i Reels). 

Kad smo kod TikToka, evo jednog TikTokerskog videa koji sam nedavno izbacio:

 

View this post on Instagram

A post shared by Istok Pavlović (@istokp)

Impresivno, zar ne? Takve stvari recimo učimo na kursu…

– Dalje, naučiću vas koju kameru da koristite a da pritom prođete najjeftinije moguće. Ako znate sva ova gore navedena pravila scenarija i režije možete za početak snimati čak i mobilnim telefonom, i to će biti zanimljivije nego da imate fensi kamere ali nemate dobar scenario.

– Naučiću vas sve o rasveti. Ljudi misle da je za lep video potrebna neka skupa kamera, ali zapravo svetlo je najbitnije. Ako je dobro postavljeno svetlo, biće ok snimak čak i mobilnim telefonom. Ako je loše svetlo, čak i sa kamerom od 50.000 evra izgledaće katastrofalno. Ne treba vam bolja kamera kao što svi misle, već vam pre svega treba pravilno postavljeno svetlo a to ću da vas naučim.

– Naučiću vas kolor korekciju i kolor grejding, odnosno kako da vam video ima one “filmske” boje i kako da znate koju kolor šemu da odaberete.

– Sve o zvuku, snimanju i režiji zvuka. Kako da imate prijatan i jasan zvuk glasa a ne da odjekujete kao da pričate iz WC-a. Koji mikrofon da koristite, gde da ga postavite u kojoj situaciji, kako da sprečite odjek prostorije. Kako da imate muziku koja prati priču, da dinamika muzike prati dinamiku slike. Zvuk i prava muzika u pravom trenutku su ključni elementi dobre režije.

– Naučiču vas kako da izgledate lepo i dopadljivo na snimku a ne kao da vas je poplava izbacila. 70% toga je pravilno namešteno svetlo, ostalih 30% je pozadina iza vas i okolina (set dizajn). 

– Naravno, naučiću vas sve tehnikalije oko kamere, kako da ispodešavate one dugmiće i ostale tehničke detalje koji treba da se znaju (bez ulaženja u dubiozu, na nivou deteta od 5 godina).

– Naučiću vas sve o montaži, videćete kako od nule montiram nekoliko kompletnih reklama u programu Adobe Premiere, a pokazaću vam i kako pravim specijalne efekte u programu Adobe After Effects.

Najbitnije od svega je da ću vam pokazati kako da montirate zanimljivu priču i da montirate na filmski način.

Evo ovde još nekih videa - ovako nešto vas učim da pravite

Ovo je kratak klip sa savetima za video content marketing. Video je sniman samo mobilnim telefonom, da bih pokazao da nije potrebna fensi kamera već dobar scenario i poznavanje filmskog jezika:

Ovo je recenzija Sony ZV1 kamere. Izgleda kao film zato što koristim pravila filma.

Još jedan video za Love Organic, ovog puta moje lično iskustvo. I ovaj video sam snimao samo mobilnim telefonom, iako na raspolaganju imam profi kamere. Opet, hteo sam da pokažem da je za dobar video potrebno znanje scenarija i režije a ne skupa kamera:

Uglvnom, da ne dužim više, video produkcija je srž dobrog marketinga i ima samo o tome preko 20 sati materijala na Masterboxu. Idemo dalje.

Naučićete sve o vizuelnom dizajnu u marketingu - kako da vam stvari izgledaju lepo i skladno

Ovo je jedna od stvari koje se ne mogu tako lako naći na Internetu i lično nisam gledao nijedan kurs marketinga koji govori o ovom stvarima. Imate milion kurseva korišćenja programa za dizajn, ali retko ko priča o tome kako da vam zapravo stvari lepo izgledaju – bez obzira u kom programu radite.

Na Masterboxu pokazujemo Photoshop, Canvu, Figmu i Ilustrator i lično koristim sve ove programe u radu. Ali tehničko poznavanje programa ne pomaže za estetiku. Zato sam napravio ovaj poseban kurs koji će vam otkriti tajne zašto je nešto lepo a zašto nije i kako da se držite nekih principa koji će učiniti da vam sve uvek izgleda lepo.

Inače se bavim dizajnom u marketingu još od 1999. godine (tako sam ušao u sve ovo) i učio sam direktno od najboljih beogradskih dizajnera. Dobijao sam razne domaće i strane nagrade za digitalni dizajn. Na mojoj polici sa knjigama jedno 30% je samo o dizajnu.

Dizajn treba da znate iz sledećeg razloga: ako je dizajn loš, većina ljudi će zatvoriti vaš sajt ili profil i neće ni čitati nikakve tekstove koje ste ispisali. Jeste, strategija i copy su najvažniji, ali ako nešto ružno izgleda, cela kampanja će raditi dosta lošije.

Polaznici Masterboxa dosta hvale ova predavanja o dizajnu – verovatno zato što tako nešto nisu očekivali da zateknu pa se oduševe. Uglavnom, i na ovom kursu dizajna pravim uživo razne stvari da vidite kako razmišljam i koja je logika.

Između ostalog, naučićete stvari kao što su:

– Tipografija. Apsolutno najbitnija nauka ako želite da vam stvari izgledaju lepo, ali i da copy bude efikasan. To je umeće poznavanja fontova i njihovog uklapanja u prostor. Naučiću vas sve to kroz primere gde ćete videti kako samo neke sitnice sa fontovima mogu da učine da kompletan dizajn procveta. 

Poznavanje tipografije je najveća tajna dobrog dizajna, ali ne samo to. 

Efikasnost copy-a (prodajnog teksta) u velikoj meri zavisi od tipografije. To bukvalno znači sledeće: Ako vam ja sada napišem najgenijalniji prodajni tekst na svetu, pošaljem vam ga u Wordu, i vi ga tako copy-paste stavite na sajt sa bilo kojim fontom, efikasnost tog copy-a biće 3-4 puta manja nego ako se taj isti copy detaljno prelomi i upegla primenom principa tipografije.

– Dalje, naučiću vas principe estetike i sklapanja stvari u prostoru. Stvari kao što su kontrast, prazni prostori, ponavljanja, poravnanja, proksimitet, fizika težina i tako dalje.

Danas imate puno gotovih templejta za dizajn, na primer u Canvi. Međutim, to vam ne znači mnogo ako ne znate da sami prepoznate šta je dobro i zašto je dobro, kao i da sami kreirate nešto što prevazilazi templejt. Dalje, kada znate principe dizajna vi možete sami da kreirate i održavate autentični identitet brenda, a ne da lutate od jednog do drugog Canva templejta i da vam sve što radite izgleda i isto kao kod svih ostalih.

– Naučiću vas sve o bojama i slaganju boja – color wheel i komplementarne, analogne i ostale palete, slaganje saturacija, luminanse.

– Sve o fotografiji i editovanju fotografija na mobilnom telefonu uz pomoć besplatnih aplikacija Lightroom, Snapseed, Facetune… kako da dobijete izgled fotki koji ima neki influenser koji vam je uzor. Ne primenom gotovih filtera, već primenom znanja – da tačno znate kako da ispomerate slajdere da biste dobili isti izgled slike.

 

Naučićete kako se gradi brend - ime, identitet, korisnički doživljaj

Modul “brend i vizuelni identitet” na Masterboxu je posvećen građenju brenda.

Kada sam ulazio u ceo ovaj svet, mislio sam da je marketing isto što i pravljenje reklama. Tek godinama kasnije shvatio sam šta znači graditi brend.

Što više imate brend, to manje morate da plaćate reklame, a više ljudi dolaze sami. To je jedini pravi način da se dugoročno gradi biznis.

Naučiću vas pre svega šta je brend i kako se pravi.

Zatim, kako se kreira ime brenda – jako važna stvar koja može da bude presudna za uspeh. Kreiraćemo uživo nekoliko imena da prođemo kroz metodologiju.

Kako se kreira logo brenda – da bude moderan, tipografski ispravan, i kreativan – opet kroz nekoliko primera koje kreiramo uživo.

Kako se kreira brand book, odnosno knjiga grafičkih standarda – vizuelni sistem koji održava konzistenciju brenda.

I još niz kurseva na Masterboxu

Na platformi Masterbox se nalazi niz profesionalaca iz digitalnog marketinga, i svako ima svoje kurseve iz onoga u čemu su najbolji. Ivan Bildi i ja smo birali koga ćemo pozvati, da stvorimo jednu savršenu zajednicu.  Potrudili smo se da ljudi mogu da imaju jednu jaku, zaokruženu celinu za kompletno pokrivene sve aspekte. Ja sam ovde pričao samo o mom delu, a Masterbox ima još čitav okean informacija. 

