Nalazim se u centru Novog Sada, jutro posle drugog dana Exita. Seo sam u kafić i postavio na Instagram fotografiju trga i lepe crkve u centru. Par minuta kasnije, otvaram Instagram i vidim da mi je fotku lajkovao neko sa korisničkim imenom @wellnesshotelparkns. Otvaram da vidim ko je to, i shvatam da je u pitanju profil novosadskog hotela Park, koji ima lep spa centar. Na profilu su slike iz svakodnevnog života u tom objektu, vidim nasmejane ljude, lep prostor i sve ostalo. Vidim da je taj dan na akciji neka masaža po neverovatno povoljnoj ceni. Sav slomljen od celonoćnog đuskanja po Exitu, okrećem ih i zakazujem. Fast forward, izlazim iz spa centra dva sata kasnije, prezadovoljan uslugom, i preporučujem nekolicini svojih prijatelja da odu.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Ova priča ukratko oslikava suštinu korišćenja Instagrama za promociju i marketing generalno.
Instagram na prvi pogled deluje kao da nema neke vajde od njega kada je posao u pitanju. Nema prostor za reklamu, nema reblogovanja, a komentari su retki jer je sve vizuelno. Ako bi neko i pokušao da reklamira bilo šta u komentarima, brzo bi bio banovan.
Međutim, Instagram ima jedan kanal komunikacije, naizgled naivan, ali vrlo moćan. Lajk dugme.
Ljudi postavljaju slike na Instagram zbog lajkova. Ako im lajkujete slike (ne sve, već samo one koje vam se zaista sviđaju), to ne deluje kao reklama. Najveća moć lajka je u tome što je nevidljiv. Ljudi su uglavnom zaslepljeni svojim egom i željom da im fotografije budu voljene, i taj ego će ih zauvek sprečavati da percipiraju vaš lajk kao reklamu.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Recept
Dakle, generalna formula bila bi sledeća:
- Otvorite Instagram profil za vaš biznis, da li je to fitnes centar, kafić, poslastičarnica, nebitno. Postavljajte fotografije na kojima se vidi lepa atmosfera, da je ljudima tu prijatno, svakodnevna dešavanja, zanimljive i duhovite situacije, itd.
- Zapratite neke zanimljive ljude koji bi mogli da budu vaši klijenti ili poznaju dosta ljudi. Ili, pretražujte slike po tagovima i lokacijama kako biste našli ljude koji su vam ciljna grupa. U mom primeru, neko iz hotela Park je verovatno gledao fotografje tagovane kao #novisad ili fotke sa tom lokacijom, jer su takve fotke uglavnom tagovali turisti koji su došli u Novi Sad na Exit – idealna ciljna grupa.
- Svim tim ljudima koje pronađete lajkujte slike, ali ne rafalno, i ne previše. Lajkujte samo ono što vam se zaista sviđa, lajkujte im fotke koje im niko drugi nije lajkovao jer su možda ružne ali njima emotivno mnogo znače.
- Jako je važno da username bude nešto što će ljudima da naznači čime se vi bavite, jer će tako lakše kliknuti da otvore vaš profil. U mom slučaju, njihov username je @wellnesshotelparkns, dakle već iz korisničkog imena vidim da su u Novom Sadu, i da imaju neke veze sa masažama. Da mi je sliku lajkovao samo @hotelpark, verovatno ne bih otvorio da vidim o čemu se radi.
To bi bilo to o marketingu na Instagramu.
E da. Još jedna stvar, vezano za Instagram. Verovatno će vam mnogi ljudi savetovati da koristite neke popularne tagove kako biste skupili lajkove. Međutim, ne dajte da vas to zavara. Da, dobijaćete više lajkova na slike, ali su statistike pokazale da ti lajkovi dolaze uglavnom od ljudi koji po ceo dan pretražuju te popularne tagove, i lajkuju vaše slike isključivo zato što očekuju da ćete vi lajkovati njihove, a ne zato što ih zanima to što vi radite.
Dakle, moj savet je da zaboravite na tagovanje slika popularnim tagovima. Odnosi mnogo vremena, ljudima deluje da ste očajni i “trying too hard”, a od toga imate uglavnom lažnu sliku realnosti.
Danas je Ministarstvo pravde napravilo spot u kojem predstavlja svoje rezultate za godinu dana rada. Međutim, skoro svi komentari na Fejsbuku, odmah ispod klipa, su katastrofalni: “Vi ste lopovi kao i oni pre vas”, “Trošite pare poreskih obveznika na Fejsbuk reklame”… uz gomilu najsočnijih psovki majke, oca, sestre, i šire familije.
Na ovom primeru vidi se jedna od glavnih mana Online PR-a – slobodni komentari.
Za neke vrste kampanja treba onemogućiti slobodno komentarisanje direktno ispod mesta gde je spot-objava, jer na kraju može da bude više štete nego koristi. Ko hoće, može da objavi na svom privatnom profilu i da pljuje, ali ne i direktno ispod primarnog izvora objave. Jer, to je onda kao da ste ušli u kafanu i pitali “Šta mislite o Dinkiću”, a onda sve te izjave stavite u Dinkićev spot.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Na vama je da procenite koje su to situacije kada treba ovo uraditi – najčešće je to kada potencijalni broj “hejtera” prelazi neku kritičnu masu. Setite se one računice: Ako je 100 ljudi “za”, i 100 ljudi “protiv” nečega, od ovih 100 “za” samo će 2-3 napisati komentar, a od ovih 100 “protiv”, njih 20 će napisati komentar. Jer je negativna energija mnogo jača pokretačka snaga, kao što napisah. Stavljanjem mogućnosti slobodnog komentarisanja, vi praktično dobijate nerealnu sliku javnosti o sebi, i još direktno dajete mogućnost da tu nerealnu sliku svi vide.
Naravno, ovo treba izvesti na fin i diskretan način, jer će vas u protivnom napasti kako ste protiv slobode govora i demokratije. Na primer, napravite jedan mikrosajt na kojem je embedovan video ali nema mogućnosti komentarisanja… i razni drugi modeli. Ideja je da sloboda govora ostane, ali da se ta sloboda ne može ispoljavati baš u vašoj kući.
Recimo, ovde sam objavio tekst u kojem se govori da HAARP antene ne postoje u Srbiji, i zabranio sam komentarisanje ispod teksta. Da sam ostavio mogućnost komentarisanja, taj moj tekst bio bi beskoristan – jer bi neko došao, pročitao tekst, zatim pročitao 100000 gnevnih komentara u produžetku, i otišao bi sa sajta uveren da HAARP kontroliše mozgove Srba a da su mene Amerikanci platili da lažem narod.
Na ovaj način, poruka koju želete da prenesete ostaje fokusirana, a osoba odlazi sa stranice isključivo pod utiskom vaše ideje.
Ukoliko tražite nove ljude za posao, jedan od efikasnih načina je naravno Infostud Poslovi. No, i on i svi sajtovi za posao imaju jednu manu, a to je da mnogi kvalitetni ljudi koji bi bili zainteresovani te sajtove ne posećuju. Takođe, postavljanjem oglasa na Infostud, masa prijava biće vam od ljudi koji su očajni samo da nađu neki posao, i koji će vam poslati prijavu po principu “ako prođe, prođe”, bez obzira što nemaju blage veze sa veštinama koje se navode u oglasu. To će vam oduzeti dodatno vreme jer će sve te prijave biti beskorisne.
Nedavno mi je pala na pamet solucija koja rešava sve ove probleme, za nekoliko dolara – Fejsbuk reklame. Pogotovo dobro funkcioniše za deficitarne oblasti kao što su programeri ili dizajneri, i za neke usko specifične oblasti gde je teško naći ljude. Poenta je – možda mnogi od ovih ljudi ne vise na Infostudu, ali skoro svi vise na Fejsbuku. I postoji način da baš njih tamo nađemo.
U čemu je fora? Pa, verovatno već i vrapci na grani znaju da se na Fejsbuku mogu postaviti reklame, ali ovde je tajna u načinu targetovanja. Najbolje da opišem konkretan primer koji sam probao, i koji mi je dao odlične rezultate.
Za jedan projekat bio mi je, dakle, potreban PHP & Wordress developer. Otvorio sam formu za kreiranje nove reklame, i napravio ovakav naslov, sliku i tekst:
Image may be NSFW. Clik here to view.
Zatim sam stavio da reklama targetuje samo ljude iz Srbije od 18 do 30 godina, i sa strane mi se pokazalo da je to nešto preko 2 miliona ljudi. Da sam ostavio ovakvo targetovanje, reklama ne bi imala nikakvog efekta, jer od tih 2 miliona skoro niko ne bi kliknuo, i prestala bi da se prikazuje posle nekoliko minuta. Ovo je zato što Fejsbuk favorizuje reklame koje imaju interesovanje, a dosadne ne prikazuje.
Međutim, cela poenta je u dobrom targetovanju prema interesovanjima. Otvorio sam “precise interest” i ukucao “WordPress” i “PHP”. Time sam smanjio broj ljudi do kojih dobacujem sa dva miliona na samo šest i po hiljada. ALI.
Svih tih 6.500 ljudi su lajkovali ILI WordPress ILI PHP, bar jedno od ta dva (dakle sabiraju se uslovi, što ih je više, veći je broj).
Image may be NSFW. Clik here to view.
Samim tim, sada reklama postaje neuporedivo efikasnija – prikazuje se samo ovim ljudima, i to jako često, jer veliki procenat njih klikne na reklamu, a to je ono čime Facebook meri učinak. Kada Fejsbuk “oseti” da je dobar deo ciljne grupe zainteresovan za reklamu, onda je favorizuje i prikazuje još češće, i to je sve jedna pozitivna povratna sprega.
S druge strane, ovim sam automatski sasekao ljude koji nemaju veze sa WordPressom, a koji bi se javili na svaki oglas za posao “pa šta bude” (da, ovo se dešava inače jako često). Jako su male šanse da je neko od njih lajkovao WordPress ako se time baš ne bavi. Što znači – neće više stizati oni CV-evi sa završenim kursom Microsoft Office-a i vozačkom dozvolom B kategorije.
Dakle, s jedne strane, ovako dobacujete samo do ljudi koji su vam stvarno potrebni, s druge strane neverovatno je jeftino jer je targetovana mala grupa ljudi unutar koje je relativno velika zainteresovanost za reklamu.
Rezultat: Stiglo je 22 prijave za posao, uglavnom od ljudi koji su savršeno stručni za navedenu tematiku. Najboljeg od njih smo naravno izabrali :)
Evo ovde još nekih podataka, koji će vas verovatno zanimati…
Image may be NSFW. Clik here to view.
Potrošen budžet je bio 20 dolara. Za taj budžet, praktično, skoro svi od ovih 6,500 ljudi su videli reklamu, svaki od njih u proseku 90 puta. To znači da je svako ko je iole bio zainteresovan po ceo dan viđao ovu reklamu i na kraju je kliknuo na nju (što su mi ljudi i uživo potvrdili). 608 klikova ukupno, od toga dakle 22 prijave, konverzija dakle 1 u 27, što je sjajno. Iako sam stavio limit dnevnog budžeta na $10 i maksimalnu cenu klika 6 centi, nijedan dan se nije trošilo više od 3-4 dolara. Klikovi su, inače, vodili na oglas koji je bio postavljen kod mene na sajtu. Ako već imate oglas na Infostudu ili negde, onda možete da usmerite klikove i tamo.
To je ukratko sve, i sada se naravno ova ideja može apstrakovati na bilo koju oblast.
Malopre sam napravio animiranu sliku koju vidite. Scena je iz Koloseuma u Rimu od pre nekoliko dana. Da bih od HD video klipa napravio GIF, koristio sam Photoshop, Adobe After Effects i Adobe Lightroom, a ovaj proces zahteva veoma brz kompjuter sa ogromnom količinom memorije. Sve ovo, međutim, uradio sam sa zastarelog maminog kompjutera, koji jedva može da otvori Microsoft Word. Sve je radilo brzo i savršeno.
Na ovom primeru vidi se revolucionarni softver pod nazivom Mainframe 2, koji će uskoro biti otvoren za javnost i dostupan svima. Ovo je startup kompanija iz San Franciska na čelu sa vizionarom Nikolom Božinovićem, koji se tamo nalazi već godinama i ima iza sebe već jednu uspešnu kompaniju, MotionDSP. Kompletan tim za razvoj sastoji se od Srba. Deo tima je u Americi, a deo ovde. Imao sam tu čast da asistiram u razvoju.
Bilo koji program radi iz browsera
Poenta ovog softvera jeste u tome da imate svoj privatni virtuelni kompjuter, sa svim programima i fajlovima, na kome možete da radite gde god da se nalazite. Otvara se iz browsera preko celog ekrana, kao YouTube, i nije potrebno instalirati nikakve dodatne pluginove, sve je čist HTML5. Svi najzahtevniji programi na svetu rade perfektno čak i na najstarijim računarima.
Vaš kompjuter, zapravo, je samo terminal koji prikazuje sliku sa kompjutera koji se nalazi hiljadama kilometara dalje. Taj udaljeni kompjuter izvršava sve proračune, najkompleksniju grafiku, i industrijske procese. Ovo sve radi neuporedivo brže od bilo kog kompjutera koji možete da kupite u radnji, jer se nalazi na cloud tehnologiji – umreženom sistemu od stotina hiljada računara koji zajedno rade kao jedan.
Danas je ceo sistem predstavljen javnosti, a o njemu su već pisali najpoznatiji tehnološki portali poput Venture Beat. Ukoliko ovo bude zaživelo, a verujem da hoće, ovo će biti jedna od najperspektivnijih kompanija na svetu, a Nikola Božinović bi mogao da postane Srbin koji je poznat poput Pupina ili Tesle.
Nikola je inače iz Niša. Preporučujem da pročitate jako inspirativan intervju sa Nikolom iz 1996. u vreme Studentskog protesta.
U svakom slučaju, biće uzbudljivo posmatrati šta se dešava sa ovim projektom, a pozivam vas da nam se pridružite. Ostavite email adresu i pratite dešavanja na www.mainframe2.com.
Ova godina donela je jedan novi talas u dizajnu digitalnih medija, koji se kratko zove “flat” (ravan). Radi se o poprilično radikalnom zaokretu, koji je na prvi pogled ljudima malo čudan i neočekivan, ali ima svoj smisao. Najbolji primer je iOS i iPhone – preko noći ljudima se bukvalno “promenio telefon” i svi su bili u šoku. Sve ono što je nekada bilo 3D, reljefno, podražavalo neki izgled iz prirode, sada je postalo ravno i oslobođeno bilo kakvih suvišnih detalja. Evo ovde jedne dekonstrukcije same suštine ovog dizajna i pregleda najbitnijih trendova.
Pokušaću najpribližnije da ilustrujem kako se desio ovaj zaokret u dizajnu: Zamislite da imate jedan stan koji ste godinama punili stvarima. Dovlačili ste u njega sve postojeće aksesoare, ukrase, punili ga raznim dodatnim policama, skupljali ste stvari od rodbine, prijatelja, niste bacali nijednu kutiju, nepotreban poklon, sve ste nekako ređali tu po stanu na sve strane, pod parolom da želite da vam dom odiše toplinom i dušom, a i “nikad se ne zna kad će nešto od toga da zatreba”.
Vremenom, sve je više stvari. Sve postaje zbijeno, jedno do drugog, počinje da se zavlači prašina u nepristupačne delove i sve je teže održavanje stana. Stan počinje da odiše čemerom i teretom, postaje nemoguće raditi bilo kakav posao jer je sve prepuno distrakcija, a hodanje po stanu se pretvara u preskakanje i izbegavanje raznih objekata.
Jednog jutra, vlasnik stana se probudio i rekao “ne mogu više da trpim ovaj lom!”. Narednih nekoliko dana oslobađa se svih stvari i ostavlja samo minimum koji mu je potreban za život. Nešto pobaca, nešto razdeli rodbini, odnese za sirotinju, nešto proda… prekreči ceo stan, i na kraju u njemu ostanu krevet, sto, stolice, malo osnovnog nameštaja i par slika.
Upravo identična stvar se desila sa dizajnom digitalnih medija. Godinama smo imali punjenje sadržajem, samo da sadržaja bude što više. Na sve strane bili su pozivi na klikove, pogledajte i ove tekstove, pogledajte i one tekstove, dugmići za lajk, šer, tvit, pin, i tako dalje.
Sada se jednostavno sve to “počistilo” i ide se na dizajn sa što manje distrakcija.
Kraj skeuomorfizma
Već deset godina, opšti stil dizajna bio je nešto što se zove skeuomorfizam – podražavanje realnog sveta na digitalnom mediju. Ljudi su se trudili da im sve izgleda što više prirodno – sa senkama, reljefno, sa teksturama drveta, papira… jer je to bio način da se pobegne od “kompjuterskog” izgleda. Mnogi ljudi imali su strah od novih tehnologija, od kompjutera, i ideja je bila da se ljudima kreira iluzija da nisu u interakciji sa kompjuterom, već sa nekim stvarima na koje su navikli u opipljivom svetu. Dakle, ovo je bilo skroz opravdano.
Sada, svi su se navikli na kompjutere. Svi su otvorili Fejsbuk, došli su online čak i oni za koje nikada ne bismo pomislili, i digitalni mediji su postali prihvaćeni među širokim narodnim masama. Sa druge strane, rodili su se i stasali novi mladi ljudi kojima su digitalni mediji nešto osnovno i jedino. Prestaje potreba za podražavanjem prirode – kompjuterski interfejs, dugmići, meniji, mogu slobodno da izgledaju “kompjuterski” jer nema više straha da neće biti prihvaćeni ako budu ono što jesu.
Difuzija inovacija u dizajnu
Još jedna stvar je jako važna, a to je kako i kada uopšte dolazi do smene trendova, ne samo u ovom slučaju. Na ovom blogu pisao sam o difuziji inovacija – sociološkom mehanizmu za širenje bilo kakvih trendova u društvu. Kreće od early adoptera, ljudi koji su uvek prvi u svemu, dolazi do rane i kasne mase, i na kraju dolazi do “laggards” – ljudi koji poslednji usvajaju bilo šta.
Generalno pravilo glasi – onog momenta kada neki trend dođe do “late majority” i “laggards”, vreme je da se taj trend promeni i da se kreira neki novi. Na primer, neki font ili vrsta fontova postanu moderni. Počinju da ih koriste top dizajneri, high-end brendovi u svojim kampanjama. Zatim počinju da ih koriste i manje kompanije. Onog momenta kada taj font zateknete na radnji “Butik Mara” u Dobanovcima, to znači da je vreme da se taj trend promeni. Na ovaj način kruže svi trendovi, ne samo u dizajnu, već i u modi, svuda.