Pogledajte ovde sve kurseve.

Cena Masterboxa?

Cena bi iskreno trebalo da bude jedno 2000 evra obzirom na količinu vrednosti (nije moje mišljenje, to kažu polaznici). Ali pošto ovo nije Amerika, prilagodili smo cenu za domaće prilike, pa je deset puta manje od toga. Imate detalje ovde.

Odnedavno smo uveli i 50% jeftiniju opciju, bez pristupa grupi i bez podrške – nije loše za one koji baš nemaju para, a hoće da probaju kakvi su kursevi. Detalji na sajtu.

Fejsbuk grupa podrške

Kada upišete Masterbox postaćete član zatvorene Fejsbuk grupe u kojoj sam i ja i svi ostali predavači. Tu odgovaramo na vaša pitanja i često dođemo do rešenja za bilo koju nedoumicu ili problem.

Eto, ovde sam probao da vam dočaram šta se sve dešava na Masterboxu. 

Prijava je na ovom linku: https://masterbox.rs/upis2021

Vidimo se na Masterbox Fejsbuk grupi!

 

 

The post Gde i kako da naučite kompletan digitalni marketing first appeared on Istok Pavlović.

Dobrodošli na prvi srpski tutorijal kako da postanete freelancer – da radite za bogate strance preko Interneta. Ovo je nešto što sam godinama želeo da objavim i sada konačno mogu – jer sam upoznao jednog od najuspešnijih frielnsera u Srbiji – Vladimira Tamindžiju. On ima preko 2500 završenih poslova za strance i prosečnu ocenu 5.0! Zajedno smo napravili tutorijal – kako svako može da postane frilenser.

Ako vas je smorila Srbija i to što vas ovde malo plaćaju, čitajte dalje jer ovo je način da konačno naplatite svoj talenat onako kako zaslužujete, a da ne morate da se selite.

U Srbiji postoji oko 20.000 frilensera – to su ljudi koji rade razne poslove za strance preko Interneta, a lično ih poznajem na stotine. Mnogi od njih žive ovde u Srbiji kao bogovi – stranci ih plaćaju 5x više nego što bi dobijali za isti takav posao u nekoj srpskoj firmi, pare uvek stižu odmah, pojam “kasni uplata” tamo ne postoji. Nemaju radno vreme, nemaju nekog šefa koji ih smara nad glavom, mogu da provode svo vreme sa porodicom ili da putuju gde god po svetu.

 

Koje poslove rade frilenseri i kolike su zarade?

Poslovi koji ljudi sa Balkana rade su razni – postavljanje reklama, dizajn, pisanje, analitika, podrška, programiranje, fotkanje, editovanje… bukvalno kakve god da imate talente, postoje na stotine poslova za vas. 

Zarade mogu ići od 1000 do više hiljada evra mesečno, sve zavisi od toga šta radite.

Srbija je po jednoj anketi prva u svetu po broju frilensera na 1000 stanovnika.

Kako da počnete sa frilensingom: evo šta savetuje Vladimir Tamindžija, jedan od najuspešnijih frilensera koje poznajem

Vlada je počeo da radi za strance pre 5 godina, na sajtu Fiverr. Pre toga je radio u advokatskoj kancelariji u Beogradu, i pričao mi je kako je taj posao bio klasičan sprski pakao od posla: prekovremeni rad, ogroman stres, loša atmosfera, plata nedovoljna za normalan život.

U jednom trenutku mu je popustilo zdravlje od tolikog stresa. Pukao mu je film i krenuo je da istražuje šta može da radi preko Interneta. Imao je samo jedan cilj: da radi bez stresa, zarađuje svetsku platu i da više nikada ne zavisi od Srbije.

Nažalost, tada nije bilo tutorijala kao što je ovaj koji smo napravili – tako da je Vlada morao sam da uči, na svojim greškama. Njegova velika prednost je što je znao sa ljudima – to je zanat koji je ispekao radeći sa ljudima na paklenom poslu u Srbiji. To mu je pomoglo da dobije prve jače klijente.

 

Vlada danas ima preko 2500 završenih poslova i ocenu 5.0 na sajtu Fiverr na kom radi. Njegov profil možete pogledati ovde.

On se uglavnom bavi dizajnom, ali radi i poslove poput marketinškog pisanja, po potrebi.

Tokom godina Vladimir je stekao ogromno iskustvo, i počeo je da deli savete ljudima koji tek počinju sa freelancingom.

 

Imao sam tu sreću da upoznam Vladu i odmah mi je sinula ideja – da napravimo kompletan online tutorijal za sve ljude koji su novi i žele da krenu sa ovim poslom.

Za početak, učlanite se u Fejsbuk grupu "Freelance podrška" koju je osnovao Vlada

U ovoj grupi su okupljeni ljudi koji žele da ostvare perspektivu u poslovima na freelance platformama.

Učlanite se u grupu ovde:

https://www.facebook.com/groups/freelancepodrska/

Grupa je odlična za razmenu iskustava, savete i trikove kako se probiti, povećati broj porudžbina, i tako dalje. U grupi smo i Vlada i ja, pa upadajte i vidimo se tamo. 

Pogledajte ovde intervju u kojem je Vlada objasnio sve o ovom poslu i precizirao u čemu je suština njegovog uspeha

Šta čete sve da naučite na kursu "Kako postati uspešan freelancer"?

 

Snimili smo 4 sata materijala u kojima je Vlada detaljno opisao:

– kako se podiže profil od nule na sajtu Fiverr

– kako da istražite tržište i da odlučite čime ćete se baviti, u skladu sa vašim talentima i afinitetima (zaista ima posla za svačiji senzibilitet)

– Kako da dođete do prvih klijenata koji će vam ostaviti pozitivne ocene

– Kako da se pojavljujete u pretrazi kada neko traži usluge koje pružate

– Kako da svoje profil “napucate” tako da se izdvaja od većine ostalih i da ljudi požele baš vas da angažuju

– Dobićete kompletne, gotove rečenice i paragrafe za komunikaciju sa klijentima koje pokrivaju sve situacije – prvi kontakt, specifikaciju projekta, izmene, finalizaciju projekta i poziv da klijent ostavi ocenu. Ovo su sve rečenice koje je Vlada testirao tokom godina i zna da najbolje prolaze.

– Dobićete Vladimirov sistem za prepoznavanje loših klijenata od dobrih – kako da već u prvih par rečenica prepoznate da li je to klijent koji će dugo da vas smara, da traži neke izmene i dodatne stvari koje nisu bile uključene u cenu, ili je to klijent koji će kratko i jasno da kaže šta mu treba i čim isporučite odmah plaća i ostavlja vam najvišu ocenu. Naučićete kako da brzo otkačite ove loše i da dugoročno zadržite ove dobre, da vam se stalno vraćaju. Ovaj sistem je Vlada razvijao godinama i daje vam ga na tacni.

– Kako da vremenom povećavate cene svojih usluga. Ovo je nešto što Vlada nije uradio u prvih par godina, a kasnije je shvatio da je pogrešio. Kako vam raste broj klijenata i dobre ocene, raste i poverenje u kvalitet, pa možete da dižete svoje cene. On sada naplaćuje tri puta više nego kad je počinjao.

– kako da odete na odmor, pauzirate profil na neko vreme a da pritom ne ugrozite rankiranje u pretrazi.

– i još mnogo toga, imate ovde spisak svih lekcija.

 

"Ma ja sam to probao, ali ne ide"

Ako krenete da čitate komentare po Internetu, naići ćete na puno pozitivnih primera kao što je Vladimir, ali ćete isto tako i čuti ljude koji će reći nešto poput “Ma ja sam to probao pre dve godine, nema od toga vajde, niko te neće angažovati na tim sajtovima”. Verovatno će biti takvih komentara i na ovaj tekst. 

Ja lično poznajem mnoge ljude koji pričaju takvu priču, ali onda sam ih pitao “šta si tačno uradio, kako si probao? daj da vidim profil.” 

I verujte mi da ti ljudi nisu uradili ni 10% stvari koje Vladimir radi na svom profilu. Jednostavno, ne možete na freelance sajtovima tek tako otvoriti profil i očekivati da će neko da vas angažuje. Morate proći sve ove korake koje Vlada objašnjava da bi vam se posao “zavrteo”. Ali dobra stvar je što, kada se posao jednom zavrti, onda vas redovno angažuju, i ostaje samo da radite koliko i kada vama odgovara.

Odmah možete naučiti i poslove koje ćete raditi

Vladin kurs “Kako da postanete frilenser” nalazi se na čuvenoj platformi Masterbox, na kojoj se nalazi i niz drugih kurseva, i nekoliko mojih.

To znači da možete odmah da naučite  razne poslove koje frilenseri rade – postavljanje reklama, dizajn, pisanje, analitiku, optimizaciju, video produkciju, održavanje društvenih mreža, i sve ono što radimo na Masterboxu.

Masterbox je trenutno na najnižoj ceni otkako postoji platforma – za samo 125 evra dobijate pristup svim kursevima odjednom, a na full verziji imaćete i pristup grupi u kojoj se nalazi Vladimir i možete da ga pitate šta god poželite.

Pogledajte ovde sve detalje o Masterboxu:

https://masterbox.rs/upis2021/

Ovde je link do Vladinog kursa:
https://masterbox.rs/courses/kako-izgraditi-karijeru-kao-frilenser-na-fiveru/

Ako vam ovo zvuči dobro, krenite već od danas

Vi znate da ja od prvog dana ovog bloga promovišem da treba raditi za strance, na stranom tržištu, i ovo je jedan odličan način da se počne.

Jednom kada osetite kako je to raditi sa normalnim poslodavcima iz Amerike, Nemačke, Holandije… osećaćete se kao pristojan građanin sveta i neće vam više nikada pasti na pamet da radite nešto u Srbiji, Bosni ili gde već živite.

Plus, taj osećaj slobode i nemanja radnog vremena, da možete svakog momenta da sklopite laptop i odete bilo gde… počećete da istinski volite svoj život i svoj posao i budićete se nasmejani svakog jutra.

Nema potrebe da vam pričam ništa dalje, vidimo se na Masterboxu i želim vam uspešan život.

The post Kako da postanete freelancer – da radite za svetsku platu za strance – sa bilo kog mesta na svetu first appeared on Istok Pavlović.

“Čekaj, dal me zezaš? Što da se bavim TikTokom, bavim se ozbiljnim biznisom”

Ovo je čest odgovor koji dobijem kada savetujem ljude da otvore TikTok, a to je broj jedan savet koji dajem u 2022 godini.

Evo da objasnim. Prvo – tamo odavno nisu samo deca, ljudi koji imaju para su došli na TikTok. Preko 50% korisnika ima 32 godine ili više! Ali nije to glavni razlog.

Nije vam ovo bitno samo zbog TikToka, već zbog svega ostalog što radite na svim drugim kanalima – Instagramu, Fejsbuku, gde god. Evo zašto:

Svuda gde puštate neku reklamu - danas daleko najbolje prodaje video urađen "u TikTok fazonu" - na Fejsu, Instagramu, svuda. To su pokazali svi A/B testovi.

Pogledajte samo Instagram: svi gledaju samo reels, Fejsbuk video isto. Jednostavno, taj format kratkih video priča je postao najefikasniji.

Ovaj “tiktokerski” stil videa zove se UGC style (user generated content) i kasnije ću vam objasniti kako se to pravi, ali evo odmah moj lični primer.

 

Testirao sam dve reklame i ova koja je snimana u tikokerskom fazonu je donela 27x veći efekat nego "profesionalna".

Dakle – ja sam nedavno najavio svoj program za biznis mentorstvo. Ranije sam za takve prilike snimao “skup” i “profesionalni” snimak kod mene u studiju.

Ali sada sam rešio da probam TikTokerski, UGC stil videa. Snimio sam video telefonom iz ruke na parkingu, seo u kafić i izmontirao ceo video na telefonu za 15 minuta.  U tom videu sam se zezao, bacao forice i bio potpuno spontan.

Zatim sam snimio “profesionalni” video, skupom kamerom u skupom studiju, (oprema vredna 20.000 evra). Taj video Izgleda kao klasična reklama. Rezultat je:

80.000 pregleda na TikToku doneo je ovaj “tiktokerski” UGC video u kom sam opušten i prirodan i koji sam snimio telefonom za 5 minuta. 

Bednih 3000 pregleda na TikToku imao je ovaj “profesionalni” video sniman i montiran ceo dan u studiju gde delujem “ozbiljno”.

@istokpavlovic Prijave na link u bio! #marketing #business ♬ original sound - Istok Pavlovic

Ali još bitnije je i ovo: Isti efekat se desio kad sam okačio ova dva videa na sve druge mreže: Fejsbuk, Instagram, Tviter, YouTube. 

Ovo nije usamljen slučaj. Ovaj rezultat mi se dešava već mesecima unazad: za svaku kampanju, uvek probam “profesionalni”, skupo producirani video i jedan “tiktokerski” sniman telefonom. Uvek više zaradi “tiktokerski” stil videa  

Ista iskustva imaju drugi marketari sa kojima pričam: tiktokerski stil reklame radi drastično bolje za bilo koji proizvod, bez obzira da li je za mlađu i stariju publiku.

Evo još jednog primera:

TikTokerski UGC video za SlanjePaketa rs

Ovo je video koji sam okačio pre neki dan na Fejsbuk. Predstavio sam firmu “Slanje Paketa RS” iz Šimanovaca, koji rade skladištenje i slanje robe za online shopove.

Video je za par dana dostigao 200.000 pregleda organski bez bustovanja. Njima su se usijali telefoni i dobili su na stotine novih klijenata. Samo zato što sam otišao tamo i prikazao kako rade posao u realističnom TikTok fazonu, bez ikakvog korporativnog bullshita.

Dakle, UGC stil videa radi efikasno svuda i van TikToka.

“TikTokerski stil” videa, dakle, ima svoj naziv, i ovo je najbitnija reč koju treba da znate u 2022 godini. Samo tri slova. Ta tri slova zovu se:

UGC

USER GENERATED CONTENT

“User Generated Content” je naziv za ovaj stil videa. To su videi koji su urađeni od strane realnih ljudi, telefonom, sve deluje stvarno, nenašminkano, tu nema prostora za bilo kakav bullshit i klasičan “reklamni” stil. 

Brendovi širom sveta jure TikTokere da im snimaju reklame u ovom UGC fazonu. Zašto? Zato što one “skupe” klasične reklame niko više ne gleda duže od jedne sekunde. 

Čim ljudi vide nešto što najmanje podseća na reklamu, odmah preskaču, “skipuju”, na svim mrežama. Ali kad vide snimak telefonom koji deluje “neizrežirano” kao da je postavio neki korisnik – gledaju. Najprostija ideja na svetu.

Ako odete na Fiverr, i ukucate “ugc” naći ćete na hiljade ljudi koji snimaju videe za brendove u ovom UGC fazonu. Mada, iskreno, većina njih ne radi to dobro. Retko ko ume da napravi ove videe kako treba. Meni je trebalo godinu dana proučavanja TikToka po sat vremena dnevno da bih shvatio koja je tu logika i šta prolazi a šta ne. 

Ali najviše sam naučio od @minniementor – ona mi je otkrila sve suptilne detalje TikToka i to mi je potpuno promenilo razmišljanje o marketingu.

Sve ovo sam naučio od Almine Aganović (@minniementor). Ona je TikTok coach za biznise.

Almina i ja smo poslednjih godinu dana radili na tome da napravimo TikTok Biznis Akademiju koja je sada konačno lansirana. To je program šestomesečnog mentorstva za TikTok, gde učite da razvijete svoj profil na TikToku uz predavanja, praktične zadatke i vežbe. 

Sve se dešava u privatnoj grupi u kojoj smo i Almina i ja i dajemo vam feedback i smernice za vaše TikTok videe. 

Pratite @minniementor na Instagramu ovde, a njen ekstra cool sajt pogledajte ovde.

Primer uspešnog biznis TikToka kod nas: @mamazapet

Natalija Todorović iz Banjaluke (@mamazapet) je po mom mišljenju najbolji TikToker na Balkanu trenutno kada je u pitanju primena za posao. Njeni videi imaju u proseku po milion pregleda, pogledajte njen profil ovde. Ona treba da vam bude uzor jer je perfektno skapirala šta ljudi žele da gledaju.

Posebno sam ponosan jer sam je ja lično inspirisao i usmerio na TikTok i objasnio šta treba da radi. 

Sve je počelo kada mi je Natalija odgovorila na story u februaru ove godine. Objavio sam da je TikTok budućnost i da svako od nas treba da ga nauči, ona je tog dana krenula. Evo kako je išao naš dijalog tokom narednih meseci:

A evo ovde dobrih primera kako @mamazapet kida TikTok:

Ovaj video ima 1.4 miliona pregleda. Savršeni tiktokerski kadrovi, prelazi, brzina naracije, struktura priče, ima hookove na svakih 5-10 sekundi koji sprečavaju da ljudi odu sa klipa.