Ovo žene jako dobro znaju. Neki modni trend postane popularan i kreće od “ranih usvajačica” koje to prve nose. Na primer, letnje čizme. Onog momenta kada letnje čizme počnu da nose devojke koje su do juče nosile Air Max patike, “rane usvajačice” zauzimaju stav “ne bih u životu više to obula” i počinju da nose nešto novo.
Skeuomorfizam je došao do nivoa da je korišten apsolutno svuda, i jednostavno, po gornjoj formuli, bio je krajnji trenutak da se taj trend napusti.
Ovo su sve kombinacije faktora koje su dovele do “flat” dizajna.
Vizuelne karakteristike
Pre svega, osnovna karakteristika novog dizajna su tanki fontovi i tanke linije. Za naslove se koriste light verzije fontova, koje su se do sada koristile uglavnom u modnoj industriji i među luksuznim brendovima. Korišćenje light fontova za naslove ima svoju svrhu – a to je da debljina slova u naslovu bude prividno ista kao i debljina slova u tekstu kojim je ispisan sadržaj.
Što se same tipografije tiče, ovo je istovremeno i kraj trenda sa naslovima u bold condensed fontovima. I “slab serif” trend, poput fonta Museo , odlazi u prošlost.
Ogromni prazni prostori
Osnovna karakteristika ovog novog dizajna su velike margine. Kad kažem velike, to znači toliko velike da na prvi pogled deluje kao greška – jer smo se navikli na sajtove natrpane informacijama, gde je sve jedno do drugog. Pogledajte recimo home page kompanije Dropbox, koja vredi preko 4 milijarde dolara. Toliko vredna kompanija usudila se da stavi na svoj home page jednu sliku, jedno dugme, i par reči. A svi ljudi od kojih žive treba da se prijave preko tog sajta.
Skrolovanje više nije problem – prazni prostori dovode do toga da se informacije moraju poprilično skrolovati, ali sva istraživanja pokazuju da ljudi zapravo vole da skroluju.
Ikonice i bilo koji delovi interfejsa su poprilično razuđeni, ikonice su često i monohromatske. Ovim se postiže efekat preglednosti i fokusa. Nešto kao razlika između radnje koja drži u izlogu 150 cipela, i radnje koja drži tri cipele, a oko njih je ogroman prazan prostor.
Senke nisu potpuno nestale. Ustvari, često se javljaju senke pod ekstremno oštrim uglovima, kao da svetlo pada po tom 2D principu.
Sve linije su tanke, nema nigde nikakvih debelih ivica. Često se kombinuju površine sa ogromnim fotografijama u pozadini i površine koje su potpuno jednobojne, kao ovde i li ovde.
Dosta dobrih primera može se naći na Pinterestu ili Dribblu. Takođe, pročitajte i odličan članak o ovome na uvek dobrom Smashing Magazinu.
Dizajniranje stvari na ovaj način je poprilično zanimljivo, i kada se jednom uhodate i pohvatate način razmišljanja, ide prilično glatko. Ako ste pronašli neki dobar link sa primerima, pošaljite ga ovde u komentarima. Hvala!
Sajt Google.com, koji navodno vredi trista milijardi dolara, zapravo može da se napravi za pet evra!!! Ovo je informacija koju smo dobili od anonimnog izvora, eksperta za izradu web sajtova.
Naime, prema rečima ovog eksperta, sajt Google.com sastoji se od jedne slike u takozvanom “img tagu”, i od jedne forme za unos podataka. Sve ovo može da se uradi u programskom jeziku HTML po ceni od 5 evra, i to zna da uradi svaki programer sajtova!
Međutim, u zvaničnim dokumentima stoji da kompanija Google.com vredi 290 milijardi dolara, tako da je jasno da se ovde radi o nekom velikom pranju para, a sve to iz džepova svih nas, jadnih i napaćenih građana koji plaćamo porez.
Ovako su po ko zna koji put izvestili domaći tabloidi o nekakvom “skandalu” vezanom za sajtove. U ovom slučaju radi se o kampanji Lifestyle Serbia, koju su osmislile tri veoma stručne žene, svaka jako dobra u svom poslu, za promociju Srbije na društvenim mrežama.
Za kampanju Lifestyle Serbia sam saznao još pre nego što je pokrenuta, jer autorke lično poznajem. Kada sam čuo koliko je sve destinacija u planu za obilazak, fotkanje i promociju, i kada sam čuo koliko su malo novca dobile za sve to od Turističke organizacije Srbije, rekao sam im: “to je premali budžet, na kraju ćete pola tih troškova morati da plaćate iz svog džepa, ali cenim vaš entuzijazam.” I onda se pojavi tekst u Kuriru koji im na ceo taj entuzijazam sruči lavinu fekalija.
Nažalost, novinarka Kurira Silvija Slamnig, tendenciozno neukom narodu u ovoj kampanji potencira samo sajt, tačnije tehničku izradu istog. Struktura ovakvih “skandaloznih” članaka je uvek ista: potencira se koliko košta izrada sajta prema mišljenjima “eksperta za sajtove” (neka mala cifra), a onda se to poredi sa cenom koja je plaćena za ceo projekat (neka velika cifra).
Zatim se u komentarima pojavi lavina ljudi koji podržavaju članak. To su pre svega ljudi koji ne znaju ništa o Internet marketingu, o organizaciji i logistici potrebnoj za kreiranje i promociju sadržaja, a hvala bogu, na sajtu Kurira takvih je najviše. Zatim, tu je i armija isfrustriranih “eksperata za sajtove” koji će odmah zdušno podržati članak uz komentar “Ja bih to uradio i za sedam evra!”
Ovo je klasična tabloidna manipulacija: kreirati priču na osnovu poluinformacija, kako bi se ušlo u empatiju sa čitaocima, i kako bi se tabloid pozicionirao kao pseudo “zaštitnik građana”. Zato se uvek koriste reference na “ovo je novac poreskih obveznika iz džepova svih nas”, “Da nije bilo Kurira građani ne bi saznali gde ide njihov teško zarađeni novac”, i slično. Autorka Silvija Slamnig je, recimo, poznata po legendardnom tekstu u kojem jadnom siromašnom narodu otkriva veliku zaveru bogatih bankara – kad promenite evre u dinare i nazad, dobijate manje novca! Struktura ista – lažna empatija i “Kurir brine o sirotim napaćenim građanima”. Ili, na primer, Silvijin tekst o tome kako nas Amerikanci truju kemtrejlsima i kako je Kurir to prvi javio narodu!
Za novinarku Kurira, ali i za sve ostale novinare koji spinuju ovakve tekstove, imam samo jedno pitanje: Kako biste se osećali da neko dođe i kaže “svi tvoji tekstovi ne vrede ništa, jedino što vredi je HTML programiranje sajta na kome su tekstovi, a to može da se napravi za 50 evra”?
Ovakvi tekstovi su krajnje pogubni za društvo, pogotovo što se ovde radi o tri devojke. Ovako napisana vest odmah dovodi do toga da primitivci dođu i komentarišu “zna se kako su dobile te pare”. Obratite pažnju – naslov je “Devojke dobile 1.25 miliona za sajt!” Namerno se potencira zatucani rodni stereotip “zna se kako u Srbiji žene mogu da dobiju tolike pare”. Zašto nikada nije napisano “Muškarci dobili 1.25 miliona? Dakle, umesto da se pohvali ženska inicijativa i žensko preduzetništvo, još više se produbljuju srpski patrijarhalni stereotipi o ženama. A da ironija bude veća, autorka teksta je žena.
Dakle, ukratko – ne verujte tabloidima kada potenciraju nekakve “cene za izradu sajta”. Radi se o oblasti koja nije razumljiva svakom, i bilo koja kampanja bazirana na Internetu može se po ovom tabloidnom modelu diskreditovati.
Pre mesec dana pisao sam o revolucionarnom softveru Mainframe2, koji je napravljen od strane naših ljudi, a koji omogućava da se bilo koji program koristi iz browsera. Danas je cela stvar puštena uživo, i možete probati ovde, direktno na blogu, klikom na dugme “play”.
NAPOMENA: Server se trenutno nalazi u San Francisku, dakle na deset hiljada kilometara od Srbije, pa će vam sve ovo raditi sa blagim kašnjenjem. U narednih par meseci, Amazonovi AWS serveri na kojima sve ovo radi biće podignuti i u Evropi, tako da će osećaj biti potpuno real-time.
Kako ovo radi?
Photoshop je zapravo pokrenut na virtuelnom računaru koji se nalazi na drugom kraju planete. Vaš klik mišem ide do Amazon G2 instance, koja renderuje i vraća nazad ono što se vidi na ekranu. Revolucionarna stvar je u tome što ovo sve radi u najobičnijem browseru, bez ikakvih pluginova.
U testiranje i razvoj Mainframe2 sistema trenutno su uključene najveće svetske kompanije, kao što su Nvidia, Adobe, Amazon, Intel, i mnoge druge. U poslednja 24 sata ovo su probali ljudi iz 124 zemlje sveta, i komentari su uglavnom veoma pozitivni.
Trenutno ne možete da otvarate svoje fajlove, ali uskoro ćete moći. Sve će biti povezano sa postojećim Dropbox / Box nalogom, tao da se fajlovi otvaraju direktno sa Interneta, i tu se i snimaju.
Moći ćete da otvorite nalog i da uploadujete i koristite bilo koji Windows program. Zapravo, svaki program će imati svoj jedinstveni URL i moći ćete da ga embedujete na bilo koju web stranicu, baš kao YouTube video. Upravo tako sam i ja embedovao program ovde, kao što vidite.
Sve u svemu, revolucionaran softver iza kojeg stoji ekipa iz Niša i San Franciska na čelu sa Nikolom Božinovićem. Prijavite se na web sajtu da biste dobili test pristup čim to bude omogućeno.
ViralNova je trenutno jedan od najposećenijih sajtova na svetu, a pojavio se pre samo nekoliko meseci. Takođe, sličnu popularnost ima i Upworthy, koji se pojavio nešto ranije, sredinom 2012.
Ako otvorite Fejsbuk, šanse su da ćete u prvih 3-4 skrola videti bar jednu vest sa nekog od ova dva sajta. Zašto?
Image may be NSFW. Clik here to view.
Viralni narativ
Ovi sajtovi su otkrili jedan “glitch u matrixu” Interneta, viralnu formu naracije.
Ukratko, recept je sledeći. Internet je prepun zanimljivih priča sa slikama, ali je to najčešće u nekoj formi koja nije uzbudljiva i “user friendly”. Ta priča se prerađuje.
Najčešće se polazi od neke dosadne slike, na kojoj se ne vidi skoro ništa – slika neke fleke na zidu, napuštene kolibe, osobe koja stoji u daljini… a naslov teksta se stavlja u formu “Na prvi pogled, ovo deluje kao krajnje običan pas / obična koliba / obična fleka, ali nećete verovati šta se desilo na kraju”. Zatim se posetilac usmerava da skroluje slike koje su ispresecane kratkim rečenicama i priča se polako otkriva, da bi se na kraju desio “punch line” u vidu glavne slike od koje se naježimo.
Rezultat – ljudi klikću na ovo više nego na zadnjice starleta i priče Kristijana Golubovića zajedno.
Očigledno, ovo je do sada najefikasnija forma u kojoj se može ispričati neka priča na Internetu. Mislim da se zasniva na tome što ljudi vole da skroluju slike, i da između gledanja tih slika pročitaju po jednu rečenicu. To im ne opterećuje mozak, čini da upijaju informacije sa lakoćom. A ono što ih vodi je misao da će na kraju videti tu “glavnu foru” koja je bila anticipirana u naslovu.
Dakle, ovakva forma naracije je “sigurica” da imate nekoliko desetina hiljada poseta dnevno samo od jedne stranice.
Dokle će ovo trajati? Ljudi će se verovatno pre ili kasnije umoriti od ove forme. Kao što su jedno vreme bili popularni tekstovi “18 načina za…”, a danas više nisu. Ali za sada, odlično funkcioniše. I, zaista ima sjajnih priča na ova dva sajta, pogledajte.
Pre nekoliko dana pisao sam o novom talasu viralnih tekstova sa sajtova ViralNova i UpWorthy, koji su postali pravi hit na Internetu. No, u čemu je zapravo tajna ovakvog sadržaja? Da, naslov jeste provokativan, ali zaključio sam da postoji nešto mnogo bitnije: Provlači čitaoca kroz samostalni proces otkrivanja i budi u nama istraživačku crtu.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Pogledajte ovaj primer sa kolibom. Prvo se pokazuje slika gomile balvana, pa polako saznajemo da je to kućica, pa se balvani pretvaraju u prozore, pa potom otkrivamo da unutra neko sedi i svira klavijature, i tek na kraju saznajemo ko je on i kako je to sagrađeno.
Svi ovi tekstovi koriste takozvanu pravilnu piramidu naracije (od detalja ka zaključku), za razliku od klasičnih novinara i Internet portala koji se bore za klikove i koriste inverznu piramidu naracije (od zaključka ka detaljima).
Većina web portala koji očajnički žele klikove stavili bi naslov “FASCINANTNO: Holandski umetnik napravio studio u obliku kamuflažne kućice”, zatim bi u prvi pasus stavili glavne informacije – ko je umetnik i kako je nastala kućica, i onda bi nam pokazali slike i detalje kuće.
ViralNova nam pravi REALNU atmosferu kao da smo SAMI OVO OTKRILI U ŠUMI i prošli kroz ceo proces otkrivanja. Kao da smo lutali kroz šumu, videli ovu kućicu, prišli i videli da se prozori otvaraju, zatim zakucamo na vrata, otvori nam neki čovek koji sedi za klavijaturom, uđemo, gledamo ambijent, sednemo, i tek na kraju čovek nam se predstavi i kaže otkud on tu i kako je kućica nastala.
Tajna njihovih tekstova je zapravo u tome. Čovek ima osećaj kao da je zaista šetao pored tog mesta, slučajno video nešto interesantno, prišao da vidi o čemu se radi i onda sam otkrivao deo po deo priče. Kao i ove koze na brani.
Lično mi se veoma dopadaju ovakvi tekstovi, mislim da je prava mala revolucija u načinu prezentacije, i da može emotivno mnogo više da nas “odnese” na mesto događaja.
Fejsbuk oglašavanje je iz meseca u mesec sve savršenije, i opseg mogućnosti koje pruža sve više ga čini primarnim oruđem za postizanje najvećeg spektra rezultata u web marketingu. Ako ovladate veštinom korišćenja Fejsbuk oglašavanja, uz pravilno targetiranje i domišljate landing stranice, možete dramatično povećati zarade i rezultate bilo kog biznisa. Krenimo redom.
Vrste Fejsbuk oglasa
Fejsbuk oglasi mogu se naći u sidebaru, ili u samom News Feedu. Oglasi u News Feedu su višestruko efikasniji – prosečan CTR (clickthrough rate) na banerima sa strane je oko 0,04%, a u News Feedu je 2%. Razlika je i u tome što je za postavljanje reklame u News Feedu potrebno i da imate Fan stranicu – sponzorisani post mora da izgleda kao da ga je postavila ta stranica.
Jedno od prvih pitanja koje me ljudi pitaju jeste “koliko se to plaća”. Odgovor je jednostavan – koliko god želite. Možete ograničiti budžet na bilo koju sumu, i preko toga neće vam se trošiti. Reklama ide, prikazuje se ljudima, i svaki put kada neko na nju klikne, na vaš račun se dodaje npr. 5 centi. Ako ste budžet ograničili na npr. 10 evra dnevno, reklama će prestati da se prikazuje kada se ispuca 200 klikova.
Nakon toga, Fejsbuk skida novac sa vaše kartice čiji ste broj ukucali. Sutradan možete nastaviti kampanju sa većim ili manjim limitom budžeta, ili je potpuno ukinuti.
Anatomija Fesjbuk reklame
Otvorite Fejsbuk i pogledajte postove u vašem News Feedu koji su označeni kao “sponsored” – tako će reklama izgledati kada se postavi. Obratite pažnju i na reklame sa strane. To su, dakle dve forme koje reklama može imati. Uvek postoji slika, i neki opis.
Primera radi, ovako izgleda reklama koja se meni upravo pojavila od strane Salona za masažu “Kinetico”. Klik na tu reklamu odvešće me na njihov web sajt. U ovom primeru, reklama vodi na nešto što je zapravo vredna informacija na njihovom sajtu, a posredno promoviše njihove usluge. Ovo je često dobra praksa – umesto da ljude vodite na home page vašeg sajta, odvedite ih na posebnu stranicu (landing page), gde im dajete neke korisne informacije iz te oblasti.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Kako početi?
Na adresi www.facebook.com/advertising nalazi se sistem za uređivanje reklama. Vašu prvu reklamu možete napraviti klikom na zeleno dugme “Create Your First Ad”. Nakon toga doći ćete u contol panel u kome birate sve opcije vezane za reklamu.
Za početak se bira cilj reklame – da li će klik na reklamu voditi na web sajt, pozivati ljude da lajkuju stranicu, ili proširiti vidljivost objave na fan stranici. Za potrebe ovog teksta pretpostavićemo da reklama vodi na neki web sajt.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Kakvu sliku odabrati?
Sledeća opcija koju Fejsbuk nudi je da uploadujete sliku koja će se pojaviti u reklami. Slika je dimenzija 600×315 piksela. Primetićete da Fejsbuk daje opciju da se uploaduje maksimalno šest slika za jednu reklamu. Ovo se radi zbog takozvanog “split testinga” – Fejsbuk će u početku ljudima prikazivati svih šest slika po nekom random algoritmu. Na osnovu broja klikova, on će shvatiti koja slika je ljudima najinteresantnija, i počeće da prikazuje samo nju.
Primera radi, recimo da reklamiramo uslugu šišanja pasa. Hajde da uzmemo ove četiri slike i da ih postavimo uz reklamu:
Image may be NSFW. Clik here to view.
Nakon nekog vremena, Fejsbuk će početi da prikazuje samo slike koje su donela najviše klikova (naravno, sve ovo možemo da vidimo u statistikama). Često, naša intuicija može da nas zavara. Neko bi pretpostavio da će najviše klikova imati fotka na kojoj je scena šišanja psa, jer je to najdirektnija reklama za uslugu. Međutim, vrlo lako može da se desi da ta slika ima najmanje klikova. Možda će ovaj pas na žutoj pozadini doneti najviše klikova, bez obzira što nema veze sa šišanjem, samo zato što je pozadina uočljiva? Možda će devojka sa malim buldogom pobediti jer deluje mnogo elegantnije i high-society?