@mamazapet Kako pravim prirodne tablete za pranje suđa u mašini? #trikovi #savjeti #čišćenje #ciscenje #prirodniprasak #ciscenjekuce ♬ original sound - Mama za pet

Ovaj video ima 2.5 miliona pregleda, takođe savršen, brz, stalno se dešava nešto zanimljivo, u 15 sekundi je objasnila nešto što bi neko na YouTubu smarao 5 minuta – to je TikTok.

@mamazapet Izazivam @Annie’s space da isproba ovaj trik. #ajmocistit #ciscenje #cleaninghack ♬ original sound - Mama za pet

Obratite pažnju i da su njeni klipovi takvi da se savršeno razumeju bez zvuka – ovo je jako važno. Jeste, smaranje je kucati titlove u videu, ali bez toga teško možete biti viralni, jer oko 80% ljudi ne mogu da čuju zvuk i oni vas samo sklone sa ekrana. 

I šta je najvažnije? Ona ima prodaju zahvaljujući TikToku. Njen proizvod je ova krema za lice koju preporučujem da probate, evo je ovde. Link za kremu je u biografiji profila i tako se radi TikTok prodajni levak. 

Ovde sam uradio intervju sa Mamom za pet gde je otkrila ceo kreativni proces njenih TikTok videa: 

TikTok polako zamenjuje i Google 

Nedavna anketa pokazala je da oko 40% korisnika koristi TikTok pre Gugla. Tek ako ne nađu nešto na TikToku onda će da traže na Guglu.

Zašto? Pa zato što očekuju brze i koncizne vizuelne informacije. Pogledajte ovaj video u kom je devojka sve lepo objasnila. Vratimo se na primer od @mamazapet – tražimo kako se čisti zagorela rerna. Možete da odete na Gugl i tu nađete tekst u kojem neko to objašnjava pa vi u glavi zamišljate tekstovi su pećinsko doba. Možete da odete na YouTube, ali tamo su videi postali predosadni: ide prvo uvod, pa koje sve vrste zagorelih rerna postoje, pa istorija zagorelih rerni, pa tek tamo na osmom minutu zapravo kako se to radi. Na TikToku, ukucaš kako da očistiš rernu, cap-cap-cap-cap, sve objašnjeno u 10 sekundi, ćao.

Ali nisu to samo praktični saveti. Ljudi su počeli sa TikToka da gledaju sve moguće teme, od psihologje i self-helpa do učenja jezika. Situacija je sada kao sa Fejsbukom 2012 – onaj ko prvi skonta TikTok i zauzme neku “nišu” taj će da profitira.

Hajde da se vratimo na ono što sam pomenuo ranije – zašto TikTokerski videi rade bolje i na drugim mrežama čak i kada se puste kao plaćena reklama.

Ako puštate tiktokerski UGC stil reklame na bilo kojoj društvenoj mreži to će da vam uštedi novac. Npr. ako sad plaćate 1000 evra, sa UGC reklamom plaćaćete 500 ili manje a prodaja će biti veća. Evo zašto:

Razlog je u načinu na koji radi algoritam za reklame.

Recimo da imamo dve firme koje puštaju reklamu za isti proizvod, recimo na Instagramu. Ali firma 1 je zastarela i pušta zastarele dosadne reklame, a firma 2 je savremena, prati trendove i pušta zanimljive UGC (tiktokerske) reklame. Evo kako algoritam dovodi do toga da firma 2 plaća duplo manje:

ZASTARELA FIRMA

Pušta klasičnu reklamu (npr. tekst i slika ili klasičan “reklamni” video)

↓

od 100 ljudi, na reklamu je
kliknulo 2 ljudi jer je dosadna

potrošili su 2 evra na klikove
cena po kliku: 1 evro (na primer)

SAVREMENA FIRMA

Pušta UGC reklamu u tiktokerskom fazonu

↓

od 100 ljudi, na reklamu je
kliknulo 10 ljudi jer je zanimljiva

potrošili su 10 evra na klikove
cena po kliku: isto 1 evro

Šta na ovo kaže Facebook algoritam?

Ova firma desno mi donosi više keša, spustiću im cenu na 0.5 evra po kliku, da ih motivišem da troše još više. Čak i tako od njih zaradim daleko više nego od ovih smarača levo.

A ova firma levo nek nastavlja da plaća 1 evro po kliku, to im je kazna što smaraju moje korisnike svojom dosadnom reklamom.

Dakle, na ovaj način vi plaćate kampanju manje a imate bolji efekat – samo time što ste napravili TikTokersku reklamu.

Pitajte bilo kog marketara koji je počeo da koristi UGC TikTok reklame, potvrdiće vam ovo.

Ali nije samo zbog zarade. Vaš brend je mnogo jači kada pravite videe u TikTok fazonu. To je ono što ljudi žele da vide i zbog takvih videa će vas voleti. Dakle, i za organski i plaćeni reach je ovo jako važno.

TikTok je sada kao Fejsbuk 2014 godine. Ko ga sada skonta i zajaše - profitiraće.

Sećate se kad se pojavio Fejsbuk i stranice za biznise? Jeste, i isto tako se sećate kako su ljudi pričali “to je gubljenje vremena, nije to za ozbiljan biznis”, “tamo su samo deca”,  i slično. A preduzetnici koji se nisu obazirali na te priče i koji su prvi krenuli da koriste Fejsbuk su napravili ogroman uspeh.

Ista stvar se sada dešava sa TikTokom. Oni retki koji su skontali kako se pravi sadržaj za TikTok već uveliko razvijaju biznis. I dalje nije kasno, imate vremena, sada je pravi trenutak.

Hajde zato da vidimo kako se kreira sadržaj koji prolazi na TikToku. Šta je zapravo suština TikTok kulture?

TikTok je povratak na ono iskreno ljudski u nama - konačno je došao kraj lažnom ulepšavanju stvarnosti na Instagramu

TikTok je kulturološki preokret nakon deset godina vladavine Instagrama gde je sve bilo fejk i lažno savršeno. Ljudima je više muka od toga.

Ako se sećate istorije umetnosti iz škole: u 19. veku desio se prelazak sa romantizma na realizam. Nakon sto godina dominacije romantizma gde je sve bilo tako idealno, ljudima se to smučilo i prešlo se na realizam – na predstavljanje stvarnosti onakvom kakva jeste.

"TikTok je realizam koji je zamenio romantizam Instagrama."

Tweet

TikTok kultura prezire sve što je fejk, izrežirano, sve što podseća na reklamu. Tamo je poenta da stvari predstavimo onakve kakvim jesu. 

Isto važi i za Instagram Reels, iako je Reels u teoriji deo Instagrama, sadržaj za Reels je potpuno drugačiji i realniji od ostatka “tradicionalnog” Instagrama.

Na TikToku nije potrebno da izgledamo savršeno na snimku, tamo se to ne očekuje kao na Instagramu i zato ljudi mnogo lakše prave sadržaj, nema tog opterećenja, sve je opušteno. I zato su ljudi daleko kreativniji.

Eksplozija TikToka desila se tokom COVID izolacije. Svi su ostali kod kuće i počeli da snimaju TikTokove, tada se uspostavio taj standardni vizuelni jezik “kućnog snimka”.

Palac i pažnja

Kada smišljamo TikTok video, najvažnija stvar o kojoj treba da razmišljamo je da našim gledaocima palac stoji kao zapeta puška, i ako na samo par sekundi naš video krene da smara, svajpuju palcem nagore i ćao, naš video je završio karijeru.

Odavde se izvodi glavno pravilo – imamo dva zadatka:

1. Da privučemo pažnju i zaustavimo ljude u prvoj sekundi
2. Da držimo tu pažnju do kraja

To je sve. Cela poenta UGC videa je da se izvede ovo. 

Evo i dokaza: Ako ste ranije probali da stavljate nešto na TikTok  i to nije imalo preglede, otvorite ponovo taj video i sami proverite:

1. Da li početak videa najavljuje nešto wow, neki dramski zaplet i da li taj zaplet jasno piše slovima na ekranu ili se jasno vidi vizuelno i kod ljudi koji nemaju zvuk?
2. Da li video drži pažnju sve vreme, dali je pažnja sve vreme ispunjena?

Za svaki video koji nije imao preglede ove dve stvari nisu ispunjene. Za video koji je imao su ispunjene. Deluje veoma jednostavno, ali retko ko obraća pažnju na ovo.

Početak videa koji zaustavlja ljude u skrolovanju zove se hook. 

Na internetu možete naći neke primere ovih hookova. Ali hook sam po sebi nije dovoljan. Pažnja mora da se drži sve vreme. 

Hajde ovako da ispišem velikim slovima:

PAŽNJA

JE SVE NA TIKTOKU. ŽELITE DA PRIVUČETE EKSTREMNU PAŽNJU OD PRVE SEKUNDE I DA SVE VREME DRŽITE TU PAŽNJU. 

Kao što i ceo ovaj tekst drži pažnju, jer koristim sve moguće fore da bih to postigao. Stalno su neki neobični podnaslovi, embedovani klipovi sa primerima, grafikoni, forice sa Markom Zuckerbergom, ogromna slova da se uplašiš… 

Ja pišem ovaj tekst nedelju dana, a mogao sam da ga završim za dva sata tako što samo ispišem gomilu slova kao da je neki naučni rad. Ali ko bi onda to čitao i kome bi držalo pažnju u godini 2022? Nikome!

E pa isti je princip sa TikTokom! I hajde sada da bih vam držao pažnju, da bacim eksplejner grafikon, plus podnaslov koji počinje sa “Aj” da drži još više pažnje:

Aj da vidimo grafikon pažnje na TikToku, biće vam sad jasnije:

Ovako izgleda grafikon pažnje kod uspešnog, viralnog videa koji ima recimo 100.000 ili milion pregleda.

Plava linija mora da bude sve vreme iznad crvene granice pažnje. Ako u bilo kom trenutku vašeg videa plava linija padne na nivo ispod crvene, vi ste ĆAO.

E sad, pogledajte vaše videe koje ste probali da stavljate na TikTok i koji su slabo prošli. Njihov grafikon pažnje izgleda ovako nekako:

To su videi gde se ne dešava ništa značajno u prvih par sekundi – niti vizuelno, niti tekst na ekranu najavljuje neku dramu.

Uglavnom ovako prolaze ljudi koji prvi put otvore TikTok i postave neki video bez edukacije šta je zapravo TikTok i koja su tu pravila igre. Oni će reći čuvenu rečenicu “Probao sam TikTok ali za mene to ne radi”.  Nije to, već su videi dosadni.

E sad, imamo i treću situaciju: video koji ima zanimljiv početak (hook), ali odmah nakon tog početka kreće da smara – opet nismo ništa uradili:

Ovo se najčešće dešava kad neko pronađe dobru ideju za hook ali je video opet dosadan.

Primer: Našao sam na netu ideju za hook “Greška koju prave svi studenti kad spremaju ispit”, takav video je imao milion pregleda. Uradim video koji ima isti takav početak, ali odmah nakon tog hooka krenem da smaram – opet ništa. Pažnja brzo opadne ispod crvenog kao na grafikonu gore.

Dakle, jedina strategija je držanje pažnje do kraja, kasnije ću vam objasniti kako se to radi, sad da vidimo još neke bitne stvari.

Broj vaših folovera i prethodni uspesi na TikToku ne utiču na uspeh narednih videa. Uvek se postavite kao da ste malopre otvorili profil, imate nula folovera i niko ne zna ko ste. Tako vas i TikTok gleda.

Evo dokaz: Da li ste primetili da većina profila koji imaju videe sa milionima pregleda, kada otvorite njihov profil, čudite se što njihov poslednji video ima 2000 pregleda???

Da! To je glavna razlika između algoritma na TikToku i na Instagramu.

TikTok algoritam ovako kaže: “Druže, ne zanima me ko si i koliko imaš folovera, ne zanima me dal si imao prošlog meseca milion pregleda na video… svaki novi video koji postavljaš ja pretpostavljam da je dosadan dok se ne dokaže suprotno.” 

Svaki novi video TikTok prvo pokazuje manjem broju ljudi koji uglavnom nisu vaši foloveri i meri njihovu reakciju. Ako je video dosadan i nema reakcija, neće ga prikazivati dalje od 1000 pregleda pa makar vi imali i milion folovera.

To je i razlog zašto na TikToku ne može da prođe ono što prolazi na Instagramu. Ljudi su na Instagramu navikli da imaju svoje pratioce i da dobijaju od njih preglede čak i ako postave nešto što nije preterano zanimljivo i ne drži pažnju sve vreme. Ali takav pristup na TikToku ne prolazi.

Algoritam na TikToku vas tretira kao da svaki dan počinjete od nule i niko vas ne poznaje, kao u filmu "Dan Mrmota"

Ako ste gledali film “Dan Mrmota” znate da se Bil Marej svako jutro budi “resetovan” u gradiću Panksatoni u Pensilvaniji gde ga niko ne poznaje.

E, upravo tako treba da posmatrate TikTok. Računajte kao da počinjete svaki dan od nule, kao da niko na svetu ne zna ko ste i morate od prve sekunde da budete zanimljivi da biste ih zadržali.

Upravo iz ovog razloga neko ko je otvorio nalog juče i ima nula folovera može preko noći dobiti milion pregleda svog prvog videa ako je dovoljno zanimljiv.

Slično radi i reels algoritam. Zato je reels postao najbrži način da skupite nove pratoce na Instagramu!

Dramaturgija TikToka

Aristotel je postavio osnovnu strukturu drame koja važi i do dan danas. To su tri glavna dela: setup, conflict, resolution, odnosno postavka, konflikt, razrešenje.

Postavka publici govori gde se radnja dešava, na primer u Novom Sadu, u nekom stanu muž i žena pričaju u kuhinji dok on pravi večeru za psa.

Nakon toga se desi konflikt. To je nešto neočekivano, nepredviđeno. Na primer, žena se okreće ka njemu i kaže “našla sam tvoj tajni telefon koji kriješ u kolima i pročitala sam sve poruke”.

Sada publika očekuje razrešenje, odnosno da saznaju šta će da se desi do kraja, jer je konflikt kreirao neko iščekivanje i nemir. Publika ne može da prekine da gleda dok ne saznaju kako će konflikt da se razreši.

Ok, to je dakle Aristotelova struktura drame iz tri dela, i koristila se vekovima do dan danas u Holivudu.

E sad, šta je glavna fora kod TikToka?

Postavka i konflikt moraju da se dese u prvoj sekundi priče. 

Ovo je jako važno, pa ću ponoviti opet: Postavka i konflikt moraju da se dese u prvoj sekundi priče. 

Pogledao sam hiljade viralnih TikTok klipova dok nisam shvatio da je ovo zapravo jedino što je zajedničko za sve njih. 

Viralni TikTok videi su minijaturne drame koje imaju setup i konflikt u prvoj sekundi. Oni koji to nemaju – nisu viralni.

U prvoj sekundi videa ljudi treba da ukapiraju gde se radnja dešava i šta je konflikt.  Zato će gledati video do kraja da razreše konflikt.

Konflikt ne mora da bude nešto što je baš “konfliktno”. Može biti bilo šta što je kreiranje neke neizvesnosti, anticipacije, ali uglavnom pogledajte sve viralne TikTok videe – svi do jednog imaju ovu strukturu! 

Za lako kreiranje konflikta u prvoj sekundi često se koristi se nešto što zovemo hook.

Hookovi

Hookovi su rečenice koje ljude na početku videa zaustavljaju u svajpovanju. Nešto slično kao “clickbait” u novinarstvu. 

Međutim, hook nije samo rečenica koja pravi zaplet, on manje-više određuje i pravac celog videa. Dobar video je onaj koji drži sve vreme pažnju i nakon hooka, setite se gornjeg grafikona pažnje.

Hajde da vidimo par primera. Ovo su neki od gotovih hookova koji prolaze na TikToku, a onda ću vam dati primere kako primeniti na razne oblasti.

HOOK: Jedina stvar koju treba da znate o…

Turistička agencija: Jedina bitna stvar kada letite avionom.

Pet shop: Jedina bitna stvar da vaš pas prestane da grize nameštaj

Rent a car: Jedina bitna stvar kad iznajmljujete auto

Zašto je ovaj hook dobar? Na TikToku ovo prolazi mnogo bolje nego one liste, poput “sedam stvari koje treba znati o”. Zato što je TikTok kultura takva, liste ih smaraju, ljudi odmah misle “jao ne, lista… sad će ovaj video da traje sto godina, skip”. 

Ovako kad najavite “jednu jedinu stvar koju treba da znaju” to će većina njih da sačeka jer misle “ok ovo će da traje 10 sekundi”. Naravno, morate da im saopštite nešto wow i da to uradite na neki kreativan način. Jer opet, ovo nije YouTube, morate biti zanimljivi.