Šta god da je razlog, Fejsbuk će split testingom pokazati šta je najinteresantnije ljudima.
Tekst uz reklamu (copy)
Ono što piše uz samu reklamu je takozvani “copy”, reč koja se koristi iz žargona advertajzinga. “Copywriter” je osoba koja osmišljava tekstove i scenarije u advertajzingu, u ovom slučaju za Fejsbuk reklamu.
Kako napisati dobar teskt uz sliku – to je nauka za sebe. Gledajte malo šta drugi rade, učite iz dobrih primera. Generalno, na Fejsbuku dobro prolaze duhoviti i provokativni naslovi. Na primer, “Klinički dokazano: Nakon naše frizure, fotografije vašeg psa dobijaju do tri puta više lajkova”. Ili, možete se vezati uz neku aktuelnost koja tih dana kruži po društvenim mrežama. “Uz novi redizajn Fejsbuka, redizajnirajte vašeg psa”. I tako dalje.
Uvek efikasno je staviti i neku povoljnost, popust, neku akciju koja traje samo do sutra, ili još nekoliko dana. To je takozvani “time constraint” u marketingu – jedan od razloga zašto ljudi kupuju na sajtovima za grupnu kupovinu.
Ovde možete i odabrati tri načina za prikaz reklame: U News Feedu, sa strane, i na mobilnim uređajima.
Ciljne grupe
Ovo je najvrednija funkcionalnost pri kreiranju Fejsbuk reklame. Možete odabrati ljude koji će videti reklamu – prema polu, uzrastu, terminima koje su lajkovali. Ovo poslednje je zapravo ono zbog čega Fejsbuk vredi tolike milijarde dolara – oni imaju podatke o svim našim lajkovima, i na osnovu toga možemo ciljati tačno određene ljude pri oglašavanju.
Pođimo prvo od nekih osnovnih stvari, kao što je lokacija. Ljudi se mogu targetovati prema državi, na primer cela Srbija, ali i prema pojedinačnim gradovima. Tako, na primer, ako prodajete neke luksuzne usluge i proizvode, želite da odaberete gradove koji stoje finansijski bolje od ostatka države – Beograd, Novi Sad, i još nekoliko gradova (tužno, ali istinito).
Sledeće što možete birati su pol i godište. Ovde imate dosta prostora za razmišljanje. Često je potrebno napraviti poseban set reklama za muškarce i žene. Najprostiji primer bio bi fitnes centar – jedna reklama je za vežbe za savršen biceps i ramena, i ona targetira muškarce. Druga bi bila za savršene noge i zadnjicu, i ona targetira žene.
Obratite pažnju na poseban box sa strane. Šta god da odaberete, sa strane će vam se smanjivati ili povećavati cifra ljudi koje dobacujete. Ako odaberete celu Srbiju, biće oko 4.000.000 ljudi Ako odaberete samo žene iz Beograda od 25 do 35 godina, smanjiće se na 186.000 ljudi.
Cela poenta sa targetiranjem jeste u tome da napravite što užu, a efikasnu grupu. Ukoliko stavite da se reklama prikazuje celoj Srbiji, morali biste da dignete dnevni budžet na neke astronomske sume, koje kod nas mogu da priušte samo velike kompanije i velike stranke pred izbore. Iz ovih razloga, glavni način da drastično uštedite novac i dobijete kvalitetne ljude koji će zaista kupiti vašu ponudu, jeste u targetiranju.
Ako dobro i domišljato napravite ciljnu grupu za neki svoj mali biznis, možete imati sjajne rezultate sa samo 10 evra dnevno za oglašavanje.
Targetiranje prema interesovanjima
Ovo je zapravo targetiranje ljudi prema terminima koje su lajkovali. Ovde sve zavisi od vašeg poznavanja tržišta kojem se obraćate i od vašeg proizvoda. Ako odaberem “Jelena Karleuša” dobiću 280.000 ljudi. Ako odaberem “Njuz.net” dobiću 94.000 ljudi, ali ako ukucam i jedan i drugi termin dobiću 360.000 ljudi – svi oni koji su lajkovali bar jedan od navedenih termina.
Dakle, targetiranje po lajkovima radi po ovom principu – to nisu ljudi koji su lajkovali sve što je navedeno, već je samo jedan od navedenih termina dovoljan da se čovek nađe u našoj ciljnoj grupi.
Imajući ovo u vidu, hajde sad da vidimo kako se može iskoristiti u praksi.
Primer 1: Reklama za whey protein – suplement za fitnes. Stavićemo ljude koji su lajkovali razne brendove za suplemente – Ultimate Nutrition, Twinlab, Scitec Nutrition…. zatim neke forume koji se bave bodi bildingom – domaći X3M forum, BodyBuilding.com… Sledeće, poznati bodi bilderi – Jay Cutler, Phil Heath, Ronnie Coleman, Dorian Yates… onda možete dodati i generičke termine koji će znatno proširiti ciljnu grupu, tipa “fitness”, mada to može da zahvati i puno ljudi koji nisu naši kupci.
Da li će ovakav način targetiranja izostaviti možda neke ljude koji bi bili zainteresovani za naš proizvod, a nisu nikada lajkovali neke od navedenih termina? Sigurno da da. Ali, to je žrtva sa kojom se moramo pomiriti, jer je to jedini način da budžet za oglašavanje bude mali a efikasan.
Primer 2: Reklama za prečišćivače vode. Targetiraćemo ljude koji već piju flaširanu vodu, jer oni očigledno brinu o svom zdravlju – Aqua Viva, Rosa, Jana… zatim možemo i neke termine kao što su Zumba Fitness, Tae Bo, Joga… zatim neke ljude iz Health & Fitness sfere: Tim Ferriss, Deepak Chopra, razni new age autori…
Primer 3: Reklama za turističku agenciju. Ovde je bolje uzeti konkretnu ponudu, na primer Barselona, po nekoj povoljnoj ceni. Stavite nekoliko fotografija Barselone na split test, a potom targetujete ljude koji su lajkovali Barselonu kao grad. Osim toga, možete dodati i druge termine koji su vezani za Španiju – poznate španske glumce, glumice, režisere, i filmove.
Fejsbuk ima i neke specijalne opcije vezano za neke događaje u životu. Tako, na primer, možete targetirati samo žene koje su se verile u poslednjih godinu dana. Ovo je recimo idealno za reklamiranje venčanica. Ili, na primer, ljudi koji su se venčali u poslednjih godinu dana. S obizorm da se danas ljudi često venčavaju kada je devojka u poodmaklom drugom stanju, bilo bi idelano njima prikazati neke reklame za dečja kolica, i tako dalje.
Praktično, možete napraviti sjajne rezultate za jako malo novca, ako temeljno razmislite o ljudima i njihovim interesovanjima. Najvažnije je da jako dobro poznajete ljude i društvo u kome živite, psihologiju mase, i da iz toga zaključite kako da dođete do ciljne grupe.
“Fejsbuk reklame su beskorisne i to je samo bacanje para”
Ovo je česta rečenica koju ćete čuti od ljudi koji su pokušali da se bave Fejsbuk marketingom, ali nisu to uradili kako treba. Ukoliko reklama ne donosi rezultate i prodaju, mogu da budu samo dva razloga za to:
1) Loša reklama – loše podešena ciljna grupa, loša slika, loš tekst.
2) Loša landing stranica – ovo je najčešči uzrok. Jednostavno, web stranica na koju dolazi čovek nakon klika nije dovoljno ubedljiva, ne prodaje proizvod. Landing stranica je zapravo jako važna – najčešće to mora da bude nešto što nema nikakve veze sa dizjanom vašeg sajta, već je nešto potpuno za sebe, kao neki mini infografik koji se skroluje u nekliko skrolova, i kroz zanimljiv, “viralni” način prezentuje proizvod.
Mi u agenciji Like Media smo specijalizovani za optimizaciju landing stranica, i bez preterivanja mogu da kažem da smo za te stvari među najboljima u zemlji. Imali smo slučajeve u kojima je neko povećao prodaju putem Fejsbuk oglašavanja dvadeset puta, samo zato što smo uradili efikasniju landing stranicu – sales page koji zaista prodaje i budi interesovanje u ljudima kroz zanimljivu i neobičnu priču o proizvodu.
Setovanje budžeta
Poslednja stavka u kreiranju reklame je određivanje budžeta i modela prikaza (CPC ili CPM).
Dnevni budžet je cifra preko koje se neće trošiti novac. Na primer, stavite 30 dolara dnevno. Ljudi krenu da klikću na reklamu i skidaju vam po 3 centa. Recimo da je reklama krenula u 9 ujutru, i da se do 15h popodne istrošilo svih 30 dolara na klikove. Tog momenta reklama prestaje da se prikazuje, i morate da podignete budžet ukoliko želite da se nastavi.
Druga stvar je što ovde možete birati da li želite da plaćate po kliku ili po prikazu reklame. U CPC modelu (cost per click) plaćate po kliku, dakle svaki put kada neko klikne na vašu reklamu. U CPM (cost per mile) modelu plaćate fiksnu sumu na svakih 1000 prikaza reklame, bez ozbira da li je klikova bilo ili ne. U suštini, možete probati obe opcije split testom, pa videti šta bolje radi u vašem slučaju, ali ako ne želite da se bavite time, ostavite CPC.
Split test
Split test, kao što sam gore pomenuo više puta, sastoji se u tome da napravite više reklama i da onda gledate koja je imala koliko klikova. Na osnovu rezultata, ostavljate one koje vam donose dobre rezultate, a neuspešne brišete. Split test je apsolutno krucijalan metod u Internet marketingu.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Možete to uporediti sa ovim primerom – beskućnik koji prosi. Jednog dana stavi jedan “baner”, drugog dana drugi. Ukoliko drugog dana dobije dvaput više novca, definitivno je pobdnik split testa baner broj dva, i on bi trebalo da stoji sve vreme.
Napravite mnoštvo reklama, sa različitim slikama, tekstovima, ciljnim grupama… kombinujte sve opcije, da biste utvrdili koje najbolje rade. Bez toga, nema pravog bavljenja marketingom.
Životni vek reklame
Koliko god da je reklama dobra, provokativna i zanimljiva, broj klikova na nju će opadati kako dani odmiču. Ovo je negde i logično – isti ljudi su već videli, ko je hteo, kliknuo je, i sve je manje ljudi koji obraćaju pažnju. Zato je potrebno refreshovati reklame posle određenog vremenskog perioda, kad vidimo da one stare više ne rade posao.
Analitika
Kompletna analitika i statistika prikaza i klikova može se videti u Control Panelu. Stavka koja je veoma važna je CTR (clickthrough rate) – odnos broja prikaza i broja klikova. Što vam je CTR veći, znači da ste pogodili ciljnu grupu i da je reklama zanimljiva. Prilikom analize efikasnosti reklama u split testu, treba ostaviti samo one koje su imale visok CTR.
U svakom trenutku možete pauzirati kampanju klikom na dugme za pauzu u listi reklama.
Custom Audiences
Od nedavno, Fejsbuk je uveo veoma interesantnu opciju koja se zove Custom Audiences, koja često može da napravi dramatično bolje rezultate. Prvo, možete uploadovati tekst fajl u kome se nalazi gomila email adresa, sa neke vaše mejling liste. Fejsbuk će automatski naći sve ljude koji su se registrovali na Fejsbuk sa tom email adresom, i od svih njih napraviće ciljnu grupu koju možete nazvati “moji email subscriberi”. Nakon toga, možete napraviti reklamu koja se pokazuje samo tim ljudima u News Feedu.
Retargeting
Druga neverovatno efikasna opcija u “custom audiences” je takozvani retargeting. Da biste videli kako ovo funkconiše u prakski, idite na sajt Booking.com, i probajte da otvorite nekoliko hotela, na primer u Berlinu, kao da planirate da bukirate. Zatim zatvorite Booking.com i idite na Fejsbuk. U News Feedu će vam se pojaviti reklama na kojoj je upravo hotel koji ste poslednji gledali, podsećajući vas da je ostalo još malo vremena da bukirate.
Ovo je retargeting u praksi, jedno veoma moćno oružje koje ste verovatno osetili na svojoj koži. To su sve one reklame koje vas danima jure nakon što ste jednom kliknuli na njih. One su veoma bitne, jer veoma efikasno povećavaju broj kupaca koji se vrate, sve one ljude koji bi inače zatvorili vaš sajt i zauvek zaboravili na vas. Retargeting se podešava u Custom Audiences tako što se na vaš sajt ubaci specijalni kod koji će vam Fejsbuk dati.
Sve ovo su neke osnovne stvari za uspešno reklamiranje na Fejsbuku. Naravno, sve zavisi od vaše kreativnosti i analitičnosti. Znajući sve ove mogućnosti, u kombinaciji sa poznavanjem psihologije vaših kupaca, na vama je da osmislite najefikasnije načine da im privučete pažnju putem Fejsbuk reklama. Srećno!
Email marketing je i dalje jedan od najefikasnijih vidova Internet marketinga, mada je percepcija javnosti o njemu potpuno pogrešna. Većina ljudi koji nisu u ovom poslu misle da je email marketing nešto prevaziđeno, da se danas sve dešava na društvenim mrežama, a da emailove šalju samo tamo neke staromodne organizacije koje još uvek nisu naučile da koriste društvene mreže.
Image may be NSFW. Clik here to view.
U praksi, ogroman broj uspešnih i modernih biznisa danas počiva pre svega na email marketingu. Postoje ljudi koji zarađuju milione dolara godišnje, a koji nemaju ni svoj sajt – sve što imaju je mailing lista koju vode prema principima koje ću navesti u ovom tekstu.
Činija sa voćem
Za razumevanje kompletnog principa uzećemo jednu metaforu, koju možete apstrakovati na bilo koji biznis. Zamislimo, dakle, da je naš proizvod činija sa voćem – jabukama, bananama i pomorandžama.
Pretpostavimo sada da imamo jednu listu email adresa ljudi koji su se prijavili na našem sajtu jer su zainteresovani za voće. Na primer, 10.000 ljudi.
Koja je najčešća greška koju ljudi prave? Jednostavno, počnu da šalju emailove sa sadržinom poput:
“NOVO! VRHUNSKA ČINIJA SA VOĆEM! PORUČITE ODMAH! SNIŽENJE! POPUSTI! AKCIJA!”
I tako dalje, poenta je jasna.
Šta se desi kada pošaljemo ovakav mail prvi put? Desi se to da, na primer, 3% ljudi klikne i kupi našu činiju sa voćem.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Sledeći put, kada pošaljemo email slične sadržine, kupiće možda 2% ljudi. A nakon toga, 1%.
Onda će se pojaviti i konkurencija koja će početi da im šalje slične emailove. “NAŠA ČINIJA SA VOĆEM JE NAJBOLJA. SNIŽENJE, AKCIJA, POPUSTI, ISKORISTITE PRILIKU…”
Posle veoma kratkog vremena, šta mislite kako će ljudi reagovati kada vide da su dobili email od vas? Ne bih da budem vulgaran, pa ću prikazati sliku koja perfektno ilustruje reakciju većine ljudi:
Image may be NSFW. Clik here to view.
Ljudi generalno ne vole prodavce i poruke u kojima se nešto prodaje. Ako mislite da je dovoljno to što ste napisali “popust” – nije. Problem i dalje ostaje – vi stalno tražite od ljudi da nešto kupe od vas, a to se percipira kao dosadno, napadno, i odbojno.
Ako krenete ovim putem, ovde se priča o email marketingu završava. Većina ljudi će se vrlo brzo odjaviliti sa vaše mailing liste ili vas staviti u Spam. Da, prodaćete nešto malo, ali je to kratkog dometa. Možete pokušati da dovučete još ljudi na vašu listu, pa da nove ljude bombardujete pozivom na kupovinu, ali kako vreme bude odmicalo, biće sve manje novih ljudi koji bi se prijavili na vašu listu. Većina ljudi će biti oni koji su već iskusili vaše dosađivanje i koji se neće ponovo prijaviti da dobijaju mailove od vas.
Dugoročno, vaš brend postaje percipiran ekstremno negativno. Gde god da ljudi čuju za vaše ime reći će “jao, evo su oni smarači”, i to će biti opšta slika o vama.
Kako pravilno raditi?
Sada, kada smo videli kako se ne radi email marketing (iako ga tako radi veliki broj ljudi), hajde da vidimo kako to rade iskusni Internet marketing stručnjaci.
Pođimo opet od neke liste ljudi koji su se prijavili na našu mailing listu jer su zainteresovani za voće. Sada, umesto da im dosađujemo da kupe našu činiju, poslaćemo im email sledeće sadržine:
“Otkrivamo vam fantastičan recept za pitu od jabuka sa veoma malo kalorija – sprema se za samo 20 minuta! Ova pita je trenutno potpuni hit na Internetu među ljubiteljima voća. Pogledajte na ovom linku video kako se pravi ova pita – snimili smo samo za vas, članove naše liste.”
U samom mailu se NIGDE ne spominje nikakva kupovina, ne spominjemo našu činiju sa voćem, pravimo se kao da ona ne postoji.
Sada, jedan deo ljudi će kliknuti na link u mailu, i pogledaće fantastičan tutorial za spremanje ove pite. Možda ćemo to napraviti kao video, možda kao seriju slika i tekst, kako god, mora da bude nešto multimedijalno, da zaista ima vrednost, i da bude nešto što ne mogu tek tako da vide bilo gde.
Na samom kraju ovog recepta, kada prođe dosta vremena, i kada ljudi budi presrećni što su dobili od vas nešto stvarno korisno, pomenućete šta? Činiju sa voćem. Ali, čak i posle svega ovoga, to ne treba da deluje kao reklama. To sada treba više da deluje kao prirodni i logični sled stvari. Na primer, nešto poput “Ova pita sa jabukama je fantastična, a inače, možete je spremiti još brže i ukusnije ako koristite našu činiju sa voćem.”
Dakle, pomenućemo naš proizvod tek na kraju, nakon što ljudi dobiju od nas ogromnu vrednost. Prethodna vrednost koju dajemo ljudima je alibi – kada to uradimo, onda imamo legitimno pravo da naposletku tražimo od njih da kupe nešto. Ako je to što smo im poslali nešto zaista zanimljivo i vredno, niko neće reći “vidi ove manipulatore, sve ovo su napravili da bi mi na kraju uvalili njihovu činiju sa voćem”.
Sledeći put, poslaćemo recept za voćnu salatu od jabuka. Pa ćemo opet na kraju pomenuti našu činiju. Zatim, poslaćemo im kratak vodič kroz sve vrste jabuka – koja je dobra za šta, kako prepoznati kvalitetnu sortu i tako dalje. I opet, na kraju činija.
Ovo su bili samo ljubitelji jabuka. A naša činija sadrži mnoga druga voća.
Sada, možemo poslati email o bananama. Fantastičan recept za kolač od banana. A potom, kako napraviti perfektan frape od banane po receptu južnoameričkih kuvara. I tako dalje. Na kraju svih ovih recepata opet pominjemo našu činiju.
Zatim, mailovi sa savetima i receptima o narandžama, i tako dalje. Poenta je jasna.
Ovaj pristup je odličan iz više razloga. Prvo i najvažnije, ljudi vas percipiraju veoma pozitivno. Obratite pažnju: Šta vide ljudi koji nikada u životu nisu kliknuli ni na jedan vaš email? Oni vide gomilu mailova u kojima šaljete korisne savete, i ni u jednom od tih mailova ne pozivate da se nešto kupi. Na ovaj način vi se pozicionirate kao autoritet i brend u vašoj oblasti. “Hej, evo ga onaj lik što je prošle nedelje slao recept za pitu od jabuka, nisam stigao da pogledam, ali skroz je cool.” Da li će se neko odjaviti sa vaše mailing liste? Teško.
Kako vas ljudi percipiraju u ovom slučaju? Ako uvedemo skalu od 1 do 10, i ako je 1 ekstremno negativno, 5 neutralno, a 10 ekstremno pozitivno, ljudi vas percipiraju kao 7. Cilj ovakvog pristupa u email marketingu jeste da ljudima zauvek ostanete na broju 7, ili više.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Razlika je u sledećem: kod ovog pristupa, verovatnoća da će neko kupiti nešto od vas, se vremenom povećava. Kod drugog pristupa, “izbombarduj ljude pozivom da kupe”, verovatnoća da će ikada kupiti se vremenom smanjuje.
Ali ne samo to – kada se pozicionirate kao brend u svojoj oblasti, ljudima možete prodati mnogo više od činije. Jer ste zadobili njihovo poverenje. Jednom kada kupe činiju sa voćem, možete im prodati i blender za voće, sokovnik, i mnoge druge relevantne stvari koje dolaze od vas.
Segmentacija liste i CRM
Druga važna stvar kod ovog pristupa je nešto što se zove segmentacija liste, veoma bitan element u email marketingu. Svaki put kada pošaljete email o nekom drugom voću, zainteresovaćete neke druge ljude. Ako hoćete da idete korak dalje, možete se baviti i kompleksnijom analizom. Možete napraviti podgrupe u okviru vaše liste – ljudi koji su kliktali na emailove o jabukama, kao “ljubitelji jabuka”, pa njima slati više emailova o jabukama i tako dalje.
Ovo je sada već jedna posebna oblast koja se zove CRM (Customer relationship management) i da biste se time bavili potreban vam je neki CRM softver. Pomoću ovog softvera, možete podesiti da svi ljudi koji su kliknuli na link u emailu o jabukama, automatski ulaze u listu “ljubitelji jabuka”, i mnoge druge stvari.
Edukacija, pa prodaja.
Ako ljude naučite kako nešto da urade, a tek na kraju im ponudite nešto, verovatnoća da će kupiti od vas je mnogo veća.
Šta mislite, šta bi se desilo ako bih ja sada, na kraju ovog teksta napisao “Ako želite da saznate još više detalja o email marketingu – još primera iz prakse, kako se segmentira lista, kako se pišu dobri mailovi koji prodaju – prijavite se na moj seminar”. Broj ljudi koji bi se prijavio za taj seminar bio bi mnogo veći nego da nisam pisao nikakav edukativni tekst, da sam samo otvorio ovaj blog i napisao “AKCIJA! VELIKI POPUST NA SEMINAR O EMAIL MARKETINGU, PRIJAVITE SE DOK JOŠ IMA MESTA”.
Prikupljanje email adresa
Do sada smo pričali o tome šta se radi sa mailing listom. Postavlja se pitanje – kako doći do baze email adresa, u ovom slučaju “ljubitelji voća”.
Za ovo postoji više načina. Ukoliko već imate web sajt, možete svoje posetioce na razne načine namamiti da vam ostave email adresu. Najjednostavniji način je da stavite negde sa strane sajta polje u kojem upisuju email adresu, ali je to i najmanje efikasno – broj ljudi koji će se na ovaj način prijaviti je veoma mali.
Mnogo bolji način jeste da primenite isti ovaj princip – davanje neke vrednosti, edukacije. Napravite baner na kome piše velikim slovima “Besplatno: Deset najvećih zabluda o voću” – ostavite email adresu i poslaćemo vam kratak tekst. Ili video. Na ovaj način, povećavate broj ljudi koji se prijavljuje.
Sledeći korak bio bi da ljudima ovo stavite posred ekrana, u nekom trenutku boravka na sajtu. Dakle, neki popup prozor, u kome bi pisalo ovo isto – nešto o voću, VEOMA interesantno, mogu saznati ako ostave email adresu.
Squeeze page
Drugi način za prikupljanje email adresa jeste da se napravi posebna web stranica koja služi samo toj svrsi. Ova stranica se zove squeeze page (ili opt-in page), i služi za prikupljanje takozvanih opt-in email adresa. Ona treba da sadrži atraktivan dizajn, zanimljivu priču koja objašnjava zašto bi neko ostavio email adresu, testimonialse korisnika, i tako dalje.
Ova stranica ima jedno specifično pravilo koje se tiče linkovanja. Nigde na stranici ne sme da postoji nikakav drugi link osim opcije za unošenje email adrese. Sve što stoji na squeeze landing stranici – sav atraktivan dizajn, zanimljiva priča, testimonialsi korisnika.. sve je to namenjeno isključivo jednom cilju – ostavljanju email adrese.
Danas, često se koristi video squeeze page. A to znači, umesto teksta, pojavi se osoba koja priča, ili glas koji priča uz tekstualnu prezentaciju na ekranu.
Najčešće se u email softveru podešavaju takozvani autoresponderi, a to znači da osoba automatski dobije određeni email kada se prijavi na listu. Dakle, ako vaš squeeze page kaže “Prijavite se da dobijete besplatan vodič o svim vrstama voća”, to znači da istog momenta kada ostavi email, osoba dobija link za download tog vodiča, ili link da pogleda nekakav video koji je online.
Dovođenje ljudi na Squeeze page može se uraditi na razne načine – putem dobro targetovane Fejsbuk reklame, putem Google AdWords reklame za ljude koji su tražili termine vezane za voće i tako dalje.
Primeri iz prakse
Jedan odličan primer kako se email marketing koristi u praksi na domaćem tržištu možete videti na sajtu koji se zove KakoSmrsati.net. Čovek se zove Dušan Babović, i njegova email strategija počiva 100% na principima koje sam opisao u ovom tekstu. On ima stranicu na kojoj prikuplja ljude zainteresovane za mršavljenje. Oni dolaze na razne načine – na primer, ukucaju u Google “kako da smrsam”, i slično.
U svakom slučaju, on tu ima video squeeze page. Pojavi se lično, i fino i kulturno objasni ljudima da mogu saznati kako da smršaju veoma brzo i jednostavno uz pomoć njegovih saveta. Sve što je potrebno jeste da ostave email adresu.
Sledeće što se dešava – vi dobijete email u kojem je link ka prvoj lekciji. To je takođe video klip, u kojem Dušan objašnjava osnovne principe ishrane i funckionisanja našeg tela – masti, ugljeni hidrati, i tako dalje. Sutradan ćete dobiti email sa drugim linkom – video u kojem se priča o pravilnom pripremanju namirnica, kako da izbacimo iz ishrane sve ono što nas goji. Narednog dana dobićete video u kojem se priča o kardio treninzima. Imajte na umu da se sve ovo dešava automatski, pomoću autoresponder opcija u email softveru.
Tek u nekim od narednih video klipova, Dušan počinje da spominje i Herbalife preparate, koji mogu pomoći u mršavljenju. Ali, sve vreme daje korisne savete, i ljudi mogu uspešno smršati na osnovu tih saveta, čak i ako ne kupe od njega preparate. Primećujete li u ovom pristupu sve elemente iz ovog teksta?
Koji softver koristiti?
Za bavljenje email marketingom, danas se koriste uglavnom web-based softveri, a neki od najpoznatijih su MailChimp, AWeber, Get Response, i drugi. Kod izbora provajdera, izbegavajte neke sumnjive i previše jeftine, jer će najverovatnije veliki deo emailova završiti ljudima u Spam folderu i neće ih videti. Cena koja se plaća email newsletter provajderima kao što je MailChimp zapravo je cena njihove reputacije. Gmail i ostali provajderi će retko kada staviti u Spam email koji je poslat preko Mailchimpa.
Ovo bi ukratko bilo sve najbitnije o email marketingu. A sada, na posao :)
Nedavno sam bio na jednomesečnom boravku u Silicijumskoj dolini, u kompaniji Mainframe2 u kojoj radim poslednjih godinu dana. O celom projektu sam već pisao ranije, a sada je cela priča postala ozbiljnija nego ikad.
Mainframe2 je revolucionarni softver koji su napravili “naši ljudi”, a koji omogućava da se bilo koji program koristi iz web browsera. Kada kažem “naši ljudi”, to znači da najveći deo tima i vlasništva čine Srbi, od čega je deo situiran u Kaliforniji, a deo u Nišu. Po svom potencijalu, ovo je definitivno najozbiljnija srpska startup kompanija do sada.
Čemu ovaj softver služi? Uzimo za primer Photoshop. Umesto da ga instalirate na svoj kompjuter, vi odete na web adresu na kojoj se Photoshop nalazi, i radite sve “online”, u browseru. Isto tako možete koristiti bilo koji od velikih i kompleksnih programa – sve tradicionalne aplikacije za 3D modelovanje, projektovanje mašina, aviona, big data statistiku, CAD dizajn i tako dalje.
Svi ovi programi su do sada imali jedan veliki problem: u svetu u kojem je sve online, i u kojem se sve više ulaže u web aplikacije, ovi programi su ostajali u “pećinskom dobu” – zarobljeni u vašem lokalnom kompjuteru, gde su morali da se instaliraju, i gde njihove peformanse zavise od gomile lokalnih faktora kao što su snaga vašeg kompjutera i tako dalje.
Upravo danas pustili smo demo na VentureBeat, u kojem možete startovati kompleksan 3D CAD softver unutar web browsera.
Mainframe2 je trenutno u partnerstvu sa najvećim svetskim softverskim kompanijama, i uskoro će sve one početi da nude svoj softver na ovaj način. Zbog tajnosti ugovora, ne smem vam otkriti o kojim se kompanijama radi, ali može se reći ovako: setite se bilo kog poznatijeg programa i firme koja stoji iza njega – Mainframe2 sarađuje sa njima.
Tim iza projekta
Provereni (a verovatno i jedini) način da ovakvi projekti budu uspešni je izuzetno bliska veza između dela tima u inostranstvu i u Srbiji. Kada je na čelu tima neko ko odlično poznaje potencijal ljudi i kulturu, šanse za nerazumevanje su mnogo manje. U ovom slučaju, tim vodi Nikola Božinović, čija je ogromna prednost u tome što zna kako funkcioniše sistem i u Americi i u Srbiji.
Na donjoj slici je skoro ceo tim, ispred poslovnog prostora u Menlo Parku. Ovo je inače najskuplji poslovni prostor na svetu – čuvena ulica Sand Hill Road, u kojoj se nalaze najveće investicione kompanije Silicijumske doline. Do pre godinu dana, u istoj ovoj kancelariji sedeo je milijarder Vinod Khosla, osnivač kompanije Sun Microsystems.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Danas u Mainframe2 radi 14 ljudi, a sve što je do sada postignuto deluje kao da iza toga stoji tim od minimum 50 ljudi. Rezultati ovog malog tima su neverovatni, jer je napravljeno nešto što je za klasu bolje i modernije od proizvoda konkurentskih kompanija kao što su VMware i Citrix, čija je vrednost nekoliko desetina milijardi dolara.
Odliv mozgova koji je dobar za Srbiju
U Srbiji vlada verovanje da je svaki odlazak nekog stručnjaka u Ameriku loš za Srbiju. Međutim, Mainframe2 je suprotan primer. Vođa kompanije, Nikola Božinović, se pre mnogo godina “odlio” iz Srbije, ali sada je napravio firmu koja zapošljava ljude koji sede ovde, i time donosi zemlji značajan izvoz. Već sam ranije pisao o izvozu intelektualne svojine kao velikoj šansi za našu zemlju, a ovo je odličan primer kako to funkcioniše u praksi.
Dakle, nije svaki “odliv mozga” iz Srbije loš za državu – u slučaju kada taj neko napravi firmu koja će da zaposli ljude odavde, to je daleko korisnije nego da je ostao ovde.
Dalji planovi
Mainframe2 još uvek nije dostupan individualnim korisnicima, i pored ogromnog interesovanja. Fokus i najveća biznis šansa je trenutno u saradnji sa firmama koje prave softver za milione ljudi. Nije lako reći “ne” hiljadama ljudi koji svakodnevno pitaju “kada ćete da pustite i za nas”, ali su disciplina i osećaj za prioritete obavezni da biste uopšte imali šansu za uspeh na ovakvom nivou.
Ako želite da budete među prvim individualnim korisnicima koji će dobiti pristup, možete se prijaviti na našem zvaničnom sajtu.
Roman “50 nijansi sive” popularniji je nego ikada zbog premijere istoimenog filma, a tradicionalni “hejt” prema ovom romanu je dostigao kulminaciju na društvenim mrežama. Ono što malo ljudi zna je da uspeh ovog romana ne leži u njegovoj literarnoj vrednosti. Slučaj je veoma specifičan i po mom mišljenju to je jedna od najboljih lekcija iz marketinga ikada.
Romana kao što je “50 nijansi sive” ima na hiljade. Priče u kojima je žena izdominirana od strane moćnog muškarca i prisiljena na najperverzniji mogući seks, ne predstavljaju ništa novo. To je samo jedan od podžanrova u opštem žanru “ljubavnih vikend romana”, gde sve priče liče jedna na drugu. Kako je onda moguće da se baš ovaj roman izdigao iz tog okeana jednoličnosti i pretvorio u globalni brend?
Fan fiction
Za razumevanje fenomena “50 nijansi sive”, potrebno je da prvo razumemo pojavu pod nazivom “fan fiction“. Fan fiction je pojava kada fanovi određenog romana ili filma počnu da pišu kratke priče sa karakterima iz tog romana ili filma, opisujući u njima događaje koji se nikada nisu desili u originalu.
Na primer: Fan serije The Big Bang Theory napiše niz priča u kojima opisuje romantičnu vezu između Sheldona i Penny, iako se tako nešto nikada nije desilo u originalnoj seriji. Ili, neko napiše kratku priču “Duhovi princeze Jasmine”, u kojoj opisuje seksualnu vezu između duha iz lampe i Aladinove princeze.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Fan fiction ima i svoje podžanrove. Na primer, Slash je izraz za fan fiction dela koja obrađuju romantične veze između karaktera istog pola. Femslash je, opet, podskup koji obrađuje samo romantične veze između ženskih karaktera (npr. Keri i Samanta u lezbejskoj vezi).
Najuspešnije fan fiction priče nastaju kada se predstavi nešto što je ogromna masa ljudi želela da vidi u originalnom delu, ali nikada nisu. Zbog toga je i popularan gay i lesbian fan fiction – jer su ti ljudi oduvek ostajali uskraćeni za romansu između istopolnih karaktera u delima mainstream kulture.
Fan fiction je postojao decenijama unazad, ali su te priče nekada bile mnogo kraćeg dometa, i bile su objavljivane samo po lokalnim underground časopisima u malim tiražima. Sa pojavom Interneta, fan fiction je eksplodirao – odjednom je svaka priča mogla da dođe do miliona ljudi, putem blogova i Internet foruma.
Twilight
Krajem 2009, E. L. James, autorka “50 nijansi sive” bila je samo jedan od hiljada pisaca na Fan Fiction forumu. Njen username je bio “Snowqueens Icedragon” (ledeni zmaj snežne kraljice).
Ona je tada počela da piše kratke fan fiction priče na temu tada najpopularnijeg ženskog romana i filma – Twilight (Sumrak). U tim pričama, ona je opisivala scene divljeg seksa između Edvarda i Bele – i te priče su preko noći postale neverovatno popularne.
Ona je pogodila suštinu fan fiction žanra – jer, u Twilight romanima, sve vreme se oseća ogromni seksualni naboj između glavnih likova, koji stalno ostaje u vidu neke neostvarene čežnje. Ona je ljudima pružila upravo ono što su svi toliko želeli da vide u originalu – potpuna i ultimativna realizacija te čežnje kroz najperverzniji seks.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Zbog preterano eksplicitnog sadržaja priča, E. L. James je dobijala i masu negativnih komentara, pa je otišla sa fan fiction foruma i pokrenula svoj sajt FiftyShades.com. U tom trenutku je već imala armiju fanova. Na svom sajtu je dalje razvijala erotske priče između Edvarda i Bele sa detaljnim scenama brutalnog seksa, a broj fanova se uvećavao iz dana u dan.
U jednom trenutku, E. L. James je rešila da ugasi sajt, i najavila je svojim fanovima da će sve te priče pretočiti u knjigu – trilogiju “50 nijansi sive”. Edvard i Bela dobili su drugačija imena – Kristijan Grej i Anastasija Stil, i njihovi karakteri su značajno izmenjeni.
I sada dolazimo do poente:
U momentu kada je objavila “50 nijansi sive”, E. L. James je već imala armiju fanova koji su samo čekali da se knjiga pojavi i da je kupe. Oni su bili “early adopteri”, koji su pogurali celu priču i uzdigli je do globalnog brenda putem od-usta-do-usta viralnog marketinga. Da nije bilo romana “Twilight”, nikada ne bi bilo ni “50 nijansi sive”. E. L. James je uspela da pogodi pravu temu u pravom trenutku – sve ono što su fanovi Twilighta, najpopularnijeg romana na svetu u tom trenutku, želeli da pročitaju ali nikada nisu mogli u originalu.
Većina ljudi misli da je autorka knjige tek tako otvorila novi fajl u Wordu, napisala knjigu, objavila, i eto - postala popularna. Zato i nastaju svi oni negativni komentari – jer ljudi misle da je popularnost došla zbog literarne vrednosti romana, koja zapravo nema veze sa njegovim uspehom.
Šta možemo da naučimo odavde?