HOOK: “…koje bi trebalo zabraniti”

poslastičarnica: kombinacije koje bi trebalo zabraniti (pokazati neke kombinacije kolača i sladoleda od kojh ide voda na usta)

modni brend: outfiti koji bi trebalo da budu ilegalni (ali u smislu “mnogo dobri”), pa pokazati outfite.

ecommerce coach: Tri Shopify aplikacije koje bi trebalo da budu ilegalne

Zašto je hook dobar: referira na “ilegalnu supstancu”, dakle nešto što je mnogo dobro i adiktivno, hook je nastao na TikToku i ima taj vajb preporuke prijatelja koji ti daje savet za neki mnogo dobar tajni deal”.

Evo nečega što će vam puno pomoći: ebook sa 50 hookova koji se pojavljuju u viralnim videima. Ovi hookovi se ne mogu naći na guglu – lista je nastala tako što je Minnie mesecima provodila vreme na TikToku i zapisivala hookove koje bi pronašla. Ebook se nalazi ovde.

Hajde sada kad sve ovo znamo, da vidimo zašto je moj prvi video bio viralan a drugi je ostao na 3000 pregleda

Sada smo naučili dovoljno o TikTok storytellingu da možemo da analiziramo dva moja videa sa početka priče. Prvi koji je prošao odlično, i drugi koji je prošao kao bos po trnju.

Hajde da krenemo od videa koji je dobro prošao i doneo 1000 prijava. Iako video deluje spontano, zapravo sam puno puno puno razmišljao o svakoj sledećoj rečenici. Sve vreme sam imao u glavi “liniju pažnje” i kako ne smem da dozvolim da padne ispod crvene linije, jer onda sam gotov.

Evo ovde analiza deo po deo:

Najvažniji deo videa je hook, odnosno palac stoper za početak. Obzirom da je tih dana bio najaktuelniji klip “Vasko Žabata“, rešio sam da mi to bude hook.

Ovo se inače zove “referenca iz aktuelne popularne kulture” ili “newsjacking” kao hook.

Prosto, ljudi vide nekog ludaka koji šeta ulicom i peva Vasko Žabata i to im je zanimljivo. Sad moraju da stanu palcem dok se drama ne razreši: šta je bre ovo??? Uspeo sam, pažnja je upostavljena.

Sad moram nekako da održim ovu pažnju. Prvo uradim segmentaciju ciljne grupe, “ako imaš biznis”, oni koji imaju (ili žele da imaju) ostaće da gledaju, ostali uglavnom odlaze.

Ali ovde je ključno to što kažem “zaustavi palac”. To ljudima izmami osmeh, jer će reći :”hahaha, vidi on zna da mi palac stoji kao zapeta puška da ga sklonim ako smara – kreativno nema šta! Hajde da ga pustim još malo da priča, daću mu još malo svoje pažnje”

Da li da im sada kažem “Zdravo, držim mentorstvo za vaš biznis”? Ne još! Ispašću smarač, to nije TikTok! Hajde bolje da bacim još jednu foricu, da pomisle sad će do kraja klipa da budu samo forice, biće zabavno. To će da mi digne i osigura onu liniju pažnje daleko iznad crvenog.

Primeniću tehniku jukstapozicije (ko je slušao moje lekcije o copywritingu zna ovo). Ideja je da ubacim kulturološku referencu koja nema blage veze ni sa kakvim biznisom i mojom temom – zadnjicu Kim Kardashian. Sad se ljudi opet zbune, “WTF kakve veze ima on sa fitnes trenerima i zadnjicama Ajde gledam dalje da razrešim to pitanje.” To je dakle bio sledeći hook za držanje pažnje.

“Aha, sad mi je jasno, on pravi neki challenge za razvoj biznisa, razrešio sam misteriju. Dobra fora Ajde gledam dalje”.

Pažnju i dalje držim, video je odmakao na 15 sekundi. Napeto je! Ne smem sad da krenem da smaram, mora opet neka forica...

 

Evo ideje za sledeću foricu: Ljudi iz moje ciljne grupe izbombardovani su reklamama za razne “challenge”, “bootcampove” i ostale novopečene termine.

Ako bih i ja sad nazvao moj program tim nekim engleskim trendy terminom, bio bih kao svi ostali lajfkoučevi gurui i slični.

Hajde umesto toga da se sprdam sa tim nazivima, i time pokazujem da sam iznad svega toga. Reći ću nešto u fazonu “znam da je sad moderno nazvati to challenge ili bootcamp ali mene baš briga za te fancy engleske nazive, bitno je ono što radim” Opet će se ljudi na to nasmejati Držim pažnju.

Ok, dosta je bilo sa foricama, prikupio sam dovoljno pažnje, sad mogu da smaram sa nekom normalnom, dosadnom rečenicom.

Sad kažem šta je poenta mog programa. Ja sam vaš mentor bla bla.

Još malo servisnih informacija koje smaraju. Zoom callovi, grupa, mentorstvo bla bla.

Obzirom da sam pre ovog dela ispucao niz forica, sad imam kredita da smaram. 

Ali – pažnja polako opada, ne smem da dođem do crvene linije.

Ok, smislio sam kako ču da dignem pažnju u narednih 15 sekundi. Reći ću “Zašto da vam ja budem mentor?”

Sada, da bih digao pažnju, moram na ovo pitanje da odgovorim nešto što ljudi ne očekuju. Ovo je meni jedno od glavnih pravila copywritinga – uvek smislim nešto što ljudi ne očekuju da čuju.

Šta je to što oni očekuju da čuju? Nešto tipa “Znate ja sam veliki guru marketinga, imam iza sebe 10000 uspešnih projekata, radio sam sa najvećim imenima, bla bla…” To sve isto govori svaka druga budala, ako to izgovorim, skloniće me palcem sa ekrana. Ja moram da smislim novi ugao, nešto što još nisu čuli.

Evo, smislio sam nešto što još nisu čuli, novi ugao!

Umesto da hvalim sebe, reći ću da mi je ova pozicija marketing influensera omogućila da upoznam svakog ko iole išta pametno radi u digitalu.

To je stvarno 100% tačno. Meni se javljaju sa celog Balkana ljudi koji zarađuju milione, ljudi koji su ispod svakog radara. Sve sam ih upoznao i znam šta rade i kako rade.

Tako da će to biti moj USP (unique selling proposition). 

Sada ljudi koji gledaju pomisle “aha, znači on je pokupio fazone od svih njih” (stvarno jesam).

Sada dobijam novu vrstu pažnje koja nije zbog forica i humora, već zbog autentičnog znanja. “Jbt, ovog lika stvarno vredi slušati”

I još dodatno sada naglasim, da ljudi sa kojima ja pričam uglavnom nisu bili u biznis podkastima, da su ispod radara.

Živa istina sve.

Pažnja je sad nikad jača

I ovde poentiram, vrlo direktno: “Ja u ovoj svojoj glavi držim sva njihova iskustva zajedno”

Ovo je trenutak kada je većina ljudi rešila da se prijavi na moj program. Ova rečenica. Znam jer sam mnoge pitao i to su mi rekli.

Obratite pažnju da sam ovde praktično rekao “Ja znam tajne biznisa”. I to je upravo ono što većina marketara priča: “otkriću vam tajne…”, ali ta fraza je otrcana.

Ja nisam to rekao direktno, već sam došao do toga da “znam tajne” kroz priču. I najvažnije: priča nije izmišljena već je 100% realna.

To je osnovno pravilo copywritinga: reci mi nešto bez da mi kažeš to nešto. Rekao sam da znam tajne bez da izgovorim reč “tajna”. Umesto toga ispričao sam priču čiji je zaključak “ovaj lik zna tajne”. 

Uglavnom, neću ovaj video dalje analizirati, do kraja opet imam razne metode za držanje pažnje, ali poenta je da osetite moj mentalni proces dok sam snimao i planirao ovaj video. 

Taj grafikon pažnje u ovom slučaju dakle izgleda ovako:

Dakle, nije ovaj video nastao tek tako, “izvadim telefon i pričam spontano”, iako tako deluje.  Ja sam ovo snimio za 5 minuta, ali sam pre toga dugo smišljao svaku rečenicu i kako da konstatno ostanem sa pažnjom iznad crvene linije.

Možda bi neko rekao da sam dokon što sam razmišljao o svi ovim detaljima, ali da vas podsetim na rezultat ovog videa: hiljadu prijava. To se dešava kad posvetite vreme i razmišljanje nečemu, a ne kad hoćete da zbrzate i tako ispričate nešto “iz glave”.