Iza svakog uspeha i svake popularnosti krije se specifična kombinacija faktora. Najčešće one ključne stvari nisu vidljive običnim ljudima, jer uspešni ljudi žele da predstave svetu kako su do uspeha došli isključivo svojim prirodnim talentom i zalaganjem. Prava istina je da tu uvek postoji i neki “tajni sastojak”, koji se najčešće sastoji u tome da treba biti na pravom mestu pravo vreme, prepoznati rupu koja može da se popuni, i potruditi se da tu rupu popunite. I ovo uopšte nije lako – potrebno je da budete potpuno svesni trenutka, da jako dobro poznajete ciljnu grupu, i da iskoristite priliku dok nije prošla.
Svaka popularnost može da se dekonstruiše ako se dovoljno istraži istorija – i odatle mogu da se izvedu veoma važni zaključci – kako replicirati takav uspeh u nekom drugačijem okruženju.
Ovaj slučaj može da se primeni na bilo koji biznis. Pokazuje značaj kreiranja inicijalne grupe fanova koji će biti early adopteri i koji će dalje širiti priču o brendu. Takođe, pokazuje i kako se prepoznaje prilika u okviru neke već postojeće ciljne grupe – u ovom slučaju, to je bila nadgradnja nečega što originalni proizvod nije imao, a što je veliki broj korisnika originalnog proizvoda želeo da ima.
Gde idete za Prvi maj? Moja preporuka – dođite na konferenciju Nova Energija na Kopaoniku, najveću konferenciju na Balkanu posvećenu Internetu i novim tehnologijama. Među predavačima će biti zaštitnik građana Saša Janković, Lazar Džamić iz Google-a u Londonu, guru marketinga Branimir Brkljač, kao i preko pedeset najznačajnijih ljudi iz marketinga, digitalnih medija i online zajednice. Moje predavanje je prvog maja i pričaću o najnovijim Internet marketing tajnama.
Smeštaj je obezbeđen po neverovatno povoljnim cenama. Za samo 100 evra imate 4 dana smeštaja u hotelu sa bazenom i spa centrom – kotizacija je uključena u cenu. Opširnije informacije imate na sajtu konferencije.
Nova Energija traje od 29 aprila do 3 maja. Vidimo se tamo – na predavanjima, ili na bazenu! Srećan put!
Srpska startup kompanija Frame podigla je danas investiciju od $10 miliona dolara, što je najveća investicija neke domaće firme do sada. Kao što sam već pisao ranije, jedan deo kompanije se nalazi u Nišu, a drugi deo je u Silicijumskoj dolini (San Francisko), gde trenutno sedim i pišem ovaj blog post.
Proizvod kompanije Frame omogućava ljudima da koriste bilo koji Windows program iz Web browsera – Photoshop, Office, ili složene programe poput CAD i 3D softvera. Praktično, Frame omogućava bilo kojoj tradicionalnoj softverskoj kompaniji da njihov desktop program bude web aplikacija. Ljudi ne moraju ništa da instaliraju – samo odu na web adresu na kojoj se program nalazi.
Najveće svetske kompanije kao što su Adobe, Siemens, Solidworks i mnoge druge trenutno rade direktno sa Frame, i pružaju svoje programe putem nas (za sada ograničenom broju probnih korisnika).
Pre skoro tri godine pridružio sam se ovom sjajnom timu. Moj posao u kompaniji Frame je raznolik i zanimljiv, kao i u svakom startapu. Bavim se dizajnom proizvoda i web sajta (što možete videti na www.fra.me), kao i mnogim stvarima vezanim za marketing.
Mnogi ljudi u Srbiji u početku nisu razumeli značaj ovoga što radimo. Neki komentari su bili u stilu “to je virtuelni desktop, nije nikakav novi izum”. Poenta je u tome da Frame omogućava virtualizaciju softvera za obične ljude na moderan web način. Sva dosadašnja rešenja poput gigantskih, ali zastarelih kompanija Citrix ili VMware, spadaju u “staru školu” softvera, koja se fokusira na desktop instalacije i potpuno ignoriše činjenicu da web aplikacije osvajaju svet.
Investicija od 10 miliona dolara došla je od renomiranih Silicon Valley venture capital kompanija Columbus Nova i Bain Ventures. Ovaj novac ima jednu jedinu svrhu: zapošljavanje novih ljudi.
Zapošljavamo!
Frame je trenutno jedna od najperspektivnijih kompanija u kojoj možete raditi u Srbiji. Tražimo developere sa iskustvom u raznim sferama – opširnije o tome na stranici “Frame Jobs“. Trenutno imamo oko 30 zaposlenih, a do kraja godine planiramo da taj broj makar udvostručimo.
Prednosti rada u kompaniji Frame su mnogobrojne – osim što radite na proizvodu koji menja svet, dobijate i priliku da putujete u San Francisko i direktno upoznate kako funckioniše društvo u centru svetske IT industrije.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Iz lične perspektive mogu da vam kažem da je ovo tim vrhunskih ljudi koji prave vrhunski proizvod – i dalje ne mogu da poverujem da je jedan mali tim iz Niša napravio nešto ovako veliko. Osećaj da radite na proizvodu koji će ostaviti globalne i istorijske tragove je nezamenljiv. Pridružite se!
Testimonijali su sve ono što su drugi rekli o nama. Svaki put kada negde stavimo citat nekog našeg zadovoljnog kupca, govorimo o testimonijalima. Na primer, ovako nešto:
Image may be NSFW. Clik here to view.
Iako deluju kao nešto uobičajeno, mnoge firme ih ne primenjuju, a oni su često od presudnog značaja u nekim prelomnim trenucima, kada se osoba dvoumi da li da kupi naš proizvod ili ne.
Osnovna svrha testimonijala je povećanje poverenja. Iako mi znamo da nismo prevaranti i da je naš proizvod dobar, osoba sa druge strane je često sumnjičava – da li je to što piše kod nas istina?
Image may be NSFW. Clik here to view.
Testimonijali su nekada nepotrebni i suvišni, a nekada su presudni – ovo zavisi od više faktora.
Pogledajte, na primer, Apple. Šta biste rekli kada bi se na sajtu Apple-a pojavio ovakav neki testimonial? Neki Džimi iz Teksasa kaže da je koristio iPhone i da je odličan. Većina ljudi bi pomislila “Zar je Apple toliko propao da su ovo stavili?”.
Na prvi pogled deluje kao da se testimonijali koriste samo kada smo mala i još neafirmisana firma, a velike nemaju potrebu da se dokazuju. Ali nije tako jednostavno.
Pogledajte sajt nemačke kompanije SAP, koja ima prihode od 20 milijardi dolara godišnje. Bez obzira što je to treća po veličini softverska kompanija na svetu, oni na sajtu imaju testimonijale, za svaki od svojih proizvoda. Samo što kod njih nisu u pitanju testimonijali od individualnih ljudi, već od kompanija. U B2B industriji (business to business), testimonijali su često više nešto što zovemo “case studies” – u slučaju SAP-a to su poduže priče o tome kako je određena kompanija uvela njihov softver i kako im je to koristilo.
Dakle, testimonijali se stavljaju da povećaju poverenje u trenucima kada procenimo da to može biti presudno. Bez obzira koliko smo veliki. U slučaju SAP-a, nije reč o tome da ljudi nemaju poverenje u brend, već imaju razne druge nedoumice: da li je možda taj softver previše komplikovan za njihov slučaj, da li će integracija trajati predugo, da li je preskupo…? U takvim momentima, izuzetno pomaže da pročitaju priču o kompaniji iz iste oblasti koja je slične veličine i organizacije – oni su uveli taj softver, i izuzetno im je pomogao.
Bitno je da za testimonial izaberemo osobu ili firmu sa kojom će se naš čitalac poistovetiti. Hoćemo da pomisli “vidi, ovaj je isti kao ja, i deluje zadovoljno”. Setite se onih reklama za Kosmodisk. Tu se uvek pojavljuje stariji čovek koji ima problema sa kičmom i priča svoj “testimonijal”.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Video testimonijali
Ljudi zamišljaju testimonijale isključivo kao neke boksove na sajtu u kojima je ime osobe i komentar, baš kao što sam nacrtao u gornjem primeru za školu jezika. Ali, danas se to dosta izmenilo.
Video testimonijali su neuporedivo efikasniji od statičnih, iz više razloga. Prvo, mnogi ljudi pomišljaju da su statični testimonijali ili slike lažni – kao što se desilo sa Argeta paštetama. Svako može da skine neku sliku sa neta i da napiše “Ja sam Jovan, kupio sam ovo i super je”. Ali kada se ljudi pojave u video snimku, deluje neuporedivo autentičnije. Druga prednost je u tome što je video neposredniji, i ta emocionalna konekcija sa “osobom sličnom meni” je mnogo jača od mrtve slike i teksta.
Kompanija Slack (danas procenjena na 4 milijarde dolara) donedavno je imala home stranicu na kojoj je video testimonial bio prvo što se vidi:
Image may be NSFW. Clik here to view.
Testimonijal je vodio celu Slack kampanju, a ne neka klasična rečenica ili naslov koji opisuje proizvod. Klik na video otvarao je odlično isproduciran video testimonial, pod legendarnim nazivom “I tako mi rešimo da probamo taj Slack…” (“So yeah, we tried Slack”).
Slack je inače nešto kao chat unutar firme, i mnogi su potpuno zamenili email komunikaciju sa njim. Ciljna grupa bili su startupi i kompanije koje žele da imaju brzu i efikasnu komunikaciju. Zato su za aktere video testimonijala izabrani ljudi koji podsećaju na one koji bi proizvod i kupili – developeri, dizajneri, IT menadžeri. Pogledajte ovaj legendarni video:
I Kosmodisk i Slack se reklamiraju po istom principu, i u tome je lepota testimonijala – univerzalni su. U Kosmodisk testimonijalu pojavljuje se teča ispijenog lica koji nas smara po slavama kad se nalije Vinjakom, a u Slack testimonijalu hipster iz džentrifikovanog San Franciska koji kucka po MacBooku i jede organski kelj. U oba slučaja gledalac pomišlja “ovaj je sličan meni i rešio je problem koji ja imam”.
Koristite video testimonijale kad god možete, umesto tekstualnih. Ne mora čak da bude neka visoka produkcija kao Slack. Zamolite neke korisnike da vam pošalju testimonijal tako što će uzeti telefon i snimiti se. Nema veze što je loš snimak i sve se trese – to je često i bolje, jer deluje potpuno autentično. Na primer:
– Imate salon za šišanje pasa. U video testimonijalu pojavljuje se devojka sa svojim maltezerom i kaže “Ćao, ja sam Ana, a ovo je Bobi (drži Bobija u ruci)… Mi idemo u salon “Top Dog” već godinu dana, svakog meseca imamo naš termin, i stvarno sam prezadovoljna, higijena u salonu je vrhunska a meni je to jako bitno… ljudi su preljubazni, obožavam ih… poljubac, reci ćao Bobi.”
– Prodajete eksterne baterije za punjenje telefona. Pojavljuje se poslovni lik u kafiću koji drži bateriju u ruci i kaže “Ljudi, ova baterija je spas, više mi se nikad nije desilo da mi se ugasi telefon… nosim je uvek sa sobom, kad god sam negde napolju i telefon mi je na izdisaju, samo ga prikačim na ovu bateriju i napuni se začas… inače baterija može da napuni ceo telefon nekoliko puta… kad vidim da je pri kraju napunim je preko noći i miran sam narednih nedelju dana… sve u svemu stvarno se isplati, vredi svaki dinar”. A preko klipa može da piše “Ivica, menadžer iz Beograda”.
Sve ovo deluje mnogo uverljivije nego da ste stavili samo nečiju sliku i citat. No, kad smo kod uverljivosti, postoji nešto još bolje.
Objava na društvenoj mreži kao testimonijal
Društvene mreže donele su nam mogućnost da testimonijale “ulovimo u divljini”, da nađemo organski post na mreži i da ga stavimo na sajt kao testimonijal. Ovakvi testimonijali su neuporedivo uverljiviji nego kada stavimo sliku i tekst koji se uklapaju u naš dizajn.
Testimonijal sa društvenih mreža možemo da uzmemo kao printscreen, a možemo čak i da ih embedujemo direktno sa Fejsbuka, Tvitera… Na primer:
Verovali ili ne, točeni BIP je najbolje pivo koje sam probao na Beer festu. Da, ono zidarsko.
Ovde je najveća prednost u tome što posetilac našeg sajta sada može da klikne na osobu koja je napisala testimonijal, da vidi da je to realan, živ čovek koji ima svoj Fejsbuk ili Tviter profil na kojem je aktivan svaki dan. Dakle, kao i u slučaju za video – poverenje je mnogo veće.
Slack je ovo uradio u formi koji su nazvali “Tviter zid ljubavi” – prilagodili su tvitove svom dizajnu, ali je autentičnost ostala u tome da može da se proveri da tvit zaista postoji tako što se klikne na datum pored rečenice.
Dakle, i kod video testimonijala i kod postova sa mreža svrha je ista: Želimo da povećamo autentičnost, da ljudi kažu “hej, ovaj lik zaista postoji, ima neki svoj život”. To se ne može reći za testimonijale koji su tek tako stavljeni na sajt.
Još jedan način koji se koristi je screenshot iz emaila. Zamaglite ime i adresu pošiljaoca i objavite šta su vam poslali. Iako realno sve to može da se fejkuje u Photoshopu, ljudi svejedno više veruju kada vide prepoznatljiv dizajn iz Gmaila.
Testimonijali poznatih ličnosti
Ovde nema šta posebno da se objašnjava – jasno je da ljudi odmah reaguju kada vide neku javnu ličnost kao korisnika vašeg proizvoda. Ipak, imajte na umu par stvari.
Prvo, to i dalje mora da bude neko iz ciljne grupe. Dakle, ako je proizvod za starije ljude, to mora biti stariji pevač ili glumac, ili ko god.
Drugo – pazite da ne bude više štete nego koristi. Neke poznate ličnosti su omražene u određenim krugovima. Nije dobro angažovati folk pevača ako je proizvod za ljude koji pretežno mrze takvu muziku. Dakle, samo malo zdravog razuma pri odabiru poznate ličnosti – neka bude neka koja se uklapa u ciljnu grupu.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Česta greška koju sam viđao je da vlasnik firme kaže “e, super je ova ideja za testimonijale poznatih, evo ja stalno pijem kafu sa poznatim pevačem XY, on će meni da učini za džabe”. A ispostavi se da je to neko ko se nikako ne uklapa u brend. Dakle, razmislite koga zovete. Nekada je dobro da to bude i širi spektar ljudi iz raznih oblasti.
Jedan odličan trik je korišćenje poznatih ličnosti kao target grupe za bustovanje testimonijala. Na primer:
Dogovorili ste da vam se u restoranu pojavi Šako Polumenta. Napravili ste fotografiju u kojoj on sedi za stolom i nazdravlja čašom vina. Objavite to na Fejsbuk i napišite “Sinoć nam je u gostima bio i Šako – živeli”. A zatim bustujte tu objavu svim fanovima Šaka Polumente na Fejsbuku (160.000 ljudi). Na ovaj način za vaš restoran saznaju i ljudi koji nisu vaši fanovi, ali su fanovi Šaka. Odmah će obratiti pažnju, istražiće sve o vašem restoranu, mnogi će lajkovati stranicu ili doći u vaš restoran, jer Šako tamo jede. Ovo možete da ponovite sa raznim drugim ličnostima.
Primer sa restoranom važi i za bilo koju drugu oblast – ovo je zlata vredan savet. Pronađite neke influensere, snimite testimonijale, a zatim ih bustujete njihovim fanovima.
Lokacije testimonijala
Gde sve stavljamo testimonijale? Logično je da stoje pre svega negde na home stranici, ali je takođe bitno da stoje u svakom koraku našeg sales funnela. Na primer, kada se neko nalazi na opisu konkretnog proizvoda. Ili, još važnije, u momentu kada se poručuje.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Postavljanje testimonijala negde sa strane forme za poručivanje je izuzetno korisno i smanjuje procenat onih koji se predomisle u poslednjem trenutku. Mnogi ljudi se u ovim trenucima premišljaju, i tada mnogo znači da vide neko lice i rečenicu koja poručuje “kupio sam i nisam se pokajao”.
Dakle, u svakom koraku sales funnela testimonijali će pomoći da se manje ljudi ospe i da “proširimo levak”.
Razmišljajte kreativno
Jednom kada ste postali svesni koncepta testimonijala, razmislite dobro o svemu: koji je to najbolji način da ih integrišete u svoju priču? Da li će to biti video, ulovljeni postovi sa mreža, ili nešto treće? Gde ćete ih sve staviti? Neka vam svi ovi primeri budu kao polazna osnova, a vi najbolje znate šta će se i gde uklopiti u vašem slučaju.
Affiliate marketing je aktivnost u kojoj mi preporučujemo proizvode ili usluge na tuđim sajtovima i dobijamo procenat od prodaje kada neko kupi preko nas. Evo odmah i primera:
Online shop “Mojstan.Rs” prodaje ukrase i aksesoare za stan. Sa druge strane ja imam veoma posećen sajt (blog, magazin) o dizajnu enterijera, sa predlozima i idejama kako aranžirati stan.
Na sajtu sam objavio post pod nazivom “Pet lampi koje će učiniti da vaša spavaća soba izgleda kao milon dolara”. Post je veoma čitan, šeruje se po mrežama, bustujem ga, i vremenom ga i Google ga pozicionira dobro u pretrazi za relevantne ključne reči. U tekstu sam opisao pet lampi, stavio slike i predloge kako da se postave u sobu. Ispod svake lampe je link za kupovinu.
Svaki put kada neko klikne i poruči neku od lampi, ja zarađujem 10% od prodaje. Ako svakog meseca imam 5000 poseta na članak, i od toga 100 ljudi kupi lampu u prosečnoj vrednosti 30 evra, moja zarada svakog meseca je 3 x 100, što je trista evra mesečno samo od tog jednog članka.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Ako na sajtu imam puno ovakvih interesantnih članaka o dizajnu enterijera, i u svakom od njih preporučujem neke proizvode, ja se bavim affiliate marketingom. Na svetu ima na stotine hiljada ovakvih biznisa. Ljudi koji nemaju svoje proizvode i svoje usluge, bave se kreiranjem dobrog sadržaja i onda monetizuju taj sadržaj kroz affiliate marketing.
Primer koji sam naveo u Srbiji je i dalje retkost, jer smo mi malo tržište sa nerazvijenom kupovinom preko Interneta. Međutim, ako imate sajt na engleskom jeziku (ili posećenu stranicu na društvenim mrežama), onda je ovakav biznis itekako moguć, a primer koji sam naveo (samo jedan tekst pravi 300 evra mesečno) je sasvim realan.
Navešću malo niže par primera sa konkretnim ciframa, ali pre toga hajde da vidimo u čemu su prednosti ovakve vrste marketinga.
Svako radi svoj posao
Affiliate marketing je odličan model jer omogućava da svako radi svoj posao. Često su ljudi koji se bave prodajom ili proizvodnjom operisani od bilo kakvog digitalnog marketinga – imaju svoj sajt ali ne znaju kako da dovuku ljude na njega. Sa druge strane, imate ljude koji se razumeju u marketing, znaju da kreiraju zanimljiv sadržaj koji će ljudi čitati i šerovati, ali nemaju proizvodnju i ne bave se prodajom. Affiliate saradnja je idealan lanac koji povezuje jedne i druge, i obe strane su zadovoljne. Ako se bavite affiliate marketingom možete da zaradite mnogo više novca nego od prostih banera i klikova.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Napredna verzija marketinške agencije
Affiliate marketing možemo da posmatramo kao naprednu i savršeniju verziju marketinške agencije. Ako bih ja bio klasična marketinška agencija, i mene angažuje kompanija koja se bavi nekom prodajom, onda bih imao gomilu problema koje agencije inače imaju sa klijentima: morate da ih ubeđujete da vam daju pare za neku kampanju, da se natežete sa njima oko nekih stvari koje ne razumeju, da vam sto puta vraćaju kreativna rešenja jer im se nešto ne sviđa, da čekate da se neko tamo smiluje da odobri nešto, i tako dalje. Ukratko, to je pećinsko doba u odnosu na affiliate marketing.
U affiliate marketingu vi nikada u životu ne morate da progovorite ni reč sa firmom sa kojom sarađujete, ne morate da pijete kafu sa njima i da ih ubeđujete da vam daju pare. Vi se samo prijavite kao njihov affiliate, radite kampanju onako kako vi želite, kreirate zanimljiv sadržaj na webu i šaljete im posetu koja se konvertuje u prodaju. Oni vam svakog meseca pošalju ček koji ste zaradili, i to je to. Vi bukvalno nikada niste ni upoznali nekoga iz te firme sa kojom sarađujete i koja vam šalje novac. S obzirom da ne morate da čekate na njihovo mišljenje, odobrenje i izmene, vaša marketinška aktivnost odvija se jedno deset puta brže nego u klasičnoj agenciji, a glava vas nikada ne boli.
Ipak, u praksi, ako affiliate marketar dođe do nekog nivoa da pravi ogromne količine novca, tada najčešeće kontaktira i upozna ljude iz firme koju preporučuje, pre svega da bi ispregovarao neke bolje uslove i veće procente zarade, ali i dalje je 100% nezavisan u osmišljavanju kampanje.
Ovo je najčistiji oblik marketinga: Ukoliko znate da kreirate sadržaj i kampanje koje će donositi prodaju, imate zaradu, ako vam je kampanja loša, nećete zaraditi ništa.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Kako se postavlja affiliate kampanja?
Većina sajtova koji nešto prodaju imaju link za affiliate program. Na primer, Amazon za koji svi znamo. Onda su tu Rakuten, ili Commision Junction, koji su posrednici za hiljade drugih online shopova i brendova. Mango, Sephora, Monsoon.. svi su oni preko Rakutena.
Šta god da želite da promovišete, potražite i izguglajte “ime shopa affiliate program”, i pronaći ćete link za sign up. Često će biti potrebno da sačekate odobrenje – oni će prvo pogledati vaš sajt, da vide o čemu se radi, i ako smatraju da je dovoljno kvalitetan, odobriće vam da budete njihov affiliate.
“Kako se zna koje sam im kupce poslao? Kako da znam da me neće zakinuti?”
Ovo je prvo pitanje koje početnici postavljaju kada čuju za affiliate marketing, pa hajde da objasnimo na primeru sa početka teksta.
Recimo da sam napisao blog post u kojem preporučujem lampu koja se nalazi na adresi:
www.mojstan.rs/rasveta/lampa-batista-slim
Ako bih stavio ovaj link u tekst i tako slao ljude kod njih, nema nikakvog traga. Dakle, link mora da sadrži u sebi neki kod koji označava da su ljudi došli preko mene.
Kada se budem prijavio na affiliate program, dobiću specijalni link koji izgleda ovako nekako:
Za posetioca koji klikne na link, sve izgleda isto, on ne primećuje nikakvu razliku. Jedina razlika je u tome što sada sistem registruje da je poseta došla preko mene. Ako osoba kupi tu lampu, to će biti registrovano.
Kada se ulogujem na svoj affiliate nalog, mogu da vidim koliko sam poslao poseta i koliko tih poseta se konvertovalo u prodaje. Svaka prodaja donosi nam određeni procenat od sume. U svakom trenutku vidite koliko ste zaradili za ovaj mesec.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Pitanje je “kako znamo da onaj tamo neće da namešta rezultate”? To nije moguće, zato što su affiliate sistemi najčešće posrednici između prodavaca i marketara. Oni imaju nezavisnu bazu merenja prodaja, kojoj mogu da pristupe obe strane u svakom trenutku.
Neki online shopovi imaju svoj sopstveni affiliate sistem, bez posrednika, ali onda oni garantuju svojim brendom. Na primer, Amazon. Niko ne pomišlja da bi tako velika kompanija potkradala svoje affiliate. Ne samo to, affiliate sistemi su napravljeni tako da maksimalno motivišu saradnike. Evo nekoliko primera.
U affiliate marketingu mere se i naknadne prodaje, i još mnogo toga
Retko ko kupi neki proizvod odmah, kao što znamo. Obično ljudi pogledaju sajt, i onda im treba vremena da razmisle. Možda se vrate u toku dana, ili posle tri dana, i tek tada kupe.
Dobra vest je da čak i u tim slučajevima mi i dalje imamo naš dogovoreni procenat. Većina affiliate sistema pamte čoveka koga smo im poslali 30-60 dana, pomoću cookie-a u browseru.
Ali to nije sve. Recimo da smo poslali osobu na stranicu na kojoj je lampa, ali joj se lampa nije dopala i ne želi da kupi. Međutim, ako osoba vidi na sajtu neku drugu lampu koja joj se sviđa, ili kupi bilo koju drugu stvar, mi i dalje imamo procenat od toga. Sve što ta osoba kupi na tom sajtu u narednih par meseci, ulazi u naš procenat. Fino, zar ne?
Prebacivanje novca je jednostavno – za manje sume najčešće vam šalju ček, koji možete unovčiti u raznim bankama, a može se prebacivati i direktno na račun. Obično će vam slati novac jednom mesečno ili kada dostignete neki prag zarade koji sami definišete.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Primer “Men With” – monetizacija stranice na društvenim mrežama pomoću affiliate marketinga
Evo jednog veoma modernog primera. U pitanju je Instagram stranica “Men With Class“, koja ima 3.3 miliona pratilaca. Stranicu je započeo 2012 godine Šveđanin Daniel Frank, koji ima samo 21 godinu.
Svakodnevno on postavlja fotografije muške mode, koje su veoma pažljivo odabrane. Daniel očigledno ima izuzetan ukus za modu, osećaj za fotografiju, i zna šta dobro prolazi. Nijedna fotografija na profilu nije njegova – on nalazi druge muškarce na Instagramu i predstavlja njihove fotografije, uz njihovu dozvolu. U međuvremenu je napravio još nekoliko profila koje je “spin-offovao” sa matične: @menwithstreetstyle za malo opušteniji izgled, @menwithfootwear za obuću, i tako dalje.
Image may be NSFW. Clik here to view.
No, glavno pitanje je – kako Daniel pretvara sve ove folovere u novac? Ovo je inače jedno od najčešćih pitanja koje me ljudi pitaju: “Kako da zaradim novac od stranice na društvenim mrežama”.
Odgovor je – affiliate marketing. Daniel je podigao sajt pod nazivom menwith.co, na kojem se nalaze sve fotografije koje objavljuje na Instagramu, ali sa jednom bitnom razlikom: kada se pređe preko slike, može se kliknuti na lik za kupovinu tog artikla na nekom eksternom online shopu, sa kojim se Daniel povezao preko njihovog affiliate sistema. S obzirom da Instagram nema mogućnost da se ubacuju linkovi, Daniel je to rešio tako što je napravio ovaj “međusajt”, koji je kao neki most između njegovog Instagram naloga i affiliate linkova.
U opisu njegovog Instagram profila je vrlo jasan “call to action” – ako želite da kupite stvari sa fotografija na našem profilu, posetite naš sajt “Menwith.co”.
Hajde sada da dekonstruišemo njegov kompletan sales funnel:
– Ljudi saznaju za @menwithclass profil tako što vide da su njihovi prijatelji lajovali slike
– Pogledaju profil, i kažu “hej, dobar je ovaj @menwithclass, hajde da ga zapratim”
– Svakog dana gledaju na Instagramu slike koje on postavlja
– Pre ili kasnije požele da kupe nešto sa neke fotografije, i vide da to mogu da urade na njegovom sajtu ManWith.co
– Odlaze na sajt, kliknu na affiliate link na slici na sajtu, i odlaze na eksterni online shop
– Kada kupe (odmah, za nedelju dana, svejedno), Daniel od toga ima u proseku oko 7%. Znači, ako neko kupi cipele od 200 dolara, on je zaradio 14
– Vremenom, ljudi sve češće kupuju na ovaj način i vraćaju se
Ne postoji javno podatak koliko ovaj Instagram profil zarađuje, ali ja sam uradio neku okvirnu računicu, znajući kolike su konverzije u nekim sličnim slučajevima. U pitanju je cifra između 20.000 i 100.000 evra mesečno. S obzirom da je u pitanju one-man show, nije loše.
U ovom slučaju jasno se vidi da je sve to osmislio i organizovao neko ko dobro poznaje digitalni marketing i funnele.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Ne tako novo…
Afiliate marketing je postojao u raznim formama i pre Interneta. Primer koji je verovatno svima poznat su promoteri klubova i splavova. Oni dobijaju procenat od novca koji potroše ljudi koje dovedu u klub. Oni se bave marketingom – trude se da dovuku strance, imućne ljude, velike grupe, da bi povećali svoj procenat.
Ovaj sistem je oduvek postojao u raznim drugim oblastima, a pre svega kada su u pitanju velike sume – nekretnine, zemljište, jahte, građevinske mašine i tako dalje. Onaj ko dovede kupca, ima procenat.
Da li je ovo dugoročan biznis?
Pravo pitanje je da li sve to može da traje beskonačno, i da se razvija kao biznis. Odgovor je “možda”, ali je uvek bolje koristiti novac koji zaradite od affiliate marketinga da pokrenete neki svoj proizvod iz te oblasti, da imate svoj brend, jer ste onda “prva ruka” i možete da odlučujete o svemu.
Postoji širok spektar affiliate biznisa na Internetu, jednom kada uđete u dubinu naći ćete razne primere, i videćete da svaki ima neku svoju logiku, prilagođenu ciljnoj grupi i proizvodu.
Evo jednog saveta koji vam može uštedeti mnogo meseci života. O ovome su pisali mnogi autori, između ostalog i Tim Ferris u knjizi “4 Hour Workweek”.
Ukratko, zahvaljujući digitalnim medijima možete proveriti da li bi vaša ideja bila isplativa pre nego što uopšte i krenete da se ozbiljno cimate oko nje. Ovo je nešto što mnogim ljudima ne pada na pamet, a zapravo je skroz logično. Kako se ovo radi?
Ukratko, potrebno je da napravimo lažni sajt firme koja ne postoji, i pustimo test kampanju na par dana. Na osnovu reakcije ljudi moći ćemo da “ispipamo” tržište. Evo odmah i primera.
Kišne kabanice za pse
Recimo da imamo ideju da prodajemo kišne kabanice za pse. Videli smo to negde u inostranstvu, i pronašli smo da mogu da se nabave na AliExpressu za 5 dolara. Dakle, ideja je da dignemo sajt, Fejsbuk i Instragram profile, i prodajemo ove kabanice za, recimo 2000 dinara.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Kako da znamo da li bi ovo uspelo? Većina ljudi će pokušati da sazna odgovor na ovo pitanje tako što će ispričati za ovu svoju ideju drugarima. To su oni čuveni razgovori o biznisu u kafiću. Ovaj metod istraživanja tržišta svodi se na rečenice poput:
– “Ma da brate, to ti je do jaja, sad svi imaju kučiće, usraćeš se od love”
– “Ova jedna riba sa mog faksa bi to prva kupila, ko šta radi ona samo priča o svom kučetu”
– “Brate pazi samo da prodaš deset dnevno ti si za godinu dana milioner”
I tako dalje…
Šta može da se desi? Nakon ovih priča, zaključimo da je to vrlo isplativ biznis. Onda sledi ulaganje, poručivanje robe iz Kine, ulaganje od nekoliko hiljada evra, pa carina, transport, dispečer, i troškovi se nakupe. I onda, kada konačno imamo robu kod sebe, nakon nekoliko meseci cimanja i pripreme, krenemo sa kampanjom. Tada se ispostavi da je interesovanje slabo i da smo omašili, a tada je već kasno. Potrošili smo nekoliko meseci života.
Umesto toga, evo kako možemo da testiramo sve za nekoliko dana.
Testiranje tržišta kabanica za pse
Skinite neku lep WordPress temu za online shop. To je od 0-20 evra ulaganja
Poskidajte slike od Kineza i uploadujte kod sebe na sajt, jedno 10-20 modela. Napišite lepe opise na srpskom jeziku. Stavite i cene. Stavite i broj telefona za porudžbinu.
Smislite neko mnogo cool ime brenda i logo firme. Registrujte domen. Napišite neku cool priču “o nama”. Sve treba da deluje izuzetno realno, kao da firma zaista postoji i kao da tu ljudi uveliko kupuju.
Dignite Fejsbuk i Instagram stranicu, postavite nekoliko slika.
Pustite dve kampanje, jednu na Fejsbuku i Instagramu, drugu na Google Adwords.
Na Adwordsu targetirate ljude koji guglaju “odeća za pse” i slično.
Na Fejsu i Instagramu stavite kao ciljnu grupu ljude koji su lajkovali neke od ovih “trendy”, malih rasa: maltezer, jorkširski terijer, pudla, itd.
Pustite kampanju da ide par dana, uložite 50-100 evra na sve zajedno.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Ovako bi to izgledalo. Targetiraću sve ljude iz Srbije koji su lajkovali French Buldoge (11.000 ljudi), njima poturim sliku french buldoga. Dalje, svi vlasnici maltezera će videti sliku maltezera u kabanici. Napravim ove reklame za jedno 10 malih rasa.
E sad, ključno pitanje: šta se dešava kada neko pokuša da poruči preko sajta, ili vas pozove telefonom? Mi nemamo kabanice kod sebe.
Jednostavno: na sajtu će se pojaviti poruka: “poštovani, usled ogromnog broja porudžbina ostali smo bez zaliha. Ako želite, možete ostaviti email adresu da vas obavestimo kada će kabanice za vašeg ljubimca biti ponovo dostupne. Hvala vam.” I slična priča ide i za ljude koji nas pozovu telefonom.
Nakon par dana kampanje, pogledamo koliko smo imali porudžbina, i podvučemo crtu.
Recimo da smo uložili 50 evra u test kampanju, i dobili 30 porudžbina. I recimo da bi nam zarada po jednoj kabanici bila 1000 dinara, kad odbijemo sve troškove.
To znači da bismo za uloženih 50 evra u ovaj posao zaradili 30.000 dinara, odnosno oko 250 evra. Sada možemo da zaključimo da bi nam zarada bila pet puta veća od ulaganja u marketing, kada bismo zaista imali ovu firmu i realne kabanice koje stoje spremne za slanje u nekom magacinu.
Dakle, sada imamo dokaz, crno na belo, da se naša ideja isplati.
Obratno, može da se desi da dobijemo 3 porudžbine. To znači da na uloženih 50 evra zarađujemo 25 evra, odnosno da ovo možda i nije baš tako dobra ideja. Naravno, ovo nije siguran znak da sve to ne bi uspelo – možda bi bile bolje konverzije kada bismo nešto promenili na sajtu, korigovali cene itd. Uradite te izmene, testirajte opet. Ako i posle nekoliko raznih pokušaja ne izazovemo interesovanje, možda je bolje da odustanemo.
No, najbitnija stvar: Šta god da se desi, uložili smo u sve ovo minimum novca i energije. Ako primećujete, poštedeli smo sebe stresa oko poručivanja i uvoza robe, oko organizacije i pripreme logistike za isporuku, i sve druge skupe, duge i kompleksne pripreme koje su ljudi morali da urade nekada, kada nije bilo Interneta, da bi testirali svoju ideju.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Ali ovo je prevara…?
Neko će vam možda reći “ovo nije etički, varamo ljude, tako se ne pravi ozbiljan biznis, to su neke Del Boj i Rodni metode…”
Ja samo mogu da vam kažem da lično poznajem dvoje ljudi koji su upravo ovako započeli milionski biznis. Obojica imaju danas firmu sa preko 50 zaposlenih, a počeli su upravo ovako, na način koji sam opisao u ovom tekstu.
Na kraju krajeva, nikom ne uzimate novac. Jedino što ćete možda neke ljude razočarati. S druge strane, ako se pokaže da je ideja isplativa, uvek možete te ljude kontaktirati jednog dana kada budete mogli da im isporučite to što su tražili. Ako budu i dalje zainteresovani – još bolje.
U knjizi Tim Ferisa možete naći sličan, realan primer. U pitanju je sajt njegovog prijatelja koji prodaje mornarske majice širom sveta, a koji je počeo upravo ovako.
Danas je čak moguće testirati ideju i samo pomoću stranice na mrežama. Ili, napravite samo jednu landing stranicu pomoću Unbounce templejta, pa šaljite ljude na nju.
Sve u svemu, ovaj savet može zaista da vam uštedi vreme i živce. Zapamtite ovo i primenite jednog dana, ili posavetujte prijatelje koji vam kažu da žele da započnu biznis. Učinićete im veliku uslugu.
Dobili ste zadatak da vodite Fejsbuk fan stranicu za određenu firmu. Potrebno je da smislite šta ćete da postavljate, tako da ljudima to bude zanimljivo, i da budu zaista oduševljeni. Kako to izvesti? Kako da budemo jedna od onih retkih stranica koju će ljudi pokazivati drugarima uz reči “pogledaj ove careve, koliko im je dobra stranica!”
Ovo je verovatno najveći problem sa kojim se ljudi iz marketinga suočavaju danas. Angažuju se agencije koje obećavaju svašta, pokušava se sve, ali stranica i dalje ostaje dosadna i beživotna.