Ok, hajde sad da vidimo zbog čega nije prošao dobro ovaj drugi video, koji sam snimao “profesionalno” (imao samo 3000 pregleda i jako malo prijava)

Zašto je moj "profesionalni" video fejlovao?

Pogledajte ovo. Savršen snimak. Studijska rasveta, prelepe boje, filmska kamera… ali šta kažu ljudi na ovo?

REKLAMA! SKIP!

Nema nikakav hook! Neko od vas bi rekao, “kako nema, biću vaš mentor na razvoju biznisa je super ponuda?” Da, ali to nije hook. Ovo je dosadno i zvuči odmah kao reklama.

Odmah krećem da pričam o nekom svom programu, znači još više ovo vrišti “reklama”.

Brendirani naziv programa, “Tvoj master biznis plan”, izlazi na ekranu kao profesionalna animacija. Sve izgleda tako korporativno i reklamno. Reklama, druže, reklama, to ovde ne prolazi. Skip!

Zato je ovo imalo samo 3000 pregleda.

Hajde sada za ovaj video da nacrtamo grafikon pažnje tokom vremena. Ovde se desilo ovako nešto u većini slučajeva:

Dakle, ovo izgleda kao klasična reklama. Nema duha, nema drame, nema zezanja, nema ljudskosti i spontanosti, nema ničega što je imao onaj prethodni video. Sve je tako nekako “izrežirano” i ušminkano. Sve je 100% suprotno sa principima po kom se rade UGC tiktokerski klipovi.

Da se razumemo, i onaj prethodni video je isto tako režiran i isplaniran, ali se to ne vidi. I to je ključna razlika.

Naravno, ja sam unapred znao da će ovaj video proći katastrofalno na TikToku. Namerno sam ga tako uradio – isto onako kako bi uradila neka klasična fancy marketing agencija – da bih mogao da uporedim rezultat, i da vam pokažem da je sve ovo što pričam tačno.

Estetika TikToka

Rekao sam gore da na TikTiku ne prolazi nikakva profesionalna kamera i studijski snimci.

Ali to ne znači da sad treba da uzmete direktno iz džepa telefon kome je masna kamera i da snimate “amaterski” bez ikakvog razmišljanja. 

TikTok itekako ima svoju estetiku! Ovo je pogotovo važno da znaju svi koji se bave biznisom koji zavisi od fotografija i estetike – kozmetika, moda, aksesoari, stvari za kuću…. u suštini sve što je nešto “opipljivo” i emocionalno.

Hajde da vidimo šta je TikTok estetika.

Razmišljanje o svetlu je itekako bitno, kao i kod klasičnog filma. Fora je u tome što svetlo ne sme da izgleda “studijski”, jer to onda deluje fejk i kao reklama. TikToker nema rasvetu od 1000 eura, ali ima neku skromniju, jeftiniju rasvetu. To su obično ring lightovi, led trake u pozadini, manji RGB stickovi koji farbaju prostor i tako dalje.

Ipak, prirodno svetlo je primarna odlika TikTok estetike, i uvek je idealno snimati na prirodnom svetlu, pored prozora.

Stan u kom se snima je jako važan ako imate neki emocialan brend. Jako je bitno da to bude trendy nameštaj i dekoracije, da izgleda kao sa Pinteresta, recimo pariski stil enterijera koji je sada trend, sa lajsnama, pampasima, belom osnovom stana i tako dalje. Ili bilo koja druga moderna estetika. U stanu treba da budu sve svetle, bele ili krem nijanse, ništa šareno. 

Minnie mi je otkrila da postoji tačan naziv za ovu estetiku, a to je “that girl”. To je “tajni ženski TikTok” koji ima svoje stereotipe: u kupatilu se nalazi minimalno pakovanje Olaplexa, na posteljini koja se presijava na jutarnjem suncu je čuveni Five Minute Journal (najprodavaniji planer na svetu), prave se zeleni smoothiji koji daju dobar kontrast u belim stanovima, koriste se Apple uređaji, pale se bele mirišljave sveće u trendy oblicima,  fokus je na ličnom razvoju i tako dalje. Evo par TikTokova da skontate koja je ovo estetika:

@wellnesswithshreya highly requested mini tour of my studio apartment #apartmenttour #roominspo #sanfrancisco #aesthetic ♬ original sound - toohot4scotty

@kaylieestewart part 1 of becoming the best version of yourself in 2022 #motivation #thatgirl #healthylifestyle #healthylifestylechange #fyp ♬ this is what falling in love feels like - JVKE

Ako nemate ovakve uslove kod kuće, a snimate TikTokove za neki brend koji zavisi od estetike, dobra ideja je da iznajmite ovakav stan i snimite za jedan dan 10-20 TikTokova u njemu (naravno prethodno smislite sve ideje). Opet, i taj stan treba da bude dobro osvetljen, ako nema prirodnog svetla mora se dodati veštačko i tako dalje. 

Idealno rešenje i preporuka je da opremite jedan prostor koji će biti samo za snimanje TikTok i Reels videa, odnosno UGC reklama za vaš brend generalno. Ovo sad pričam ako ste ozbiljan brend.

Na primer, ako je ste online shop za kuhinjske aksesoare i gedžete, treba da nađete neki prostor za snimanje, napravite tu neku kuhinju okruženu gipsanim zidovima, i da se stalno snimaju UGC klipovi za reklame. Znam ljude koji su upravo ovo uradili i prodaja im je skočila višestruko.

Dakle, da rezimiramo: to što snimamo telefonom ne znači da snimak treba da bude amaterski. Treba da izgleda lepo, ali na tiktokerski način.

Titlovi - matematički dokaz zašto vam trebaju

Skoro svaki viralan video ima jednu osobinu: može 100% da se razume bez zvuka. A to se najčešće postiže titlovima.

Evo vam matematički dokaz zašto video teško može da vam uspe bez titlova. Vrlo je prosto:

Prvo, oko 85% ljudi ne mogu da čuju zvuk na telefonu (rađeno je bezbroj studija, evo jedne)

Ljudi se nalaze se negde gde je previše bučno, šta god. Ako nešto pričate, vi ste za njih mutava riba koja otvara usta. I oni taj video skipuju.

Sa druge strane, kada postavite nov video, TikTok algoritam radi tako što ga prvo pusti nekoj maloj grupi ljudi (recimo stotinak) i meri reakciju. Koliko procenata ljudi je skipovalo video? Ako je procenat veliki TikTok zaključuje da video smara i neće ga prikazivati dalje.  

Šta to znači? Pa možda ste vi ispričali najgenijalniju stvar na svetu, ali TikTok algoritam to ne zna. On misli da pričate neke gluposti i da smarate jer jedino što on zna da izmeri je da većina ljudi skipuje posle nekoliko sekundi.

Nadam se da je sad jasno zašto su titlovi esencijalni. Evo sad nekih bitnih pravila za titlove:

Nemojte da stavljate neke fancy titlove jer to odmah miriše na neku skupu produkciju i reklamu, ljudi to skipuju. Najbolje koristite one najprostije default TikTok fontove.

Ovo je jedna stvar koju sam ja lično dugo pružao otpor da prihvatim, ali svi A/B testovi su pokazali da je istina. Najobičniji “fabrički” TikTok font sa okvirom deluje ljudima realno, kao da je to pravila neka stvarna osoba. Dakle, ovo je razlika:

Dakle, na TikToku vladaju potpuno suprotna pravila od tradicionalnog agencijskog advertajzinga, i kao što rekoh, dugo sam se opirao da to prihvatim.

Veliki brendovi će posebno pružati otpor ako probate ovo da im objasnite, jer oni su naučeni da prate knjige standarda. Na TikToku je glavna fora da budeš “blend-in”, odnosno da se brend što bolje uklopi u TikTok kulturu. Ako je video previše “profi” to nije TikTok.

 

Kako da dodate titlove?

Ovde sam embedovao kratak tutorijal, najjednostavnije je da to uradite u aplikaciji CapCut na telefonu. Aplikaciju je napravio TikTok i besplatna je.

Ako se titlovi dodaju direktno u TikTok aplikaciji, to pomaže u rankiranju. Ako ste ih dodali u CapCutu, onda u TikToku možete da dodate jedno skriveno tekst polje koje stavite van ekrana, taj tekst će onda uticati na SEO optimizaciju.

TikTok SEO je jako bitna oblast i opširnije na tome imate na TikTok Biznis Akademiji gde smo sve detaljnije obradili.