Ako me pratite na Fejsbuku, onda ste verovatno primetili da je kod mene uvek velika aktivnost i živost. U ovom tekstu ću vam dati razne recepte i tajne koje sam tokom godina shvatio posmatrajući ljude i njihove reakcije. Ne samo kako da imate lajkove, već da napravite stranicu koju će ljudi voleti, i željno iščekivati svaki vaš post.
Na osnovu ovih principa kreirao sam koncept Fejsbuk stranice za razne domaće brendove, i uvek je to dalo odlične rezultate. Takođe, ovi principi se mogu primeniti i na ostale mreže – Instagram, Tviter i tako dalje.
Većina saveta koje ćete naći online su skoro beskorisni
Na prvi pogled, deluje da o tome ima bezbroj blog postova, tekstova i knjiga na engleskom jeziku, ali nažalost, uglavnom su beskorisni. Većina tih tekstova deluju korisno na prvi pogled, ali kad ih pročitate shvatate da ti tekstovi govore uglavnom o alatima. To su uglavnom logističko-organizacione teme i tehničke stvari poput:
– napravite plan, definišite šta ćete i kada da postavljate
– koristite ovaj ili onaj softver za automatsko postavljanje ovoga ili onoga
– pratite statistiku i pravite izveštaje
– dimenzije slika moraju da vam budu tačno 1234 x 5678 piksela
Verujte mi – svi ovi tekstovi su beskorisni. Samo vam daju lažnu nadu da će vam to nešto pomoći, a u praksi ne pomaže skoro ništa. Nijedan od ovih tekstova ne rešava glavni problem: sadržaj.
Ako imate dobro organizovano sranje, to je i dalje sranje. I dalje je jednako nezanimljivo i niko neće lajkovati, bez obzira što ste ga postavili u dogovoreno vreme i poslali report klijentu. Pravo pitanje je: kako da ljudi imaju osmeh na licu kada vide to što postavimo? U tome neće pomoći nikakav softver, alat, plan, organizacija, statistika.
To je kao da ste otvorili tekst pod nazivom “Kako da budete dobar pisac”, a onda tu pišu saveti poput: “Dobro naoštrite olovku pre pisanja”, “koristite papir A4 formata”, i tako dalje. Alati, alati, alati….
U ovom tekstu fokus će biti na sadržaju, a ne na alatima, jer vidim da je to ljudima glavni problem.
Dakle, šta da postavljamo na stranicu tako da ljudima izmamimo osmeh?
“Smešne slike” nisu rešenje
Na Fejsbuku je puno stranica malih firmi koje ovo rade na pogrešan način: odu na Google i ukucaju “smešne slike”, ili zaprate druge stranice koje objavljuju “smešne slike”, i odatle preuzimaju slike koje stavljaju kod sebe. Ili, prave patetične postere sa citatima. Narod se smeje, plače, lajkuje, i stranica skuplja te patetične lajkove.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Zbog čega ovo nije dobra ideja?
Pre svega, ovo srozava naš brend. Izjednačava nas sa hiljadama amaterskih stranica koje to isto rade. Čak i ako prikupimo 100,000 lajkova na ovaj način, to nije dobro, jer smo se ponizili zarad nekakvih lajkova. Kakvu poruku šaljemo ovakvim stvarima? Apatija, patetika, depresija.
Drugo, na ovaj način ne dobijamo lajkove ljudi koji su potencijalno zainteresovani za naš proizvod, već neke potpuno slučajne ljude, kojima se svideo majmun koji čačka nos ili pijani Rus koji pada sa klupe. Ti lajkovi moraju biti bar nekako povezani sa nama.
Dakle, ovo nije način. Hajde da budemo malo pametniji od toga. Uzećemo za primer jedan poznati domaći brend.
Primer: “Bakina Tajna”
Recimo da počinjemo da vodimo stranicu za brend “Bakina Tajna” (nemam nikakve veze sa njima, ovo je samo fiktivan primer). Za one koji ne znaju, to je poznati brend koji proizvodi “domaću zimnicu” – pekmeze, ajvare, domaće sokove, sa idejom da receptura i ukus budu “kao kod bake” a ne industrijski.
Šta je to što bi uradila klasična agencija sa svojim agencijskim pristupom? Pre svega, agencije se oslanjaju na to što imaju dizajnera i fotografa pa mogu da naprave da stvari izgledaju lepše.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Ponedeljak: Postavljaju lepu sliku ajvara i prženica na drvenoj dasci, uz rečenicu “Početak radne nedelje uz vaš omiljeni ajvar”
Sreda popodne: Lepa slika palačinki, pored njih teglica “Bakina tajna” pekmeza i rečenica “Vreme je za palačinke sa pravim domaćim pekmezom!”
Petak ujutru: Umetnička fotka tamnog soka od kupine u nekom hipsterskom okruženju i rečenica “Jutarnja doza prirode uz bakin sok od kupine”
I tako dalje…
Sve je ovo ok, ali nije “wow”. Kad kažem da je ok, to znači da neko može da otvori stranicu i kaže “Ok je ovo, korektno”. I agencija radi svoj posao, ne može se reći da nisu profesionalni. Ipak je to daleko iznad “Džes’te ba raja” stranice.
Ali, sa strane prosečnog posetioca Fejsbuka, koja je reakcija dok razgledaju ovakvu stranicu? Rekao bih, ovako nešto:
Image may be NSFW. Clik here to view.
Emocija koju izazivamo ljudima ovakvim pristupom je poprilično ravna linija. Jeste, lepo je to što radimo. Ali da li će lajkovati našu stranicu? Možda. Tu i tamo neko hoće, tek ponekad. Da li će šerovati nešto od tih naših postova? Ne. Nikad. Jer, to je ipak samo jedna lepo upakovana reklama za pekmez. I dalje je osnovna poruka “kupite naš pekmez”, “jedite naš pekmez”, “mi smo ovde da vam prodamo naš pekmez”.
U ovom slučaju, brend “Bakina tajna” priča samo o sebi, što deluje krajnje narcisoidno. Ne razlikuju se od prosečnog korisnika društvenih mreža, koji se trudi da predstavi sebe kroz fotošopirane selfije, i tako skuplja lajkove.
Sve u svemu, ovim pristupom stranica će da napreduje, ali polako, kilavo i beživotno.
Dave Birss, genije digitalnog marketinga koji je pričao na konferenciji Digital Day u Beogradu 2016, objasnio je tada ovaj fenomen kroz jednu odličnu metaforu:
“To što brendovi postavljaju na Fejsbuk stranicu uglavnom su dosadne gluposti poput “vidite ovu macu, jao što je slatka maca, hoćete da lajkujete ovu macu pored našeg proizvoda?”
Ako posmatramo društvene mreže kao jedan bazen, oko kojeg sede i leže ljudi na ležaljkama, brendovi kao da sede na ivici bazena, bacaju kamenčiće u vodu, i prave tako lagane kružiće na površini. Da li to primećuju ljudi koji leže oko bazena? Retko ko.
Dave Birss kaže: “Ono što zapravo treba da uradimo, jeste da uzmemo STENU i da je bacimo u bazen. Da isprskamo sve ljude okolo. Da se svi trgnu i ustanu iz učmalosti, da zaista obrate pažnju na nas.”
Dakle, umesto apatije i “jeste lepa je ova maca” komentara, reakcija koju želimo da izazovemo je nešto ovako:
Image may be NSFW. Clik here to view.
Ok – jasno je kakav efeket želimo da proizvedemo. I sve je to lepo, ali ovo do sada bili su samo primeri kako ne treba raditi. Hajde sada da vidimo šta treba raditi, da dobijemo ovakvu reakciju od ljudi. Daću vam prvo opšti recept, a onda i konkretne primere.
Tajna je u nečemu što bih nazvao “rezoniranje zajedničkih vrednosti”.
Rezoniranje zajedničkih vrednosti
Uzmete parče papira i napišete koje su to vrednosti vašeg brenda. Šta je to što vaš brend promoviše u nekom širem smislu? Ispišite što više termina. Koje su to vrednosti za koje bi određena grupa ljudi ustala i zauzela se?
Tajna je u tome da na Fejsbuku promovišemo neke univerzalne ljudske vrednosti koje su srodne sa našim brendom, a ne naš proizvod. U ovoj jednoj rečenici leži kompletna suština. Mi želimo da upravo te vrednosti probudimo kod ljudi koji u njih veruju, da ih stavimo u fokus, pojačamo.
Naravno, kad kažemo to ovako generalno, mnogima to zvuči kao neka marketinška prodaja magle. Hajde zato odmah da vidimo na konkretnom primeru. Do kraja ovog teksta biće samo primeri, primeri, primeri, i dekonstrukcija tih primera.
Prvo, ovde ću ovde da ispišem koje su to vrednosti brenda “Bakina tajna”. Kad kažemo “vrednosti”, to nisu samo apstraktni pojmovi poput “ljubav”, “priroda” itd, već konkretne rečenice, ubeđenja, stereotipi, narativi koje naš brend promoviše.
Vrednosti i narativi “Bakine tajne”:
“Domaća hrana” – hrana koju neko sprema za članove porodice je kvalitetnija od industrijske, jer domaćica kao motiv ima ljubav, a industrija ima kao motiv profit. Industrija fušari na sastojcima i želi da nas prevari, a član porodice hoće da mi jedemo najbolje.
“Ručni rad” – stvari koje se prave ručno “imaju dušu”, a industrija je bezdušna. Ručni rad ima prelepe greške, industrija je dosadno jednolična, masovna i nije autentična.
“Iskustvo starijih” – Stariji ljudi imaju bezgranično iskustvo, koje se poštuje. Oni sa lakoćom vide rešenja koje mladi ne vide, i njihovi životni saveti su univerzalni bez obzira što nisu moderni.
“Povratak prirodi” – bekstvo iz grada u selo, u planinu ili šumu na odmor, uživanje u tišini i sporosti vremena vangradskog okruženja.
“Tradicionalna kultura” – lepota narodnih običaja, tradicionalnih predmeta i recepata.
“Dobra stara vremena” – nostalgija za vremenom kada industrijska hrana nije bila dominantna kao danas, kada su ljudi kupovali sastojke i od njih pravili hranu za porodicu. U “dobrim stvarim vremenima” sve je bilo kvalitetnije nego danas, hrana se cenila, cenio se svaki komadić, hrana se nije bacala kao danas.
“Detinjstvo” – povratak u detinjstvo, sećanje na ukuse, mirise, priče iz detinjstva.
Mogao bih da pišem još dve strane ovih narativa, ali hajde da se zaustavimo ovde.
Jednom kada imamo definisanu listu ovih vrednosti, određen je pravac naše aktivnosti na Fejsbuku: Tajna je u tome da postavljamo stvari koje promovišu neke od ovih vrednosti, a ne da reklamiramo naše pekmeze. Tako se gradi brend na društvenim mrežama.
Šta to konkretno znači? Hajde da pogledamo nekoliko primera koje sam napravio za potrebe ovog teksta:
Image may be NSFW. Clik here to view.
Zamislite da ovaj post bustujemo svim ljudima iz Kruševca. Kakva će biti reakcija nekog ko živi u Kruševcu, skroluje Fejsbuk, i među gomilom klasičnih Fejsbuk gluposti pojavi se ovo?
“Hej, ovo je moj grad! Nisam imao pojma za ovo. A ko je ovo postavio? Bakina tajna? Aha, oni beše imaju zimnicu, kao one domaće pekmeze i ajvar… sećam se, probao sam, dobar je ukus… vidi kako je lepa slika… a ova u sredini sa guskom ista moja prababa… pre sto godina, ladno… Kruševac, moj grad… fala bogu, konačno nešto pametno na ovom Fejsbuku… evo Bakina tajno imaš od mene lajk….”
Jednom u pet dana iskopamo neku zanimljivu istorijsku sliku iz nekog grada Srbije, sliku koja jasno promoviše niz vrednosti koje smo definisali. Napišemo interesantnu priču uz tu sliku, koristeći pravila pisanja za web (inverzna piramida, kratki paragrafi itd). I zatim bustujemo taj post ljudima koji žive u tom gradu (ili ga postavimo kao sponsored). Uvek će reakcija biti ista. Ljudi će biti oduševljeni što im je Bakina tajna otkrila nešto lepo i zanimljivo iz starih dana njihovog grada, i mnogi će lajkovati stranicu. Možda će otvoriti stranicu da vide šta još Bakina tajna postavlja, pa će biti još više oduševljeni, nešto će i šerovati i tako dalje.
Kao što vidite, u ovom postu ja nisam pokušavao da reklamiram pekmeze. Nisam napisao “Eto, i ove bake su pravile pekmez po istom receptu kao što mi pravimo danas”. Ne želim da zvučim kao neki iritantan lik koji koristi svaku priliku da govori o sebi i svojim uspesima. Lepo piše gore “Bakina tajna”. To je stranica koja je postavila ovu sliku i to je dovoljno. Pustite ljude da uživaju u ovoj priči i slici, jasno im je da ste je vi postavili. Svako nasilničko ubacivanje našeg pekmeza tamo gde mu nije mesto bilo bi skrnavljenje trenutka.
Dajete ljudima vrednost bez ikakve insinuacije i skrivene namere. Poruka ne sme da bude “dali smo vam nešto vredno, a sad kupite naš pekmez”. Poruka mora biti “Dali smo vam nešto vredno. Tačka. Ne zanima nas da li ćete kupiti naš pekmez, nas zanima samo da vam prenesemo nešto što izražava vrednosti u koje verujemo.” Ljudi koji dele iste vrednosti će biti oduševljeni i voleće vas, zauvek. I kupiće pekmez, baš zato što niste promovisali sam pekmez, već vrednosti iza tog pekmeza.
Sada, kada smo dekonstruisali matriks, hajde da napravimo još nekoliko primera. Recimo, ovako nešto:
Image may be NSFW. Clik here to view.
Možda ste čuli za čuvenu Fejsbuk stranicu “Humans of New York“, koja prenosi interesantne priče ljudi sa ulice. Zašto onda mi na našoj stranici ne bismo imali “rubriku” koja je nešto poput “Bake iz Srbije” sa njihovim pričama i mudrostima? Primećujete li koliko ovo rezonira sa vrednostima koje smo definisali? I opet, nema nigde pekmeza. Baka Stana nije na kraju rekla “inače, probala sam vaš pekmez i odličan je”. Čak i da je rekla, to nećemo staviti, jer to bi ubilo poentu i lepotu celog koncepta. Nema potrebe, vidi se ko je ovo postavio. Ljudima je jasno da se “Bakina tajna” potrudila da stvori i prenese nešto zaista lepo, nešto što promoviše vrednosti u koje verujemo. Na ovaj način kreiramo nešto mnogo jače od prostih kupaca. Stvaramo jevanđeliste našeg brenda. Ljude koji će pričati o nama, koji će nas promovisati, braniti i voleti.
Hajde malo da se spustimo na zemlju i da vidimo kako bismo mogli da organizujemo ovako nešto? Navedena priča je fiktivna, baka Stana je zapravo slika koju sam skinuo sa stocka. Potrebni su nam realni ljudi.
Najbolji način kod ovakvih stvari jeste da isproduciramo masu materijala unapred, i onda ga polako vremenom izbacujemo na Fejsbuk.
Na primer, angažujemo dobrog novinara i fotografa, objasnimo im šta je zadatak, i pustimo ih da obilaze Srbiju naredne tri nedelje. Oni će se vratiti sa terena sa, recimo, pedeset dobrih priča i fotografija. Imamo, dakle, materijala za narednih godinu dana, ako svake nedelje izbacujemo po jednu ovakvu priču. Ulaganje nije malo, nekoliko hiljada evra. Ali pošto znam na kakve gluposti agencije troše mnogo veće pare, verujte mi da je to ultra jeftino.
Neke priče mogu se snimiti i kao kratak video, 30 sekundi. Zašto da ne, varirajte formu. Imajte samo na umu da obavezno stavite titlove jer većina ljudi na fejsbuku ne želi da uključuje zvuk, pisao sam o ovome ranije.
Izuzetno je bitno da ispoštujete formu i estetiku za društvene mreže, bilo da je to tekst, slika ili video. O svemu tome sam pisao. Ako to što postavljamo nije napravljeno u duhu i formi mreža, onda sve pada u vodu jer emocija neće moći da dopre da ljudi.
Idemo dalje. Hajde da postavimo ovako nešto:
Image may be NSFW. Clik here to view.
Ovo je jedan specifičan tip postova koji opet promoviše naše vrednosti, kroz reminiscenciju na određene subjekte za koje su te vrednosti vezane. Ako pogledamo listu naših vrednosti, jasno je da možemo iskopati na stotine i stotine ovakvih sećanja koje bude uspomene. “Ručni rad”, “Dobra stara vremena”, “Tradicija”, “Detinjstvo”, samo su neke od naših vrednosti koje se uklapaju u ovaj post.
Kod ovakvih postova, bitno je budete izuzetno emotivni, a ne prosto deskriptivni. To će aktivirati ljudima emocije, pogodiće ih u srce, uključiće se. Pričaće svoja sećanja, šta su radili u ovom prostoru. Neko možda ima sliku dedine šupe pa će je okačiti u komentaru. Neko će ispričti interesantnu priču. Ali je bitno da vi to započnete, da inicirate taj izliv emocija dobrim opisom.
Da sam stavio opis “Šupa sa alatom – deo tradicije našeg seoskog domaćinstva”, kakva bi bila reakcija? Slaba! Kod ovakvih postova ne smete zvučati deskriptivno i novinarski reportažno, samo što više emocija, mirisa, zvukova, ukusa, metafora, i ljudi će nešto od toga prepoznati i uključiti se.
Recepti
Naravno da bi stranica kao što je “Bakina tajna” morala da obajvljuje neke recepte, bar jednom nedeljno. Ali opet, bitno je kakvi recepti i u kojoj formi da budu.
Većina marketinških agencija uradila bi tekstualne recepte koji se stave na Fejsbuk, i priložili bi sliku, skinutu sa stocka.
Hajde da vidimo kako izgleda jedan takav klasičan primer, kako ne treba raditi:
Image may be NSFW. Clik here to view.
Na prvi pogled, reklo bi se, ovde je sve ok. Palačinke su tradicionalna, domaća poslastica. Dakle, ovo se uklapa u naše vrednosti. Pa šta onda nije u redu?
Problem je što je ova forma dosadna i što ima na hiljade stranica, blogova, sajtova, koji isto ovo rade. Svaka treća domaćica u Srbiji ima svoj blog na kom postavlja ovo isto. Ne mislim na isti recept, već na istu dosadnu formu: ispisani potrebni sastojci, ispisan način pripreme i slika. Da, imaćete ovde neke lajkove, i ponekad neki komentar. Ali, može to mnogo, mnogo bolje.
Godina je 2016. Ako iole pratite dešavanja na Internetu, primetili ste da postoje neke nove forme koje su ljudima danas mnogo interesantnije. Pre svega, VIDEO. Na primer, ono što radi Tasty stranica:
Koliko je ovo efikasno govori podatak da jedan od četiri Fejsbuk korisnika na svetu pogleda bar jedan Tasty video recept mesečno.
Video recepti na društvenim mrežama su izuzetno specifični i razlikuju se od televizijskog formata. Nema kuvara koji nešto priča, sve je iz “first person” perspektive, i kao što sam pisao ranije, može da se ukapira i bez zvuka, što je izuzetno važno.
Šta bi trebalo da uradimo u našem slučaju? Snimimo ovakav klip, koji se uklapa u naše vrednosti. Bolje je da imate ovakav video samo jednom u 30 dana, nego tekstualni recept svaki dan.
Sve treba da bude staro, kao kod bake a opet čisto. Koristimo metalne šerpice sa tufnama. Namerno okrnjene ponegde. Nigde nikakva plastika. Heklani detalji. Što više motiva koji asociraju na staro srpsko domaćinstvo.
Što se tiče rasvete i kamere, imate o tome puno tutorijala na netu. Evo kako Tasty snima svoje klipove, ništa specijalno, jedna kamera i dobra difuzna rasveta oko daske.
Ubacimo neku muziku sa etno srpskim motivima. Na primer, Balkan rumba. Variramo muziku i stilove. U nekom klipu može da bude neka klasika.
Recepti mogu da budu ponekad jednostavni, ponekad neobični, ali opet domaći. Na primer, piletina sa krompirom i pekmezom od šljiva. Ne moramo da forsiramo korišćenje “Bakina tajna” proizvoda u svakom klipu.
Jednostavni, tradicionalni recepti sa tradicionalnim sastojcima. U vremenu kada se svi takmiče ko će imati što više “fensi” recept sa što egzotičnijim sastojcima, mi pružamo povratak jednostavnosti i stvarima koje su pomalo zaboravljene. Ne, kod nas nećete naći kvinoju, tofu sir i bezglutensko brašno. Nemojte se brže-bolje hvatati za poslednje trendove, ukoliko se to ne uklapa u naše vrednosti. Naprotiv, pokažite stav, pokažite da možete imati lepe i moderno snimljene klipove, koji nisu sa “trendy” fitness-wellness sastojcima.
Uvek budite drugačiji od većine
Postoje neki dani kada će svi na Fejsbuku kačiti jednu istu stvar, koja vrlo brzo postaje dosadna i iritantna.
Na primer, recimo da je danas Uskrs. Većina stranica će skinuti sa neta fotografiju korpice sa jajima, i napisaće nešto poput “Svim pravoslavnim vernicima želimo….” itd. Ovo ljude iritira. Oni žele da im Uskrs čestitaju bliski članovi porodice, a ne svaka stranica na Fejsbuku.
Hajde da uradimo nešto drugačije. Zašto ne bismo nekoliko dana ranije izbacili par kratkih video tutorijala (kao Tasty recepti), koji pokazuju kako da se naprave neke kreativna jaja. Na primer, tufnasta:
Image may be NSFW. Clik here to view.
Pozovemo ljude da nam šalju fotografije šta su uradili. Na dan Uskrsa, izbacimo album sa fotografijama, ljudi koji su pravili jaja po našim tutorijalima. I dok su ostale stranice smarale sa čestitkama, mi smo im pružili nešto zaista vredno i korisno.
Dakle, nikada nemojte raditi sve ono isto što rade sve druge glupe stranice. Uvek imajte na umu da niste jedini, i da će za neke praznike i specijalne datume Fejsbuk biti prepravljen jednoličnim, istim postovima. Postavite sebi pravilo: bolje je čak i da ne objavite ništa, nego da objavite nešto što svi drugi objavljuju.
Pustite ljude da “shvate u čemu je fora”, nemojte ići u “overexplaining”
Ovo je jedna izuzetno bitna i suptilna stvar, i ovo razdvaja prosečne community menadžere od vrhunskih. Na Fejsbuku sam ovo bezbroj puta proverio i dokazao u praksi.
Izuzetno je važno da ne objašnjavate previše ono što postavite. U engleskom jeziku ovo se zove “overexplaining”, preterivanje sa objašnjavanjem. Zašto?
Ako ljudima ostavite prostora da sami u glavi “dovrše foru”, oni će doživeti prijatan osećaj kada reše rebus koji ste im postavili. I tog momenta će lajkovati ili komentarisati.
Ovo se najbolje shvata na osnovu primera.
Recimo da smo hteli da postavimo neku lepu fotografiju predela iz Srbije. Dosadan komjuniti menadžer bi postavio ovako nešto:
Image may be NSFW. Clik here to view.
Šta je ovde problem? Na prvi pogled, sve deluje ok. Prikazujemo i promovišemo prirodne lepote Srbije, to se uklapa u vrednosti našeg brenda, zar ne?
Problem je što u tekstu mi ljudima pričamo nešto što već odavno znaju, možda ne svi, ali većina. Odmah smo im rekli da je Tara, oni pogledaju sliku i kažu “Da, ovo je Tara”, i nastave da čitaju nešto što već znaju. Nismo im ostavili prostora da nešto sami otkriju. Tekst boluje od “overexplaininga”, i zato je broj ljudi koji će ovo lajkovati veoma mali. Da, lepa je Tara, ali svi smo već videli sto puta slike Tare i znamo sve što ovde piše. Nema “otkrića”, samim tim nema ni lajka ni komentara.
Hajde da budemo malo inteligentniji. Hajde da uradimo ovako nešto:
Image may be NSFW. Clik here to view.
Šta smo sada uradili? Identična slika, a potpuno drugačija reakcija u mozgu.
Svako ko je bio na Tari, zapamtio je ovu scenu. To je čuveni vidikovac do koga se dolazi nakon jednog uspona, i svi se tu slikaju. Međutim, kao što vidite, nismo rekli da je u pitanju Tara. Napisali smo samo “sećate li se”. Ljudi koji su bili na Tari pomisliće u proseku ovako nešto:
“Ček ček, šta beše ovo… (dve sekunde)… jao ovo je Tara! Jaooo da, bili smo tamo pre dve godine Nikola i ja, sećam se kad smo se ovde slikali… jaoo, kako je tamo bilo lepo, lepa priroda… i one Pančićeve omorike kad smo videli… ma prelepo… LAJK! Bravo za Bakinu tajnu! Sad ću da napišem i komentar: Naravno da se sećam, Tara, raj na zemlji”
Na ovaj način smo neuporedivo više angažovali ljude, aktivirali ih da lajkuju i komentarišu. Ljudi sada sami u sebi govore sve ono što im u prvom primeru neko priča na silu.
Onog momenta kada ljudi “shvate foru”, tada se javlja nagon da lajkuju, jer time poručuju “hej, ja sam rešio rebus, ja znam na šta se ovo odnosi”. Primećujete li kako smo napravili suptilno “takmičenje u poznavanju prirode Srbije”, gde lajk zapravo znači “ne znam za vas ostale, ali ja sam ovo shvatio”.
U prvom slučaju, jednostavno nemaju motiv da lajkuju. Sve ste im rekli, preterano objasnili, napisali nešto što svako već zna. Lajkovanjem nečega što je svima već jasno i poznato, praktično poručujemo svetu “ja sam glup”. A to će retko ko uraditi.
E sad, neko će reći, “a šta sa ljudima koji nisu bili na Tari, njih ćemo zbuniti ovom objavom? Neće im biti jasno.”.
Tako je, zbunićemo ih. Pa šta? To je zapravo dobro.
Prvo, ti ljudi će odmah pogledati komentare i videti da se radi o Tari. Da li će se neko možda uvrediti što smo postavili nešto što ne znaju? Ne. Niko, nikad. Naprotiv, kada saznaju o čemu se radi, mnogi od tih ljudi će lajkovati sliku. Biće zaintrigirani što postoji neko mesto u Srbiji koje svi ti ljudi prepoznaju, biće im sve to simpatično. Možda baš zahvaljujući tome mnogi od njih odluče da konačno odu i posete Taru, što se u prvom slučaju ne bi desilo. No, nije ni bitno. Mi smo Bakina tajna, ne Turistička organizacija Tare, i ako neko ode na Taru zbog ovog posta, super, ali naš cilj je samo lajk na objavu.
Nama je bitno da imamo lajkove, komentare, aktivnost na stranici, i da se sve to uklapa u vrednosti našeg brenda. I ove nedorečene objave su jedno moćno oružje za to. Ako pogledate Fejsbuk, ogroman broj lajkova svakog dana nastaje na ovaj način.
Ali to nije sve. Kako možemo da povećamo efikasnost ove objave? Tako što je bustujemo određenoj ciljnoj grupi, ljudima koji nisu fanovi Bakine tajne ali vole Taru.
Odaberemo sve ljude koji su lajkovali Nacionalni park Tara, objekte i restorane u okolini, ljude koji su skoro sigurno bili na ovom mestu. Uložimo npr. 5 evra.
Sada ova objava iskače svim tim ljudima. Šta će da se desi? Kako će da razmišlja osoba koja ne prati Bakinu tajnu na Fejsbuku, i vidi ovo?
“Šta je ovo… jao da, Tara, naravno! Ko bi mogao da zaboravi ovaj pogled ikada… divno… a ko je ovo postavio…? Bakina tajna? Aha, to su oni pekmezi i ajvar, kao domaći i to… ček da vidim šta još postavlja ta Bakina tajna na stranicu… (klik na stranicu)… jaooo vidi ovu foru… auu i ovo je dobro, ko im ovo smišlja… e svaka čast… au čoveče ova Bakina tajna ima baš dobru stranicu…. LAJK i FOLLOW”
Dakle, princip je jasan. Idemo dalje.
Citati
Kada pomislimo na “citate na Fejsbuku”, odmah prevrćemo očima. Pomislimo na sve one patetične i površne motivacione poruke, ispisane nekim najružnijim mogućim fontom preko patetične fotografije. Fejsbuk je prepun ovih stvari. Na primer:
Image may be NSFW. Clik here to view.
Neko će možda reći “možda je patetično, ali narod to lajkuje”. Da, ali setite se priče sa početka – mi moramo da držimo neki nivo, da budemo brend koji ima neki svoj identitet, i koji neće postavljati tek tako stvari samo da bi skupljao lajkove.
No, nesporno je da ljudi vole citate. Hajde da vidimo kako možemo da budemo malo inteligentniji – da napravimo nešto stvarno drugačije i efikasnije.
Prvo, ako tražimo rečenice po Internetu, to mora biti nešto što se jasno uklapa u nešto od naših vrednosti. Drugo, potrebno je da to ne bude nešto površno, kao većina ovih citata u fazonu “Andrić za siromašne” koji kruže po netu. Dalje, potrebno je da fotografija koju stavimo u pozadinu bude nešto zaista drugačije, sa ukusom, neočekivano, i po motivu i po koloritu. Ne ovi patetični zalasci sunca sa oštrim kontrastima i crnilom, slike koje su svi već sto puta videli.
Takođe, izuzetno je važno čiji je citat, u tome je ključ uspeha. Objasniću vam uskoro i zašto.
Hajde da vidimo primer koji sam pripremio. Dakle, Bakina tajna postavlja ovo:
Image may be NSFW. Clik here to view.
Vidite kako je moguće napraviti citat-poster koji nije klasičan “Fejsbuk trash”? Pritom, ova slika i poruka se definitivno uklapaju u naše vrednosti. Tradicija, znanje starijih, i tako dalje. Poruka nije površna, nije patetična, pomalo čak i duhovita, ali sa stilom.
E sad, da vam otkrijem jednu tajnu. Rekao sam malopre da je jako važno čiji je citat. Ovu tajnu sam do sada govorio samo mojim klijentima, i rezultati su toliko efikasni da je to zapanjujuće.
Tajna je u tome da ovaj citat bustujete svim ljudima iz Srbije koji su fanovi tog autora. U ovom slučaju Haruki Murakami.
Pogledajte ovo, u Facebook Ad Manageru sam kao ciljnu grupu odabrao ljude iz Srbije koji među interesovanjima imaju Murakamija i sve njegove knjige. 15.000 ljudi.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Šta će se desiti? Ovi ljudi će se zaustaviti, pogledaće citat, i pomisliće: “Ha, Murakami! Moj omiljeni pisac! LAJK odmah… Bakina tajna ladno postavlja Murakamija, kakvi carevi…” I opet ista priča, otvoriće našu stranicu, videće da tu postavljamo neke cool stvari, i neki od njih će lajkovati stranicu.
Drugi benefit ovoga je što, sve i da ne lajkuju stranicu, lajkovanjem same objave povećavaju reach objave u svom krugu prijatelja, pa će i na taj način ovo doći do ekstra ljudi.
Sad, neko će možda reći: “sve je to lepo, ali na ovaj način mi dobijamo lajkove od ljudi koji vole Murakamija, a ne od ljudi koji vole Bakinu tajnu. Mogli smo onda i da kupimo lajkove, isto je.”
Nije isto! Na ovaj način dobijamo pratioce koji su vezali veoma jake emocije za naš brend. Zato što smo mi pomenuli nešto što je njima izuzetno važno, i prema čemu oni lično gaje jake emocije. To važi i za sve prethodne primere, kada smo bustovali ljudima koji nisu fanovi “Bakine tajne”. Sledeći put kada vide teglu “Bakine tajne” u radnji, setiće se. “Hej, evo su oni što citiraju mog Murakamija! Daj da uzmem jednu teglu od šipka, da se nađe za palačinke.” Ili se neće direktno setiti, ali će im ostati u glavi nesvesno neki prijatan osećaj kada vide taj brend.
U svakom slučaju, mogu vam reći da u praksi ovaj pristup sa citatima i bustovanjem fanovima autora daje neviđene rezultate.
Gledajte da to ne budu neki autori koji su “opšte mesto”, tipa Ivo Andrić. Bolje je da bude neko poput Murakamija. Što je autor manje poznat, to će se više oduševiti ljudi koji su njegovi fanovi. Jer im je muka više od Andrića i Balaševića na Fejsu, a vi ste dali omaž nekom ko nije toliko popularan među narodom.
Epilog
Mogao bih narednih mesec dana da pišem ove primere, ali to možda neki drugi put.
Poenta ovog teksta bila je da pokaže način na koji treba razmišljati. Svaki brend je drugačiji, ima neke svoje vrednosti. Primenite metodologiju iz ovog teksta, i ljudi će vam lajkovati stranicu. I pričaće o vama.
Naravno, na stranicu možete postavljati i stvari koje su direktno vezane za brend. Novi ukusi, akcije, nagradne igre. Ja o tome nisam ovde pisao.
Ovo su stvari koje daju dušu stranici. Jednom kada imate ovu dušu, onda svi ti vaši “promo postovi” koji su direktno vezani za brend imaju potpuno drugačiji efekat. Ljudi tada na njih zapravo obrate pažnju.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Pogledajte sada ovu teglicu “Bakine tajne”. Kako vam ona deluje nakon svih ovih priča i Fejsbuk objava? Da li vam deluje vrednije?
Da li imate osećaj da su u njoj satkane neke duboke vrednosti i ideje? Da li sada deluje kao nešto više od prostog “navali narode, kupi naš pekmez”?
Koji je najbolji kompliment koji čovek sa ovih prostora može da čuje za svoj rad? Da li je to “Bravo care”? “Vrh matori”? Ne.
Najbolji kompliment je rečenica “ja ne verujem da su ovo neki naši ljudi radili, ti mene zezaš??”.
I upravo je to prva reakcija koju svako ima kada pogleda klipove sa kanala Almažan Kitchen na YouTubu. A zašto, biće vam jasno ako pogledate samo ovaj jedan klip.
Pogledajte ga, pustite zvuk, nemojte preskakati. Vredi svaki trenutak.
Među hiljadama dosadnih kanala sa receptima, jasno je zašto se baš ovaj izdvojio. Na kanalu ima oko 50 klipova.
Ovo nisu samo recepti. Ono što Almažan Kitchen pruža ljudima je doživljaj pripreme hrane u prirodi. Lokacije su širom Srbije.
Atmosfera je magična, sve vreme se čuje samo žubor potoka, seckanje noža i cvrkut ptica. Taj zvuk tišine, bez ikakve veštački dodate muzike ili objašnjavanja spikera daje ovim klipovima posebnu vrstu lepote. Kao da smo zaista tamo, sami u šumi, sa sovom kao prijateljem. Ovo nam vraća neke primordijalne instinkte, potisnute i zaboravljene usled života u gradu.
Na ovom mladom kanalu ima preko 60.000 subscribera iz celog sveta, a neki klipovi imaju preko 200.000 pregleda. Komentari i pohvale stižu sa svih kontinenata. Pročitajte neke od njih:
Image may be NSFW. Clik here to view.
Pogledajte, na primer, recept za pastrmku uhvaćenu rukom. Pastrmka se ovde uživo lovi u potoku, što nije lako, jer klizi i beži. Zatim ide zamatanje pastrmke u ljuske od kukuruza i pečenje u žaru.
Ko stoji iza “Almažan kitchen”?
Ovaj projekat vodi dvoje ljudi: Boban Almažan i njegov bratanac (sin Bobanovog brata) Aleksandar Almažan. Oni su rodom iz Paraćina, ali putuju po celoj Srbiji.
Kontaktirao sam Bobana, koji mi je ispričao detalje o projektu.
Lokacije na snimcima su Grza kod Paraćina, Fruška gora, i razne druge. Almažani imaju izuzetan osećaj za YouTube režiju. Boje i close-up “food porn” kadrovi hrane su neverovatno profesionalo urađeni. Kamera koju koriste je Canon 700D.
Boban Almažan je inače akademski slikar, i bavi se restauracijom umetničkih dela. Za sada kaže da je ovaj kanal samo hobi, ali sam siguran da će im ovo postati primarni izvor prihoda za jedno godinu dana. Njegov bratanac Aleksandar je filolog, obojica su inače i muzičari i sviraju gitare.
Inače, prezime Almažan ima korene iz Španije. Pretpostavlja se da su se Almažani doselili na ove prostore nakon Napoleonovih ratova.
Image may be NSFW. Clik here to view.
“Kvalitetan content”…
Slušamo stalno o tome kako je bitno imati “dobar content” na Internetu. Ali reč “content” je uvreda za ovako nešto. Almažan Kitchen je autentično umetničko delo koje ostavlja bez daha.
Ne, oni nisu prosto iskopirali svetske trendove. Oni su otišli na next level: kreirali nešto svoje, i ceo svet to polako prepoznaje.