@istokpavlovic 80% ljudi ne čuje zvuk. Ako objavljujete video bez titlova, 80% ljudi skipuje. Ukucajte bilo šta ovde u pretragu - videćete da trending videi svi imaju titlove. #marketing #istokpavlovic ♬ original sound - Istok Pavlovic

RyanAir - primer brenda koji je skapirao TikTok.

RyanAir je meni najgenijalniji profil nekog brenda na TikToku. Oni se zezaju na svoj račun, zezaju sa se činjenicom da ih pola planete napada za lošu uslugu, a njihov odgovor je uvek u fazonu “šta hoćeš ti druže, letiš za 20 evra”. Klipovi su im 100% u UGC fazonu, deluju kao da neka duhovita osoba vodi ovaj profil u slobodno vreme bez ikakvog truda oko produkcije. 

E to je TikTok! Umesto da pokušavaju da ispadnu “profesionalni” (što bi bilo potpuno fejk) oni ispadaju realni i to publika želi.

Njihov profil je uradio nešto što je super ideja – uvođenje karaktera. Avion kome su dodate oči kao efekat na TikToku i koji komentariše razne stvari.

Pogledajte ovih par RyanAir klipova i obavezno ih pratite, biće vam beskrajna inspiracija.

@ryanair Bestie how else will I make bank i’m sorry #ryanair #airline #traveleurope #cabincrew ♬ umm.. yeah - safetyncts

@ryanair When are we coming to America? We’re already there #ryanair #jimmyfallon ♬ original sound - Reality Tv City

Trendovi

Jeste li videli nekada klip na TikToku koji ima 5 miliona lajkova, a vama apsolutno nije jasno o čemu se u klipu radi i zašto bi to iko ikada lajkovao?

To su trendovi.

Trendovi na TikToku su posebna nauka za sebe. To je deo interne kulture koju možete da razumete tek kada uđete malo dublje u razumevanje mreže.

Ja bih rekao ovako: trendovi su specifične emocionalne strukture priče sa kojima se ljudi poistovećuju. Naravno, apsolutno vam nije jasno šta sam time hteo da kažem, pa hajde da pokažem na primeru.

Ovo je “bogami mogli bi”, trend koji je lokalno popularan na Balkanu poslednjih par meseci. 

Uz ovaj trend ide refren od trepera iz Osijeka, Z++ i Massimo Savage, “Mogli Bi”.

Ideja je da se u prvih nekoliko sekundi ekranu stoji tekst u kojem je opisana neka aktivnost za koju znamo da nije dobra/zdrava za nas, ali svejedno ćemo da srljamo u to jer ne možemo da se obuzdamo.

U momentu kada se u muzici desi “drop”, kreće refren “pa mogli bi, mogli bi…”

Evo par primera:

@onestvari #goviral #fyp ♬ original sound - Luc1f3r

@natasapejasinovic He he #fy #fyp #viral #xyzbca #fashiontiktok ♬ original sound - Luc1f3r

Sad vam je verovatno jasnije šta je poenta trenda. Dakle, to je nešto kao “mim sa tikoka”. Dobro uradjen trend  je “relatable”, odnosno ljudi mogu da se poistovete.

Da li biznis profil može da uspe ako ne pravite ove trend klipove? U suštini može, ali moja preporuka je ipak da oko 10% vaših klipova budu neki trendovi jer to jača brend. 

Ipak, pazite da to ne ispadne “krindž”, jer često brendovi koji pokušavaju da se uklope u ove trendove zapravo ispadnu smešni kao neki boomeri koji pokušavaju da budu cool.

Dijalozi

Jedan od najpopularnijih formata na TikToku su dijalozi. To su najčešće klipovi u kojima ekspert iz neke oblasti ima dijalog sa “naivnim subjektom”, sa osobom kojoj otkriva neke fazone iz svog posla.

Ovi klipovi su popularni za advokate, savetnike u finansijama, razne trenere… generalno za svaku oblast gde se vi brendirate kao neki ekspert za nešto ovo je idealno i trebalo bi da imate bar 20% ovakvih klipova ili više na profilu.

Najpoznatiji profil ovog tipa na svetu je Erika Kulberg, ona je advokatica sa 9 miliona pratilaca, a neki njeni klipovi imaju preko 50 miliona pregleda. Ona ljudima otkriva kako mogu da nadmudre korporacije i da steknu razne benefite. Pogledajte zašto je ljudi vole:

Ovaj video ima 75 miliona pregleda:

@erikakullberg What Nike doesn’t want you to know about getting a free pair of shoes #personalfinance #moneytok #money #lawyer ib: @milansinghhh ♬ original sound - Money Lawyer Erika

Ovaj video ima 26 miliona pregleda:

@erikakullberg Stolen airpods? They don’t want you to know this hack #lawyer #personalfinance #thankserika #erikataughtme ♬ original sound - Money Lawyer Erika

Eriku smo upoznali Almina i ja u Dubaiu i otkrila nam je iz prve ruke kako pravi ove videe.

Erika nam je ispričala da je počela tako što je analizirala uspešne TikTok klipove sa dijalozima, rečenicu po rečenicu, strukturu priče, i tako je vremenom razvila svoje scenarije.

Rešio sam da proverim da li ovakav format radi i na našim prostorima i pokidao je:

Dijalozi rade na domaćem tržištu i donose kupce - evo probali smo:

Moja prijateljica Dajana Šobot je poznati broker za osiguranje. Snimili smo nekoliko klipova u ovm fazonu kod mene u studiju. Ideja je bila, kao i kod Erike, da se ljudima otkriju razni benefiti za osiguranje koje nisu imali pojma da mogu imati.

Pogledajte ovaj klip, pokidao je sa 360.000 pregleda – iako Dajana ima 7000 pratilaca. 

To je ono što vam pričam sve vreme, zašto treba raditi Reels – to je jedini način na Instagramu da dođemo do novih ljudi koji nas ne znaju. Ovaj klip joj je doneo nekoliko hiljada novih pratilaca.

Ali nebitni su pratioci –  bitno je ovo: javili su joj se klijenti i dogovorila je stotine novih polisa zahvaljujući ovom videu, tako da smo još jednom potvrdili: TikTok i Reels rade za biznis.

View this post on Instagram

A post shared by Dajana Petić Šobot (@doktor_za_osiguranje)

Na TikTok Biznis Akademiji Minnie i ja smo posvetili ceo jedan modul ovim dijalozima, objasnili smo kako se pišu scenariji za njih, kako treba da se namesti kamera, da se snimi i izmontira – sve naravno samo na telefonu u besplatnoj CapCut aplikaciji.

TikTok Biznis Akademija

Ovde sam vam izneo neke ključne koncepte i to će vam biti dovoljno za početak. Obavezno otvorite TikTok i počnite da istažujete klipove iz svoje oblasti, obratite pažnju na one koji su imali puno pregleda i lajkova, i uzmite njih kao inspiraciju.

Ako želite da se ozbiljno posvetite TikToku i da steknete 100.000 pratilaca za 6 meseci poput Mame Za Pet, preporučujem vam da se upišete na TikTok Biznis Akademiju kod Almine i mene. U zatvorenoj grupi za polaznike smo nas dvoje i vodićemo vas na tom putu. Znaćete u svakom momentu tačno gde ste pogrešili, zašto vam videi nemaju preglede, i šta treba da korigujete da biste dobili preglede, pratioce, i prodaju.

Ova Akademija je idealna ako želite jednu od ovih stvari:

• Da razvijete biznis uz pomoć TikToka
• Da razvijete Instagram profil uz pomoć Reels-a
• Da pravite efikasnije reklame za svoje proizvode u UGC fazonu

Za svaku od ovih stavki iskreno mislim da vam je TikTok Biznis Akademija prava stvar.

Naučićete da pišete zanimljive scenarije, snimate, editujete, da pravite UGC videe koje ljudi žele da gledaju.

Na akademiji dobijate video lekcije, našu podršku u grupi i live zoom callove, direktnu komunikaciju sa nama, kao i bonuse – newsletter sa trendovima i idejama za klipove pod nazivom TikTok TrendWatch, plus razne ebookove.

 

Prijavite se na TikTok Biznis Akademiju

Toliko od mene u ovom blog postu – pišite mi na Instagramu ako imate neka pitanja. A za vas koji se upisujete na TikTok Biznis Akademiju – spremite se na najzanimljiviji i najefikasniji period u istoriji vašeg marketinga kroz koji ćemo zajedno da se družimo, jer ja iskreno mislim da su TikTok i UGC kultura trenutno najzdraviji oblik marketinga i to je budućnost svega.

Pozdrav!

The post TikTok i Reels za biznis – ultimativni vodič first appeared on Istok Pavlović.